lol魔法少女壁纸 代表星星守护你系列壁纸欣赏
Ботичели | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Датум ро?е?а | 1. март 1445. |
Место ро?е?а | Фиренца, Фирентинска република |
Датум смрти | 17. ма? 1510.65 год.) ?( |
Место смрти | Фиренца, Фирентинска република |
Уметнички рад | |
Правац | Ренесанса |
Епоха | Сликарство Ренесансе |
Реги?а | Итали?анско сликарство |
Утица?и од | Филипа Липи?а, Андрее дел Вероки?а |
Утицао на | Рафаела, Микелан?ела, Прерафаелите |
На?важни?а дела | Ро?е?е Венере ? Проле?е |
Сандро Ботичели (итал. Sandro Botticelli), право име Алесандро Мари?ано Филипепи (итал. Alessandro Mariano Filipepi; Фиренца, 1. марта 1445 — 7. ма?а 1510) био ?е итали?ански сликар фирентинске школе раног ренесансног сликарства.[1] Под утица?ем претходника, сликао ?е теме из грчке митологи?е и алегори?ске слике у духу хуманизма.[2] ?егова позна дела представ?а?у повратак на експресивно-емотивне религи?ске мотиве касне Готике.
Ро?ен у Фиренци у радничко? четврти О?исанти (итал. Ognissanti), учио на почетку златарски занат, да би га отац по ?егово? же?и повезао са Филипом Липи?ем у чи?о? ?е школи провео 3 године. Од 1465. до 1470. године Ботичели слика неколицину слика Богородице. На овим сликама огледа се утица? ?еговог учите?а Липи?а, али и тада на?знача?ни?их сликара Фиренце, Антони?а Пола?уола и Андрее дел Вероки?а. У ?есен 1481. позвао га ?е папа Сикст IV да за?едно са другим уметницима ослика новосагра?ену Сикстинску капелу портретима претходних папа.[1] Смр?у Лоренца де Медичи?а 1492. завршило се златно доба фирентинског сликарства, а почели су друштвени и религи?ски нереди. То ?е било време када ?е Фиренцом завладао противник династи?е Медичи и иде?а ренесансе, свештеник и проповедник ?ироламо Савoнарола. Под ?еговим утица?ем, Ботичели ?е сликао само религи?ске теме.
Биографи?а
[уреди | уреди извор]
Сандро Ботичели (презиме ?е преузео од надимка стари?ег брата ?иовани?а), ро?ен ?е око 1444/45 као син кожара у ку?и бро? 18 улице ко?а данас носи назив Бор?о Огнисанти, у непосредно? близини самостана Санта Мари?а Новела и цкрве Огнисанти у ко?о? се данас чува ?егова фреска ко?а приказу?е Св. Августина (1480). Ве?и део живота провео ?е управо у том флорентинском кварту где су живели и чланове утица?не породице Веспучи (?едан од ?их, Амери?о, постао ?е славан као истраживач Америке) ко?а ?е Ботичели?у осигурала бро?не престижне нару?бине[3]. Првобитно ?е почео као приправник златара, да би га, следе?и дечакове же?е, ?егов отац око 1462. повезао са Фра Филипом Липи?ем ко?и ?е тада радио на фресци Ред кармели?ана.[4] Липи?ева синтеза нове контроле тродимензионалних форми, нежна изража?ност на лицу и гестама, као и декоративни дета?и насле?ени од касно готичког стила, били су снажан утица? на да?и живот младог Ботичели?а.
?едан сасвим другачи?и утица? на ?ега ?е био нови кипарски споменик ко?и су радили бра?а Пола?уоло, чи?и ?е задатак био да израде целу сери?у дела за Трибунал и за Дворану Трговаца (Mercanzia), братство трговаца оде?е. Ботичели?ев допринос ?е присутан на делу Снага, датираном 1470. године, а ко?и се сада налази у галери?и Уфици.
Био ?е и приправник у радионици Андреа дел Верочи?а, где ?е поред ?ега радио и Леонардо да Винчи; потом и код Андреа дел Пола?ола. Прво призна?е добива у сво?о? локално? цркви Огнисанти, са делом Свети Августин, за ко?е се борио (успешно) са Домеником Гирланда?ом и ?еговим ?еронимом на друго? страни, ?глава свеца ?е изража?на и профи?ених мисли” (Васари). Године 1470, отвара сво?у независну радионицу, а Лоренцо де Медичи убрзо уви?а ?егов талент те га запош?ава.
У Риму борави на позив папе Сикста IV и ради три фреске у Сикстинско? капели (Призори из живота Мо?си?евог, Казне Кораха, Датана и Абирама, Искушава?е Исусово).
Ботичели ?е први од итали?анских сликара ко?и ?е израдио цртеже за илустраци?у Дантеове Божанствене комеди?е. Радио ?е и картоне за таписери?е ко?е се данас налазе у Виктори?ином и Албертовом музе?у у Лондону. Утицао ?е на ?она Раскина и прерафаелите у Енглеско?.
Завршне децени?е Ботичели?евог стваралаштва не само да сведоче о великим гра?анским раздорима у Фиренци, ко?а су кулминирала свргава?ем и протерива?ем породице Медичи, него и ма?сторовим духовним и сликарским преображе?им. Буду?и да му ?е брат био отворени присташа ?иролама Саванароле, Ботичели ?е очигледно био на страни проповедника против медиче?ске аутокраци?е, тако да се ?едно од ?егових послед?их ремекдела, Мистично ро?е?е (1500), може шватити и као нескривена осуда Саванаролиног ?авног смакну?а 1498. гуше?ем и спа?ива?ем. К?уч за разумева?е тог дела може се на?и у натпису на грчком ?езику постав?еном изнад гор?ег руба слике[3]:
Ову сам слику ?а, Алесандро, насликао поткра? 1500. године, у доба немира у Итали?и, за време испу?ава?а ?еданаестог поглав?а светог ?ована, у доба другог завета Апокалипсе, кад ?е Сотона ослобо?ен на три и по године. Након тога он ?е бити окован, како говори дванаесто поглав?е, те ?емо га видети (сага?еног) као на ово? слици.
Ботичели се никада ни?е оженио и често ?е из?ав?ивао како му иде?а брака ствара но?не море.[4] Популарно ?е миш?е?е како ?е боловао од неузвра?ене ?убави удате племки?е, Симонете Веспучи, за ко?у се веру?е како ?е била модел за Ро?е?е Венере (иако ?е преминула тачно 10 година пре завршетка ове слике) и бро?не друге ?егове слике. Чи?еница ?е како ?е Ботичели одмах по ?езино? смрти затражио да га оног дана када умре, сахране поред ?е у цркви Свих Светих (Ognissanti). ?егова же?а ?е услишена 34 године касни?е, када ?е преминуо 1510. године.[4]
Дела
[уреди | уреди извор]Ботичели врло рано одступа од традиционалних представ?а?а светих тема под утица?ем неоплатинизма, покрета ко?и ?е величао идеализам антике. Лишава се у потпуности сакралних тема и прозрачним и хармоничним бо?ама слика поетичне митолошке и алегори?ске призоре из антике (Марс и Венера; Атена кроти Кентаура; Проле?е; Ро?е?е Венере). Са?арско расположе?е одражава се и у портретима (Млади? с црвеном капом; ?ули?ано де Медичи).[5]
Проле?е (Алегори?а проле?а) ?е прва слика где Ботичели слика грацилне ликове лепих, издужених дево?ака у идеализован амби?ент намерно избегнутих дубина и пластицитета сведеног на минимум. На слици влада нестварно, идеализовано приказива?е ликова без дета?а, занемару?у?и анатоми?у потенцира?у?и тако линеарност ликова (Ботичели ?е пре свега био цртач, бо?а га ?е ма?е занимала). Ликови су опет став?ени у нестварни пе?заж, потпуно освет?ен без реалног извора светла. Ипак, ?ихова оде?а ?е препуна дета?а и богата наборима, потпуно лепршава; Ботичели ?е био ма?стор у приказива?у тканина.
Слика Ро?е?е Венере ?е у потпуности у домену пре?аш?их; дакле све лепршаво, без дета?а у надреалном окруже?у без извора светла. Али, средиш?и лик Венере постао ?е персонификаци?ом женске лепоте и предлошком у приказива?у не само Венере, него свих лепих жена.
У касни?о? фази, под утица?ем проповедника херетика ?иовани?а Савонароле, ?егове светачке ликове карактерише аскетска озби?ност, тамни?и колорити и немирне композици?е (Сцене из живота св. Зеноби?а; Пи?ета).
При кра?у свога живота Ботичели се вра?а сакралним темама (бро?ни прикази Мадоне) и уда?ава се од линеарног реше?а слике успешно истражу?у?и бо?е. У Риму борави на позив папе Сикста IV и ради фреске у Сикстинско? капели (Сцене из живота Мо?си?ева; Жртва губаваца).
Сачувано ?е око 75 дела, од ко?их се многа налазе у галери?и Уфици.[1]
На?значани?а дела
[уреди | уреди извор]- (итал. Adorazione dei Magica), (Чудесно обожава?е), 1475, Уфици, Фиренца
- (итал. La Primavera), (Проле?е), 1478, Уфици, Фиренца
- (итал. Madonna del Magnificat), Уфици, Фиренца
- (итал. La nascita di Venere), (Ро?е?е Венере), Уфици, Фиренца
- (итал. Venere e Marte), (Венера и Марс), Национална галери?а у Лондону
- Света Мари?а Магдалена, (Fogg Art Museum Cambridge), САД
- Христово ро?е?е (Лондон)
- Божанствена комеди?а (циклус) (Берлин 1482-1503)
Галери?а
[уреди | уреди извор]-
Ро?е?е Венере (фрагмент)
-
Проле?е (фрагмент)
-
Портрет младе жене, 1480—1485. Штедел, Франкфурт на Ма?ни
-
Покло?е?е три кра?а малом Христу, око 1475. године
-
Богородица са Христом, 1477. Државна галери?а, Берлин
-
Пи?ета, 1495. Стара пинакотека, Минхен
-
Венера и Марс, Национална галери?а у Лондону
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б. Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 165. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Lightbown, R. W. (1978). Sandro Botticelli: Life and work. University of California Press. стр. 25. ISBN 978-05-20033-72-6. ?During the colouring Botticelli strengthened many of the contours by means of a pointed instrument, probably to give them the bold clarity so characteristic of his linear style.”
- ^ а б Sandro Botticelli - Pobo?ni kr??anin koji se okrenuo poganskim mitovima, Jutarnji list, 19. studenoga 2006.
- ^ а б в Lightbown, Ronald W. (1989). Sandro Botticelli: Life and work. London. стр. 19. ISBN 978-05-20033-72-6.
- ^ Botticelli, Sandro
Литература
[уреди | уреди извор]- Lightbown, R. W. (1978). Sandro Botticelli: Life and work. University of California Press. стр. 25. ISBN 978-05-20033-72-6. ?During the colouring Botticelli strengthened many of the contours by means of a pointed instrument, probably to give them the bold clarity so characteristic of his linear style.”
- Campbell, Lorne, Renaissance Portraits, European Portrait-Painting in the 14th, 15th and 16th Centuries, Yale. Campbell, Lorne (1990). Renaissance Portraits: European Portrait-painting in the 14th, 15th, and 16th Centuries. Yale University Press. ISBN 9780300046755.
- Davies, Martin, Catalogue of the Earlier Italian Schools, National Gallery Catalogues, 1961, reprinted. Davies, Martin (1986). The Earlier Italian Schools. National Gallery. ISBN 9780901791290.
- Dempsey, Charles, "Botticelli, Sandro", Grove Art Online, Oxford Art Online. Oxford University Press. Web. 15 May. 2017. subscription required
- "Ettlingers": Leopold Ettlinger with Helen S. Ettlinger, Botticelli, Thames and Hudson (World of Art). Ettlinger, Leopold David; Ettlinger, Helen S. (1976). Botticelli. Thames and Hudson. ISBN 9780500201534.
- Hartt, Frederick, History of Italian Renaissance Art, (2nd edn.)1987, Thames & Hudson (US Harry N Abrams). Hartt, Frederick (1987). History of Italian Renaissance Art: Painting, Sculpture, Architecture. Thames and Hudson. ISBN 9780500235102.
- Hudson, Mark, "Before Bowie, there was Botticelli", The Daily Telegraph, 14 February, 2016
- Landau, David, in Landau, David, and Parshall, Peter. The Renaissance Print, Yale. Landau, David; Parshall, Peter W. (1996). The Renaissance Print, 1470-1550. Yale University Press. ISBN 9780300068832.
- Legouix, Susan, Botticelli, 2004 (revd edn). Botticelli. Chaucer Press. 2004. ISBN 9781904449218.
- Lightbown, Ronald, Sandro Botticelli: Life and Work, Thames and Hudson. Lightbown, R. W.; Botticelli, Sandro (1989). Sandro Botticelli: Life and Work. Thames and Hudson. ISBN 9780500092064.
- Martines, Lauro, April Blood: Florence and the Plot Against the Medici, Johnathan Cape. Martines, Lauro (2003). April Blood: Florence and the Plot Against the Medici. Jonathan Cape. ISBN 9780224061674.
- Reitlinger, Gerald; The Economics of Taste, Vol I: The Rise and Fall of Picture Prices 1760–1960, 1961, Barrie and Rockliffe, London
- Shearman, John, in Pietrangeli, Carlo, et al., The Sistine Chapel: The Art, the History, and the Restoration, Harmony Books/Nippon Television. Pietrangeli, Carlo (1986). The Sistine Chapel: The Art, the History, and the Restoration. Harmony Books. ISBN 9780517562741.
- Vasari, selected & ed. George Bull, Artists of the Renaissance, Penguin 1965 (page nos from BCA edn, 1979). Vasari Life on-line (in a different translation)
- Wind, Edgar, Pagan Mysteries in the Renaissance, 1967 edn., Peregrine Books
- Zollner, Frank, Sandro Botticelli, Prestel, 2015 (2nd edn), with complete illustrations
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Галери?а дела С. Ботичели?а
- Уместо фалсификата, Ботичели (?Политика”, 22. април 2019)
- Сандро Ботичели на веб-са?ту Енциклопеди?а Британика (?език: енглески)
- ?Botticelli”. Panopticon Virtual Art Gallery. Архивирано из оригинала 21. 6. 2007. г.
- World of Dante Botticelli's Dante illustrations and interactive version in the Chart of Hell
- sandrobotticelli.net[мртва веза], 200 works by Sandro Botticelli
- Botticelli Reimagined at the Victoria and Albert Museum, London
- Colvin, Sidney (1911). ?Botticelli, Sandro”. Encyclop?dia Britannica (на ?езику: енглески) (11 изд.).
- Italian Paintings: Florentine School, a Metropolitan Museum of Art (New York) collection catalog (see pages: 159–167).