三元区33个省市重点项目首季度完成投资17.4亿元
Се?ач (хол. De zaaier) слика ?е, ко?у ?е насликао Винсент ван Гог 1889. године техником у?а на платну. Налази се у Ван Гоговом Музе?у у Амстердаму. Ова слика се насликана по угледу на слику Жана Франсоа Ми?еа из 1850. године ?ер ?е он био велики идол Винсенту. Насликана ?е почетком осамдесетих година 19. века. Сликао ?е претежно религиозне теме и ова слика ?е ?една од ?их. Се?ач ?е као Бож?и изасланик на Зем?и.
Постимпресионизам
[уреди | уреди извор]Ова? период у уметности ?е тра?ао од 1886. године до 1892. године, или од Ван Гога до Гогена. Настао ?е из импресионизма, а био ?е претеча експресионзима и веома утицао на ?егов разво?. Ци?еви овог новог тадаш?ег правца у уметности су били да се врати пиктурална форма, да се нагласи декоративна организаци?а композици?е и да се свесно претера у изгледу природе ради презентаци?е емоционалног одоса. Ван Гогов рад спада у постимпресионизам.
О делу
[уреди | уреди извор]
Ова слика насликана ?е техником у?а на платну. На слици ?е се?ач ко?и ?е на сво?о? ?иви у раним ?утар?им часовима. У позадини излазак сунца. На ово? слици се види Ван Гогова опседнутост природом. ?асно се види ?апански утица?, али тако?е и импресионистички.
Ова? Холан?анин и сам каже да он овом сликом упу?у?е на повезаност се?ака са слике и се?ака из Новог завета. Ван Гог се надао да ?е ?егов рад пружити утеху духовно и друштвено потлаченима. Насликао више слика где су се?ак и сетва као централни мотив.
Ван Гог ?е насликао ову слику као велики обожавате? познатог сликара Жана Франсоа Ми?е и ?еговог дела Се?ач. Тема га ?е окупирала током ?егове уметничке кари?ере, тако да ?е ову слику насликао неколико пута. Чак ?е о ?о? и писао у сво?им писмима ко?а ?е слао брату Теу.Та писма се и данас могу на?и у Ван Гоговом Музе?у у Амстердаму у колекци?и Писма-уметност и контекст. У писму брату ?е написао како ?е заузет слика?ем ове слике, послао му скицу слике графитном оловком и у опис ставио са огромним лимун жутим диском као сунцем. То писмо ?е послао 1888. док ?е сликао ову слику у Алресу.[1]
Добио ?е иде?у да модернизу?е ову слику из 1850. Ни?е хтео да буде тамна, сива и са мало бо?е као Ми?еова, ве? да има ?арке бо?е и оштар контраст. Сва паж?а ?е усмерена ка по?у и зем?аним бо?ама и дебело нанесеним сло?евима плаво-?убичасте и наран?асте. Се?ач ради сво? посао, а сликом доминира сунце као вечни извор светлости и енерги?е. Импресиван аспект ове слике ?е да иза се?ака ко?и се?е орану зем?у и да?е може да се види зрео кукуруз. Ово се односи на циклус природе и живота. Тема се?ака на ?иви тако?е има и религиозни аспект. Представ?а се?ача на Зем?и ко?и се?е Бож?е речи.
Мотиви за слика?е ове слике су узети из живота обичног се?ака. У почетку сво?е кари?ере Ван Гог ?е био опседнут и на ?ега ?е много утицао Француз, Жан Франсоа Ми?е (1841-1875) ко?и ?е само сликао теме се?ака на ?иви т?.зем?орадника и ?иховог простог се?ачког живота.
.jpg)
Карактеристика Ван Гогових цртежа од самог почетка ?е била одре?ена доза дрвености или укочености. Миш?е?а о квалитету Ван Гогових цртежа се разлику?у. Током ?еговог живота нико га не цени, тек се прослав?а ?егов рад када умире.Ван Гог иако се у почетку угледао на Ми?еа, успео ?е да постигне и оствари сво?у оригиналност са сво?им светски познатим сликама као што су Звездана но?, Кукурузно по?е, Сунцокрети, Црвени виноград, Ириси...и на та? начин постане много познати?и од свог великог идола Ми?еа почетком осамдесетих година 19. века.
Се?ача 1888. ?е насликао после Спава?е собе исте године, а пре Сунцокрета наредне године 1889. Слика ?е настала док ?е Ван Гог боравио у душевно? болници Сент- Реми. Башта и околина те болнице су касни?е постали главни делови ?егових слика.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Vincent van Gogh The Letters”. vangoghletters.org. Приступ?ено 11. 12. 2018.
- ^ ?De Zaaier | Vincent van Gogh”. HofmanDujardin (на ?езику: енглески). 03. 11. 2015. Приступ?ено 11. 12. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- ,,De wereld van Van Gogh (1853-1890) door Robert Wallace en de redactie van TIME-LIFE BOEKEN. str.102,103. en 33.
