岚的意思是什么

Египатско-римски погребни портрет млади?а (Метрополитенски музе? у ?у?орку)

Аутопортрет Винсента ван Гога

百度 某基金公司固定收益投资总监在回复中国证券报记者问询时称，昨晚（周四晚）就知道了。

Портрет (француски слика нечи?ег лика, од латинског protrahere што значи изнети на видело) означава у ликовно? уметности приказ неког одре?еног човека односно ?еговог лика или и фигуре. Поред чисто спо?аш?е сличности треба да се истакну и психолошке особености онога ко се портретише. Функци?а портрета ?е да репрезенту?е одре?ену особу и да сачува успомену на ?у. Многа уче?а и религи?е (на пример ислам) одбацу?у портрет управо зато што за ?ега везу?у неке окултне особине.

Врсте портрета

Не рачуна?у?и врсту уметности (цртеж, у?е на платну, акварел), стилски правац (на пример барок) и врсту матери?ала (на пример портрет у бронзи) разлику?емо следе?е врсте портрета:

• према положа?у главе делимо их на профил, полупрофил, изгуб?ени профил и анфас.
• у зависности од приказа фигуре: слика главе или попрс?а, полуфигурални или целофигурални портрет, портрет до колена, фигура у леже?ем, седе?ем или сто?е?ем положа?у, фигура ко?аника и акт.
• према бро?у портретисаних особа разлику?емо по?единачни, двоструки и групни портрет.
• у зависност од повода имамо на пример венчани, погребни или ктиторски портрет.
• у зависности од тога од кога потиче имамо аутопортрет.
• у зависности од формата слике (мини?атурни портрети или портрети на меда?ону)
• према положа?у у друштву представ?еног односно представ?ених (портрет владара, уметника, научника, портрет стре?ачке дружине).

Истори?ски разво? портрета

У старом Египту развио се пластични портрет са финим психолошким цртама поступно из идеализованих облика древних ори?енталних портрета владара (Амарна стил). У позном античко грчком периоду и хеленизму развио се извесни натурализам у приказива?у физиономи?е. У Риму ?е на?пре био заступ?ен изразито реалистички стил са много индивидуалних карактеристика- што ?е било услов?ено култом предака и етрурским утица?ем- док нису затим све више идеализовани под утица?ем владарских култова царева. Ово ?е на кра?у довело до потпуног осиромаше?а уметничког приказа. Под римском владавином у Египту су настали портрети на муми?ама што су биле прве самосталне портретске слике на дрвету.

У ранохриш?анско? и сред?овековно? уметности изгубила се античка традици?а портретиса?а ?ер овозема?ски човеков облик ни?е сматран важним и досто?ним приказива?а. Код сред?овековних портрета (на пример на надгробним плочама или у слика?у мини?атура) били су дово?ни атрибути (инсигни?е, грбови) за идентификаци?у онога ко ?е представ?ен. Иначе, лик ?е приказиван млад, сведен, схематизован и идеализован.

Прва промена овог става показала се у 14. веку на пример на портретским бистама радионице Парлер у Прагу или на фигурама ктитора на олтарским композици?ама. Тада су настали и први аутопортрети у пластици. Први аутономни двоструки портрет у пуно? фигури насликао ?е ?ан ван А?к око 1425. године (венчана слика брачног пара Арнолфини). У сликарству и уметности израде меда?а итали?анске ране ренесансе преовладало ?е на?пре класични строги портрет профила (нпр код Пизанеле).

Почетком 16. века достигла ?е нововековна уметност портрета под утица?ем новог хуманистичког гледа?а на човека сво? први процват и развила ?е читаву лепезу облика. Знача?ни портретисти из доба ренесансе су Леонардо да Винчи, Рафаел, Тици?ан у Итали?и а северно од Алпа то су Албрехт Дирер, Лука Кранах Стари?и, Антонис Мор, Жан и Франсоа Клуе. Сликарство портрета малог формата ко?е се развило у Француско? у 15. веку стекло ?е интернационалан знача? захва?у?у?и сликарима као што су Ханс Холба?н Мла?и а у епохи рококоа узнапредова?е до оми?еног облика слика?а портрета.

У бароку ?е на?пре била воде?а уметност портрета ко?а ?е долазила из Холанди?е а у 18. веку ?е то била портретска уметност Енглеске (Томас Ге?нсборо, ?ошуа Ре?нолдс, Хенри Ре?берн). Сликарство портрета успело се на лествици вредности до на?знача?ни?ег уметничког задатка-за шта ?е пример ситуаци?а у апсолутистичко? Француско? где су на дворовима кра?ева радили специ?алисти за портрете. При томе ?е важни?а од психолошког израза била узвишена репрезентативност ко?а се стварала уз помо? патетичне позе и помпезног драпира?а раскошним тканинама чести у оквиру неке митолошке сцене.

Кра?ем 19. века портретско сликарство губу сво? на?истакнути?и знача? услед по?аве фотографи?е упркос томе што се повремено користе нове технике (Франц фон Ленбах). У 20. веку првенствено немачки сликари експресионизма омогу?или су парци?ално ожив?ава?е ове уметничке врсте (Ловис Коринт, Оскар Кокошка, Макс Бекман). Више се нису тражили реалистични или идеализу?у?и прикази него само психолошко представ?а?е. У раду неких уметника као што ?е Пабло Пикасо ова? приступ водио ?е до апстракци?е.

Галери?а

• 
  Биста кра?ице Нефертити
• 
  П?еро дела Франческа, ?Портрети Батисте Сфорце и Федерика да Монтефелтра” из 1475.
• 
  Албрехт Дирер: ?Портрет ?една младе жене”, око 1506.
• 
  ?оханес Вермер: ?Дево?ка с бисерном мин?ушом”, 1665.
• 
  Жак-Лу? Давид: ?Мараова смрт”, 1793.
• 
  Карава?о: ?Павле V”, 1605.
• 
  И?а Р?епин: ?Модест Петрович Мусоргски”
• 
  Портрет ?убинке Ко?и?, Мирко Ку?ачи? 1958, у?е на платну.Музе? Херцеговине, Треби?е
• 
  Богородица са Христом, непознати сликар XVII ви?ек, у?е на платну.Музе? Херцеговине, Треби?е
• 
  ?ан ван А?к, Портрет Арнолфини?евих из 1434. године

На?знача?ни?и сликари портрета

• Ханс Холба?н Мла?и
• Рембрант ван Ри?н
• Ди?его Веласкез
• Франс Халс
• Франсиско Го?а
• И?а Р?епин

Спо?аш?е везе

Видео

• Слика?е портрета у у?у (Академи?а ликовних уметности; ?ут?уб)

Музе?и и друге веб странице

• National Portrait Gallery of the Smithsonian Institution
• National Portrait Gallery London
• National Portrait Gallery Moscow
• Painting The Century 101 Portrait Masterpieces
• Jeanne Ivy's Self-Portrait Page - What Artists Find When They Search in the Mirror.
• Portrait Detectives - Fun interactive introduction to the analysis of portraiture.
• Reportret - A gallery of reconstructions of missing portraits from world history.
• Royal Society of Portrait Painters