什么一边什么一边什么

Кримски Татари

q?r?mtatarlar, къырымтатарлар
Менгли Гира? Туга?-бег Тарас Федорович Ахафангел Кримски Исламил Гаспински Номан Челеби?ихан Амет-кан Султан Енвер Исмаилов Мустафа ?емилев Чобан-заде Бекир ?амала
Укупна популаци?а
500.000 – 2.000.000
Региони са знача?ном популаци?ом
Крим	246.073
Узбекистан	10.046
Турска	150.000–6.000.000
Румуни?а	24.137
?езици
кримскотатарски, укра?ински, руски, турски
Религи?а
сунитски ислам (Ханифи?ски мезхеб)
Сродне етничке групе
Добручки Татари, Нога?ци, Турци, Волшки Татари

Кримскотатарске жене на Криму с почетка 20. века

Процентуално учеш?е Кримских Татара у ре?онима Крима

百度 当然，即便这些菌被胃酸杀死，它们的菌体碎片仍然能产生一些有益的免疫调节作用，发酵产生的乳酸本身也有利于吸收矿物质和改善肠道环境。

Кримски Татари (кт. q?r?mtatarlar, къырымтатарлар, рус. крымские татары, укр. кримськi татари, тур. К?r?m Тatarlar?), или Крим?ани (кт. q?r?mlar, къырымлар, рус. крымцы, укр. кримц?, тур. K?r?ml?lar), су турки?ски народ ко?и претежно живи на полуострву Крим, у ко?о? чини око 12% становништва и представ?а тре?и народ по бро?ности, после Руса (58%) и Укра?инаца (24%). ?език Кримских Татара ?е ?едан од три службена ?езика Аутономне Републике Крим. По вери су муслимани, а говоре кримскотатарски ?език ко?и припада турки?ско? групи алта?ске породице ?езика. У Укра?ини их има око 248.000 (на Криму око 243.000), али их велики бро? живи и у ди?аспори, посебно у Турско? и Узбекистану. У прошлости су имали сво?у државу ко?а се називала Кримски канат.

Током Другог светског рата, цела популаци?а Кримских Татара ?е била жртва сов?етске политике. Иако ?е велики бро? Кримских Татара служио у Црвено? арми?и и учествовао у партизанским активностима на Криму током рата, посто?а?е Татарске леги?е у во?сци нацистичке Немачке и колабораци?а татарских верских и политичких во?а са Хитлером послужило ?е Сов?етима као изговор да прогласе целокупно становништво Кримских Татара за сараднике нациста.

Сви Кримски Татари су депортовани масовно, у виду колективног каж?авана, 18. ма?а 1944. као специ?ални насе?еници у Узбечку ССР и друге уда?ене делове Сов?етског Савеза.

Мада ?е сов?етски декрет из 1967. повукао оптужнице против Кримских Татара, сов?етска влада ни?е урадила ништа да убрза ?ихово поновно насе?ава?е на Крим и исплати одштете за изгуб?ене животе и конфисковану имовину. Кримски Татари су, има?у?и традици?у отпора комунизму, успели да створе независну мрежу активиста. Кримским Татарима ни?е било дозво?ено да се врате на Крим све до почетка перестро?ке средином 80-их година 20. века.

Распростра?еност

Према укра?инском попису становништва из 2001. године, 248.200 гра?ана Укра?ине се из?аснило као Кримски Татари, а 98% (или око 243.400) ?их ?е живело у Аутономно? Републици Крим. Додатних 1.800 (или око 0,7%) живело ?е у граду Севастопо?у, тако?е на Кримском полуострву, али ван граница аутономне републике.

Око 150.000 ?е остало у егзилу у сред?о? Ази?и, углавном у Узбекистану. Званични бро? Кримских Татара у Турско? ?е 150.000, а неки активисти Кримских Татара проце?у?у цифру од чак 6 милиона. До овог бро?а активисти су дошли тако што су за полазну тачку узели милион татарских имиграната у Турску и помножили ова? бро? са стопом наталитета у послед?их сто година. Кримски Татари у Турско? углавном живе у провинци?и Ескишехир, потомци оних ко?и су емигрирали кра?ем 18., 19. и почетком 20. века. У Добру?и у Румуни?и и Бугарско? живи више од 27.000 Кримских Татара, од ко?их ?е ве?ина у Румуни?и а око 3.000 у Бугарско?.

Субетничке групе

Кримски Татари и мула, око 1862.

Кримски Татари су поде?ени у три субетничке групе:

• Тати (не треба их мешати са иранским народом Тата, ко?и живе у региону Кавказа) ко?и су насе?авали планински Крим пре 1944. године. Претежно су Кумани, Грци, Готи и други, ?ер су Тати на Криму тако?е називани хеленским народом Урума (Грци су се населили на Криму) ко?е ?е царска Руси?а депортовала у околину Мари?упо?а;
• ?алибо?лу ко?и су живели на ?ужно? обали полуострва пре 1944. године и практиковали хриш?анство до 14. века;
• Нога?и (не треба их мешати са сродним Нога?цима, ко?и сада живе у ?ужно? Руси?и) — бивши становници кримске степе.

Историчари сугеришу да су становници планинских делова Крима (Тати), као и становници на ?ужно? обали Крима (?алибо?у) били директни потомци Понтских Грка, ?ермена, Скита, Острогота (Кримски Готи) и Кумана док становници северне степе представ?а?у потомке Нога?ске Хорде Црног мора, номиналне поданике Кримског кана. У велико? мери се претпостав?а да ?е процес татаризаци?е ко?и се углавном одви?ао у 16. веку донео осе?а? културног ?единства кроз меша?е Грка, ?ермена, Итали?ана и Османских Турака са ?ужне обале, Гота са централних планина и турки?ских Кумана из степе, формира?у?и кримскотатарске етничке групе. Ме?утим, кумански ?език се сматра директним претком садаш?ег ?езика Кримских Татара са могу?им инкорпораци?ама других ?езика попут кримског готског. Да се етногенеза Кримских Татара одви?ала на Криму и састо?ала се од неколико етапа у тра?а?у од преко 2.500 година, доказу?у генетска истражива?а ко?а показу?у да су се у генском фонду Кримских Татара сачувале и почетне компоненте старе више од 2,5 хи?аде година.

Монголско осва?а?е Кипчачког каната довело ?е до спа?а?а друштва са монголском влада?у?ом класом преко становништва ко?е говори кипчачки, а ко?е ?е названо Татарима и ко?е ?е на кра?у апсорбовало друге етничке групе на Кримском полуострву попут ?ермена, Итали?ана, Грка и Гота како би формирало данаш?е Кримске Татаре; све до сов?етске депортаци?е, Кримски Татари су ?ош увек могли да разлику?у ме?у собом Татаре, Кипчаке, Нога?е и "Тате" потомке татаризованих Гота и других потурчених народа.

Истори?а

Почеци

Степски Кримски Татари

Тати и ?алибо?ли

Кримски Татари су се формирали као народ на Криму и потомци су разних народа ко?и су живели на Криму у различитим истори?ским епохама. Главне етничке групе ко?е су насе?авале Крим у различито време и учествовале у формира?у кримскотатарског народа су Таври, Скити, Сармати, Алани, Грци, Готи, Прабугари, Хазари, Печенези, Итали?ани и Черкези. Консолидаци?а овог разноликог етничког конгломерата у ?единствени кримскотатарски народ одви?ала се током векова. Везни елементи у овом процесу били су за?едништво територи?е, турки?ски ?език и исламска вера.

Важна улога у формира?у кримскотатарског народа припада западним Кипчацима, познатим у историографи?и као Кумани. Они су постали консолиду?у?а етничка група, ко?а ?е ук?учивала све друге народе ко?и су насе?авали Крим од давнина. Кипчаци из 11.-12. века почели су да насе?ава?у Волшке, Азовске и црноморске степе (ко?е су од тада до 18. века називане Кумани?а – "Куманска степа"). Од друге половине 11. века почели су активно да се селе на Крим. Знача?ан део Кумана сакрио се у планинама Крима, беже?и после пораза комбинованих куманско-руских трупа од Монгола и накнадног пораза куманских протодржавних формаци?а у северном црноморском региону.

До кра?а 15. века створени су главни предуслови ко?и су довели до формира?а независне кримскотатарске етничке групе: успостав?ена ?е политичка доминаци?а Кримског каната на Криму, турки?ски ?език (кумански на територи?и каната) постао ?е доминантан, а ислам ?е стекао статус државне вере на целом полуострву. Превазилаже?ем назива Татари куманског становништва Крима, исламске вероисповести и турки?ског ?езика, започео ?е процес консолидаци?е мултиетничког конгломерата полуострва, што ?е довело до по?аве кримскотатарског народа. Неколико векова, на бази куманског ?езика са приметним огуским утица?ем, разви?ао се кримскотатарски ?език.

Златна хорда и Кримски канат

За више информаци?а погледа?те: Кримски канат

Види ?ош: Златна хорда

Узбег-канова ?ами?а — ?една од на?стари?их ?ами?а на Криму. Сагра?ена ?е 1314. године за време владавине Златне Хорде на полуострву.

Почетком 13. века Крим, чи?и ?е ве?и део становништва ве? био састав?ен од турки?ског народа — Кумана, постао ?е део Златне хорде. Кримски Татари су углавном прихватили ислам у 14. веку и након тога ?е Крим постао ?едан од центара исламске цивилизаци?е у источно? Европи. У истом веку, трендови ка сепаратизму по?авили су се у Кримском улусу Златне Хорде. Де факто независност Крима од Златне Хорде може се рачунати од почетка владавине принцезе (ханум) ?анике, ?ерке мо?ног кана Златне Хорде Токтамиша и жене оснивача Нога?ске хорде Едиги?а, на полуострву. Током сво?е владавине снажно ?е подржавала Ха?и Гира?а у борби за кримски престо све до ?ене смрти 1437. Након смрти ?анике, ситуаци?а Ха?и Гира?а на Криму ?е ослабила и он ?е био приморан да напусти Крим и пре?е у Литвани?у.

Кримски Татари су се по?авили као наци?а у време Кримског каната, османске вазалне државе током 16. до 18. века. Руски историчар, доктор истори?е, професор Руске академи?е наука И?а За?цев пише да анализа истори?ских података показу?е да утица? Турске на политику Крима ни?е био тако висок као што се извештава у старим турским изворима и царским руским изворима. Турки?ско говорно становништво Крима ?е ве? у 14. веку ве?им делом прихватило ислам, након преобра?е?а Узбег-кана из Златне хорде. У време прве руске инвази?е на Крим 1736. године, канове архиве и библиотеке биле су познате широм исламског света, а под каном Крим-Гира?ом град Акмес?ит ?е био опрем?ен водоводом, канализаци?ом и позориштем у ко?ем су изво?ена дела Моли?ера на француском, док ?е лука Кезлев поре?ена са Ротердамом, и Бахчисара?, главни град, ко?и ?е описан као на?чисти?и и на?зелени?и град у Европи.

Дворац кримског кана у Бахчисара?у, Карло Босоли

Године 1441. посланство представника неколико на??ачих кланова Крима, ук?учу?у?и кланове Златне хорде Ширин и Барин и кумански клан — Кипчак, отишло ?е у Велику кнежевину Литвани?у да позове Ха?и Гира?а да влада Кримом. Постао ?е оснивач династи?е Гере?, ко?а ?е владала до припа?а?а Кримског каната Руси?и 1783. године. Ха?и I Гира? био ?е преко ?оши?еве лозе потомак ?ингис-кана и ?еговог унука Бату-кана из Златне хорде. За време владавине Менли?а Гира?а, Ха?и?евог сина, во?ска Велике хорде ?е извршила инвази?у на Крим са севера. Кримски кан ?е победио у главно? бици, пресревши во?ску кана Хорде у Такт-Ли?и. Велика хорда ?е престала да посто?и, а Кримски кан ?е постао Велики кан и наследник ове државе. Од тада ?е Кримски канат био ме?у на??ачим силама у источно? Европи све до почетка 18. века. Канат ?е званично деловао као вазална држава Османског царства, са великом аутономи?ом после 1580. године. У исто време, нога?ске хорде, ко?е нису имале свог хана, биле су вазали Кримског каната, Московске кнежевине и Државне за?еднице По?ске и Литвани?е и пла?але су годиш?и данак кану (до 1700. односно 1699). У 17. веку, кримски Татари су помогли укра?инским козацима предво?еним Богданом Хме?ницким у борби за независност, што им ?е омогу?ило да остваре неколико одлучу?у?их победа над по?ским трупама.

Карта Крима на француском ?езику из 1774. године са претежно турки?ским називима места.

Кримски кан и Богдан Хме?ницки изводе намаз.

Године 1711, када ?е Петар Велики кренуо у поход са свом сво?ом во?ском (80.000) да би дошао до Црног мора, опколила га ?е во?ска кримског кана Девлета II Гира?а и нашао се у безизлазно? ситуаци?и. Само ?е изда?а османског везира Балта?и Мехмет-паше омогу?ила Петру да се извуче из обруча Кримских Татара. Када ?е Девлет II Гира? протестовао против везирове одлуке, ?егов одговор ?е био: 'Треба да знаш сво?е татарске послове. Послови Високе порте су мени поверени. Немаш права да се мешаш у ?их'. Потписан ?е Прутски уговор, а 10 година касни?е Руси?а се прогласила царством. Године 1736. турски султан Ахмед III позвао ?е кримског кана Каплана I Гира?а у поход на Перси?у. Схвата?у?и да би Руси?а могла да искористи недостатак трупа на Криму, Каплан Гира? ?е писао султану да добро размисли, али ?е султан био упоран. Како ?е очекивао Каплан Гира?, руска во?ска ?е 1736. упала на Крим, предво?ена Минихом, опустошила полуострво, побила цивиле и уништила све ве?е градове, заузела главни град, Бахчисара?, и спалила Канову палату са свим архивама и документима, а потом напустио Крим због епидеми?е ко?а ?е на ?ему почела. Годину дана касни?е ?е исто учинио други руски генерал — Петар Ласи. Од тада, Кримски канат ни?е могао да се опорави, и почело ?е ?егово споро опада?е. Руско-турски рат од 1768. до 1774. године резултирао ?е поразом Османли?а од Руса, а према Кучуккаинар?и?ском миру (1774) потписаном након рата, Крим ?е постао независан, а Османли?е су се одрекле политичког права да штите Кримски канат. После периода политичких немира на Криму, царска Руси?а ?е прекршила уговор и анектирала Кримски канат 1783. године.

Кримскотатарски стрелац

Главно становништво Кримског каната били су Кримски Татари, за?едно са ?има у Кримском канату су живеле знача?не за?еднице Караима, Итали?ана, ?ермена, Грка, Черкеза и Рома. Почетком 16. века под влаш?у кримских канова дошао ?е део Нога?ских племена ко?а су лутала ван Кримског полуострва, селе?и се тамо током периода суше и глади. Ве?ина становништва у 16. веку ?е исповедала ислам ханефи?ске стру?е; део становништва су били православци, монотелетисти, и ?евре?и. Посто?але су мале католичке за?еднице. Кримскотатарско становништво Кримског полуострва било ?е делимично ослобо?ено пореза. Грци су пла?али ?изи?у, Итали?ани су били у привилегованом положа?у због делимичних пореских олакшица за време владавине Менли?а Гира?а. До 18. века становништво Кримског каната бро?ало ?е око 500 хи?ада ?уди. Територи?а Кримског каната била ?е поде?ена на Кинаканта (губернаторства), ко?а се састо?ала од Кадилика, обухвата?у?и низ насе?а.

До почетка 18. века, кримски Нога?ци су били познати по честим, у неким периодима готово годиш?им раци?ама, у ко?има су прикуп?али робове, на Укра?ину и Руси?у. Дуго времена, све до касног 18. века, Кримски канат ?е одржавао масивну трговину роб?ем са Османским царством и Блиским истоком, што ?е био ?едан од важних фактора ?егове привреде. една од на?важни?их трговачких лука и тржишта робова била ?е Феодоси?а. Према османском попису становништва из 1526. године, порези на прода?у и куповину робова чинили су 24% средстава, напла?иваних на Османском Криму за све активности. Али у ствари, увек ?е било малих ?уриша и Татара и Козака, у оба смера. The Османски писац и путник из 17. века Евли?а Челеби?а писао ?е да ?е на Криму било 920.000 укра?инских робова, али само 187.000 слободних муслимана. Ме?утим, укра?ински историчар Серге? Громенко сматра ово Челеби?ево сведоче?е митом популарним ме?у ултранационалистима, истичу?и да се данас из економских списа зна да ?е Крим у 17. веку могао да прехрани на?више 500 хи?ада ?уди. Поре?е?а ради, према белешкама конзула Француске барона Тота, сто година касни?е, 1767. године, у Кримском канату ?е живело 4 милиона ?уди, а 1778. године, односно само ?еданаест године касни?е, све хриш?ане су руске власти иселиле са територи?е каната, а испоставило се да их ?е било око 30 хи?ада, углавном ?ермена и Грка, а ме?у ?има ни?е било Укра?инаца. Тако?е, према поуздани?им савременим изворима од Евли?иних података, робови никада нису чинили знача?ан део становништва Крима. Руски професор Глаго?ев пише да ?е 1666. године у Кримском канату било 1.800.000 слободних Кримских Татара, тако?е треба напоменути да ?е огроман део Укра?ине био део Кримског каната, због чега ?е Евли?а могао да узме у обзир Укра?инце у општо? популаци?и каната (види Османска Укра?ина).

Неки истраживачи проце?у?у да ?е више од 2 милиона ?уди било зароб?ено и пороб?ено у време Кримског каната. По?ски историчар Бохдан Барановски ?е претпоставио да ?е у 17. веку Државна за?едница По?ске и Литвани?е (данаш?а По?ска, Укра?ина и Белоруси?а) губила у просеку 20.000 становника годиш?е а чак милион у свим годинама за?едно од 1500. до 1644. године. У знак одмазде, зем?е Кримских Татара су нападали Запорошки козаци, наоружани укра?ински ко?аници, ко?и су бранили степску границу – Див?а по?а – од напада татарских робова и често нападали и п?ачкали зем?е Турака Османли?а и Кримских Татара. Донски козаци и Калмички Монголи тако?е су упадали у зем?у Кримских Татара. Послед?и забележени велики кримски напад, пре оних у руско-турском рату (1768–1774) догодио се за време владавине Петра Великог (1682–1725). Ме?утим, козачки походи су настав?ени и после тог времена|author2=османски велики везир се пожалио руском конзулу на походе на Крим и Очаков 1761. године. Године 1769. у послед?ем великом нападу Татара, ко?и се догодио током руско-турског рата, зароб?ено ?е 20.000 робова.

Национални плес кримских Татара — Ка?тарма — "Повратак", 1790.

Ипак, неки историчари, ук?учу?у?и руског историчара Валери?а Возгрина и по?ског историчара Олекса Га?воронског, нагласили су да савремени историчари увелико преувеличава?у улогу трговине роб?ем у економи?и Кримског каната, а економи?а зависна од трговине робовима ни?е ништа друго до истори?ски мит. Према савременим истражива?има, сточарство ?е заузимало воде?у позици?у у привреди Кримског каната, Кримски канат ?е био ?едан од главних снабдевача пшеницом Отоманског царства. Као извори прихода разви?ени су и рударство соли, виноградарство и винарство, хортикултура и баштованство.

Чита?у?и истори?у Кримских Татара, потребно ?е узети у обзир да ?е истори?ска наука о Кримским Татарима под ?аким утица?ем руских историчара ко?и су преписали истори?у Кримског каната да би оправдали анекси?у Крима 1783. године, а, посебно, затим од стране сов?етских историчара ко?и су изменили истори?у Крима да би оправдали депортаци?у Кримских Татара 1944.

У Руско? Импери?и

Види ?ош: Новоруси?а

Кафа у рушевинама након руске анекси?е Крима

Напуштене ку?е у Карасувбазару.

Руско-турски рат (1768–1774) ?е завршен поразом Османли?а од Руса, а према Кучуккаинар?и?ском миру (1774) потписаном након рата, Крим ?е постао независан, а Османли?е су се одрекле свог политичког права да штите Кримски канат. После периода политичких немира на Криму, Руси?а ?е прекршила уговор и припо?ила Кримски канат 1783. После анекси?е, богати?и Татари, ко?и су извозили пшеницу, месо, рибу и вино у друге делове Црног мора, били су приси?ени да се преселе у Османско царство због уг?етава?а руске администраци?е и колони?алне политике Руског царства. Да?а протерива?а уследила су 1812. због страха од поузданости Татара пред Наполеоновим напредова?ем. Конкретно, Кримски рат 1853–1856, закони из 1860–1863, царска политика и Руско-турски рат (1877—1878) изазвали су егзодус Татара; 12.000 се укрцало на савезничке бродове у Севастопо?у како би преживели гранатира?а, а руска влада их ?е означила као изда?нике. Од укупне татарске популаци?е 300.000 Тауридске губерни?е око 200.000 кримских Татара ?е емигрирало. Многи Кримски Татари су страдали у процесу емиграци?е, ук?учу?у?и и оне ко?и су се удавили приликом преласка Црног мора. Укупно, од 1783. до почетка 20. века, на?ма?е 800 хи?ада Татара ?е напустило Крим. Данас потомци ових Крим?ана чине кримскотатарску ди?аспору у Бугарско?, Румуни?и и Турско?.

Кримскотатарска чета Руске Импери?е

Исмаил Гаспрали (1851–1914) ?е био познати кримскотатарски интелектуалац, под утица?ем националистичких покрета тог периода, чи?и су напори поставили теме?е за модернизаци?у муслиманске културе и настанак кримскотатарског националног идентитета. Дво?езичне кримско-татарско-руске новине Тер?иман-Переводчик ко?е ?е издавао 1883–1914 функционисале су као образовно средство кроз ко?е су се по?авила национална свест и модерно миш?е?е ме?у целокупним турки?ским говорним становништвом Руске Импери?е. Након Руске револуци?е 1917. ова нова елита, у ко?о? су били Номан Челеби?ихан и Кафер Се?дамет, прогласила ?е прву демократску републику у исламском свету, названу Кримска Народна Република 26. децембра 1917. Ме?утим, ова република ?е кратког века и укинута ?е од стране бо?шевика у ?ануару 1918.

У Сов?етском Савезу (1917–1991)

Етничка карта Крима (зелена бо?а — Кримски Татари) 1930. године, према Мало? сов?етско? енциклопеди?и. Проценат Кримских Татара по регионима на Криму, према сов?етском попису из 1939. године. Проценат Кримских Татара по регионима на Криму према руском попису из 2014

Дете Кримских Татара на специ?алном насе?у након депортаци?е. 1944, Молотовска област, РСФСР

Током руске глади 1921. године, полуострво ?е претрпело тешку глад. Више од 100.000 Кримских Татара умрло ?е од глади, а десетине хи?ада Татара побегло ?е у Турску или Румуни?у. Хи?аде других ?е депортовано или уби?ено током колективизаци?е 1928-1929. Политика "колективизаци?е" сов?етске владе довела ?е до велике глади широм зем?е 1931–1933. Изме?у 1917. и 1933. године, 150.000 Татара — око 50% тадаш?ег становништва — било ?е уби?ено или протерано са Крима. Током Ста?инове Велике чистке, државници и интелектуалци као што су Вели Ибраимов и Бекир Чобан-заде били су затварани или погуб?ени по разним оптужбама.

У ма?у 1944. целокупно кримскотатарско становништво Крима ?е прогнано у Централну Ази?у, углавном у Узбекистан, по наре?е?у ?осифа Ста?ина, генералног секретара Комунистичке парти?е Сов?етског Савеза и председника Државног комитета за одбрану СССР-а. Иако ?е велики бро? Кримских Татара служио у Црвено? арми?и и учествовао у партизанском покрету на Криму током рата, посто?а?е Татарске леги?е у нацистичко? во?сци и сарад?а неких кримскотатарских верских и политичких во?а са Хитлером током рата и немачка окупаци?а Крима пружила ?е сов?етском руководству оправда?е за оптужива?е целокупног кримскотатарског становништва да су нацистички колаборационисти. Неки савремени истраживачи тврде да ?е геополитички положа? Крима подстакао сов?етску перцепци?у Кримских Татара као потенци?алну прет?у. Ово увере?е се делимично заснива на аналоги?и са бро?ним другим случа?евима депортаци?е неруског становништва са пограничних територи?а, као и на чи?еници да ?е и друга неруска популаци?а, као што су Грци, ?ермени и Бугари тако?е била укло?ена са Крима.

Око 240.000 Кримских Татара ?е масовно депортовано, у виду колективне казне, 17-18. ма?а 1944. као "специ?ални досе?еници" у Узбечко? ССР и другим уда?еним деловима Сов?етског Савеза. Ова? дога?а? се на кримскотатарском ?езику зове Сургун; неколицина оних ко?и су покушали да беже су стре?ани на лицу места, а у року од неколико месеци половина ?е умрла од хладно?е, глади, исцрп?ености и болести. Многи од ?их су премештени да раде као принудни радници у сов?етском систему гулага.

Покрет за гра?анска права

Узроци

Почевши од 1944. године, Кримски Татари су живели углавном у Централно? Ази?и са ознаком специ?ални досе?еници, што значи да су имали мало права. Специ?алним досе?еницима ?е било забра?ено да напушта?у мала одре?ена подруч?а и морали су често да се при?ав?у?у у командно? канцелари?и. Сов?етска пропаганда усмерена ка Узбецима приказивала ?е Кримске Татаре као прет?у ?ихово? домовини, и као резултат тога било ?е много документованих злочина из мрж?е против кримскотатарских цивила од стране узбечких комунистичких ло?алиста. Педесетих година 20. века ?е окончан режим специ?алних досе?еника, али су Кримски Татари и да?е били чврсто везани за Централну Ази?у; док ?е другим депортованим етничким групама попут Чечена, Карача?аца, и Калмика било потпуно дозво?ено да се врате у сво?е родне зем?е током Хрушчов?евог одмрзава?а, економски и политички разлози у комбинаци?и са основним погрешним схвата?има и стереотипима о Кримским Татарима довели су до тога да Москва и Ташкент не желе да дозволе Кримским Татарима исто право на повратак; исти декрет ко?и ?е рехабилитовао претходно поменуте депортоване наци?е и обновио ?ихове националне републике позвао ?е Кримске Татаре ко?и су желели националну републику да траже "национално у?еди?е?е" у Татарско? АССР уместо да обнове Кримску АССР, на велико запрепаш?е?е Кримских Татара ко?и нису имали никакве везе са Татарстаном нити су желели да се врате у Татарстан. Одби?а?е Москве да дозволи повратак ни?е било засновано само на же?и да задово?е нове руске насе?енике на Криму, ко?и су били веома непри?ате?ски расположени према иде?и повратка и били су предмет доста татарофобичне пропаганде, ве? и из економских разлога: због високе продуктивности од кримскотатарских радника у Централно? Ази?и значило ?е да би пушта?е ди?аспоре у повратак узело данак ци?евима сов?етске индустри?ализаци?е у Централно? Ази?и. Историчари су дуго сум?али да ?е насилни отпор Чечена због затвара?а у егзилу довео до ?ихове да?е спремности да се врате, док ненасилни покрет Кримских Татара ни?е довео до же?е да Кримски Татари напусте Централну Ази?у. У ствари, влада ?е каж?авала Кримске Татаре зато што су "стахановци", док ?е награ?ивала депортоване наци?е ко?е су ма?е допринеле изград?и соци?ализма, ствара?у?и да?е негодова?е.

Сов?етски декрет из 1967. године уклонио ?е оптужбе против Кримских Татара на папиру, а истовремено се на ?их позивало не ?иховим правим етнонимом, ве? еуфемизмом ко?и ?е на кра?у постао стандард за гра?ане татарске националности ко?и су рани?е живели на Криму, што ?е разбеснело многе Кримске Татаре ко?и су то схватили, а што ?е значило да их влада чак ни не види као Кримске Татаре. Поред тога, сов?етска влада ни?е учинила ништа да олакша ?ихово пресе?е?е на Крим и да изврши репараци?е за изгуб?ене животе и конфискован имовину. Пре масовног повратка у ери перестро?ке, Кримски Татари су чинили само 1,5% становништва Крима, пошто су владини ентитети на свим нивоима предузели низ мера мимо ионако ослаб?еног система боравишних дозвола како би их задржали у Централно? Ази?и.

Методе

Укида?е режима специ?алног насе?а омогу?ило ?е активистима за права Кримских Татара да се мобилишу. Примарни метод подноше?а притужби влади било ?е подноше?е петици?а. Петици?е за право на повратак добиле су преко 100.000 потписа; иако су се повремено користили и други методи протеста, покрет ?е остао потпуно ненасилан. Поред малог процента Кримских Татара ко?има ?е било дозво?ено да се врате на Крим, вратили су се и они ко?и нису добили боравишне дозволе и покушали да живе испод радара. Ме?утим, недостатак боравишне дозволе за ?их ?е резултирао другом депортаци?ом. Послед?и начин да се избегне друга депортаци?а било ?е самоспа?ива?е, ко?е ?е извео кримскотатарски национални херо? Муса Мамут, ?едан од оних ко?и су се преселили на Крим без боравишне дозволе. Полио се бензином и извршио самоспа?ива?е пред полици?ом ко?а ?е покушала да га депорту?е 23. ?уна 1978. Мамут ?е преминуо од тешких опекотина неколико дана касни?е, али ни?е изразио жа?е?е што ?е извршио самоспа?ива?е. Мамут ?е постхумно постао симбол отпора и националности Кримских Татара. Друга знача?на самоспа?ива?а у име покрета за право на повратак Кримских Татара ук?учу?у Шавката ?ару?ина, ко?и ?е фатално извршио самоспа?ива?е испред зграде владе у знак протеста у октобру 1989, и Се?дамета Ба?и?а ко?и ?е покушао самоспа?ива?е у процесу депортаци?е са Крима у децембру те године, али ?е преживео. Многи други познати кримски Татари су претили владиним властима самоспа?ива?ем ако буду и да?е игнорисани, ук?учу?у?и носиоца ордена Херо?а Сов?етског Савеза Абдраима Решидова. У касни?им годинама Сов?етског Савеза, активисти Кримских Татара одржавали су протесте на Црвеном тргу.

Резултати

После дуготра?ног лобира?а покрета за гра?анска права Кримских Татара, сов?етска влада ?е 1987. основала комиси?у за процену захтева за право на повратак, ко?ом ?е председавао Андре? Громико. Громиков снисход?ив став и пропуст да их увери да ?е имати право на повратак прекинуо ?е сарад?у са члановима покрета за гра?анска права Кримских Татара. У ?уну 1988. издао ?е званичну из?аву у ко?о? ?е одбацио захтев за поновно успостав?а?е аутономи?е Кримских Татара на Криму и подржао да се дозволи само организовани повратак ?ош неколико Кримских Татара, док ?е пристао да се дозволи захтевима нижег приоритета за об?ав?ива?е више публикаци?а и школску наставу на кримскотатарском ?езику на локалном нивоу у областима са депортованим становништвом. Зак?учак да нема основа да се обнови аутономи?а и да се кримским Татарима да право на повратак изазвао ?е нове протесте. Ма?е од две године након што ?е Громикова комиси?а одбила ?ихов захтев за аутономи?у и повратак, погроми против депортованих Турака Мешкети?ана су се дешавали у Централно? Ази?и. Током погрома, на мети су били и неки Кримски Татари, што ?е резултирало променом става према дозволи Кримским Татарима да се врате на Крим. На кра?у ?е 1989. основана друга комиси?а, ко?ом ?е председавао Генади ?ана?ев и ко?а ?е ук?учивала Кримске Татаре у одбору, како би поново проценила ово пита?е, и одлучено ?е да ?е депортаци?а незаконита и да ?е Кримским Татарима дато пуно право на повратак, поништава?у?и претходну закона ко?и су имали за ци? да Кримским Татарима што више отежа?у пресе?е?е на Крим.

После укра?инске независности

До сада се више од 250.000 Кримских Татара вратило у сво?у домовину, боре?и се да поново успоставе сво?е животе и поврате сво?а национална и културна права упркос многим друштвеним и економским препрекама. ?една тре?ина ?их су атеисти, а више од половине оних ко?и себе сматра?у религиозним не пошту?у строго веру.

Кримска криза 2014

Главни чланак: Руска анекси?а Крима

Види ?ош: Република Крим

Проукра?инске демонстраци?е у Симферопо?у (укра?инска застава лево, застава Кримских Татара десно) током руске во?не интервенци?е на Криму, март 2014.

Након вести о резултатима референдуму о независности Крима организованом уз помо? Руси?е 16. марта 2014, руководство Курулта?а ?е изразило забринутост због поновног прогона, како ?е прокоментарисао ?едан амерички званичник пре посете тима УН-а за ?удска права полуострву. Истовремено, Рустам Миниханов, председник Татарстана послат ?е на Крим да умири забринутост Кримских Татара, приликом чега ?е из?авио да ?у 23 године укра?инске независности укра?ински лидери су користили кримске Татаре као пионе у сво?им политичким играма, а да им нису учинили никакву опип?иву услугу ?. Пита?е прогона Кримских Татара од стране Руси?е од тада се редовно постав?а на ме?ународном нивоу.

Дана 18. марта 2014, дана када ?е Крим припо?ен Руси?и, а кримскотатарски ?език ?е де?уре проглашен за ?едан од три званична ?езика Крима. Тако?е ?е на?ав?ено да ?е се од Кримских Татара тражити да се одрекну приобалних зема?а на ко?има су се сместили од повратка на Крим почетком 1990-их и да им се додели зем?а на другим местима на Криму. Наведено ?е да им ?е уступ?ено зем?иште потребно за ”друштвене сврхе”, пошто део ове зем?е заузима?у Кримски Татари без правних докумената о власништву. Ситуаци?у ?е изазвала немогу?ност СССР-а (а касни?е и Укра?ине) да прода зем?у Кримским Татарима по разумно? цени уместо да врати Татарима зем?у ко?а ?е била у власништву пре депортаци?е, када се они или ?ихови потомци врате из Централне Ази?е (углавном Узбекистан). Као последица тога, неки Кримски Татари су се населили као сквотери, заузима?у?и зем?у ко?а ?ош увек ни?е правно регистрована.

Састанак председника Руси?е Владимира Путина са проруским представницима кримских Татара, 16. ма?а 2014.

Неки кримски Татари су побегли у копнену Укра?ину због кризе на Криму – наводно око 2000. до 23. марта. Дана 29. марта 2014, хитан састанак представничког тела Кримских Татара гласао ?е за траже?е етничке и територи?алне аутономи?е за Кримске Татаре користе?и политичка и правна средства. Састанку су присуствовали шеф Републике Татарстан и председник Руског савета муфти?а. Одлуке о томе да ли ?е Татари прихватити руске пасоше или ?е тражена аутономи?а бити унутар руске или укра?инске државе одложене су до да?е расправе.

Ме?лис ?е наставио са радом у хитном режиму у Ки?еву.

Након анекси?е Крима од стране Руске Федераци?е, руске власти наводно прогоне и дискриминишу Кримске Татаре, ук?учу?у?и случа?еве произво?них притвара?а, присилних нестанака од стране руских снага безбедности и судова.

Укра?ина ?е 12. ?уна 2018. поднела Меморандум ко?и се састо?и од 17.500 страница текста у 29 томова Ме?ународном суду правде УН-а о расно? дискриминаци?и Кримских Татара од стране руских власти на окупираном Криму и државном финансира?у тероризма од стране Руске Федераци?е у Донбасу.

Култура

Види ?ош: Кримскотатарски ?език

?урте или номадски шатори традиционално су играли важну улогу у културно? истори?и Кримских Татара. Посто?е различите врсте ?урти; неке су велике и склопиве, зову се терме, док су друге мале и несклопиве (отав).

На празнику Новруз, Кримски Татари обично кува?у ?а?а, пиле?у супу, питу од лиснатог меса (кобете), алву, и слатке бисквите. Деца став?а?у различите маске и пева?у посебне песме под прозорима сво?их комши?а, а заузврат доби?а?у слаткише.

Песме (макам) номадских степских Кримских Татара одлику?у се ди?атонском, мелоди?ском ?едноставнош?у и сажетош?у. Песме планинских и ?ужно приморских Кримских Татара, зване Турку, пева?у се уз богато орнаментисане мелоди?е. Распростра?ена ?е и ку?на лирика. Повремено се за време кримских празника и венча?а одржава?у песничка такмиче?а изме?у млади?а и дево?ака. Обредни фолклор ук?учу?е поздраве зиме, свадбене песме, ?адиковке и плесне песме (хоран). Епске приче или дестани су веома популарни ме?у Кримским Татарима, посебно дестани Чора батир, Едиге, Короглу и други.

Данас су у употреби две врсте писма: ?ирилица и латиница. У почетку су Кримски Татари користили арапско писмо за сво?е писа?е. Године 1928. заме?ен ?е латиничним писмом. ?ирилица ?е уведена 1938. године на основу руског писма. ?ирилица ?е била ?едино званично писмо ко?е су Кримски Татари имали изме?у 1938. и 1997. Сва слова се поклапа?у са писмом руског писма. Деведесетих година 20. века почи?е постепени прелазак ?езика на ново латинично писмо засновано на турском.

Кухи?а

Традиционална кухи?а Кримских Татара има сличности са грчком, итали?анском, балканском, нога?ском, севернокавкаском и волшкотатарском, иако се нека национална ?ела и прехрамбене навике разлику?у ме?у различитим регионалним подгрупама Кримских Татара; на пример, риба и производи су популарни?и ме?у ?алибо?лу татарским ?елима, док су месо и млечни производи заступ?ени?и у степско? татарско? кухи?и. Многа узбечка ?ела су уврштена у кримскотатарску националну кухи?у током егзила у Централно? Ази?и од 1944. године, а ова ?ела су постала преовла?у?у?а на Криму од повратка. Узбечка самоса, лагман, и пилав се прода?у у ве?ини татарских кафи?а на Криму као национална ?ела. Заузврат, нека кримскотатарска ?ела, ук?учу?у?и чибуреки, усво?или су народи изван Крима, као што су Турска и Северни Кавказ.

Кримскотатарске политичке парти?е

Национални покрет Кримских Татара

Основао га ?е кримскотатарски активиста за гра?анска права ?ури? Османов, Национални покрет кримских Татара (НДКТ) био ?е главна опозициона фракци?а ?емилево? фракци?и током сов?етске ере. Званични ци? НДКТ-а током сов?етске ере била ?е обнова Кримске АССР по ле?инистичком принципу националне аутономи?е за титуларне аутохтоне народе у ?ихово? домовини, што ?е било у супротности са же?ама независне татарске државе од ОКНД-а, претече Ме?илиса . ?ури? Османов, оснивач организаци?е, био ?е веома критичан према ?емилеву, рекавши да ОКНД, претходник Ме?илиса, ни?е дово?но покушао да поправи етничке тензи?е на Криму. Ме?утим, ОКНД-у ?е опала популарност након што ?е уби?ен ?ури? Османов.

Кримскотатарске политичке парти?е

Национални покрет Кримских Татара

Основао га ?е кримскотатарски активиста за гра?анска права ?ури? Османов, Национални покрет кримских Татара (НДКТ) био ?е главна опозициона фракци?а ?емилево? фракци?и током сов?етске ере. Званични ци? НДКТ-а током сов?етске ере била ?е обнова Кримске АССР по ле?инистичком принципу националне аутономи?е за титуларне аутохтоне народе у ?ихово? домовини, што ?е било у супротности са же?ама независне татарске државе од ОКНД-а, претече Ме?илиса . ?ури? Османов, оснивач организаци?е, био ?е веома критичан према ?емилеву, рекавши да ОКНД, претходник Ме?илиса, ни?е дово?но покушао да поправи етничке тензи?е на Криму. Ме?утим, ОКНД-у ?е опала популарност након што ?е уби?ен ?ури? Османов.

Ме?лис

Године 1991. руководство кримских Татара ?е основало Курулта?, или парламент, да делу?е као представничко тело за кримске Татаре ко?е ?е могло да упути притужбе укра?инско? централно? влади, влади Крима и ме?ународним телима. Ме?лис кримскотатарског народа ?е извршни орган Курулта?а.

Од 1990-их до октобра 2013. политички лидер Kримских Татара и председник Ме?лиса кримскотатарског народа био ?е бивши сов?етски дисидент Мустафа ?емилев. Од октобра 2013. председник Ме?лиса кримскотатарског народа ?е Рефат Чубаров.

Након руске анекси?е Крима 2014. године, руске власти су прогласиле Ме?лис кримскотатарског народа екстремистичком организаци?ом и забраниле га 26. априла 2016.

Нова Мили Фирка

Године 2006. основана ?е нова странка Кримских Татара, ко?а ?е била опозици?а Ме?лису, ко?а ?е добила име рани?е угашене странке Мили Фирка с почетка 20. века. Парти?а тврди да ?е наследница иде?а ?ури?а Османова и НДКТ-а.

Литература

• Buttino, Marco (1993). In a Collapsing Empire: Underdevelopment, Ethnic Conflicts and Nationalisms in the Soviet Union. Feltrinelli Editore. стр. 68. ISBN 88-07-99048-2. 
• Subtelny, Orest (2000). Ukraine: A History. University of Toronto Press. ISBN 0-8020-8390-0. 
• Minahan, James (2000). Europe, many nations: a historical dictionary of European national groups. Greenwood Publishing. стр. 189. ISBN 9780313309847. 
• Drohobycky, Maria (1995). Crimea: Dynamics, Challenges and Prospects. Rowman & Littlefield. стр. 91. ISBN 0847680673. 
• Gertsen, Mogarychev (1993). Крепость драгоценностей. Кырк-Ор. Чуфут-кале (PDF). стр. 58—64. ISBN 5-7780-0216-5. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 07. 2020. г. Приступ?ено 29. 05. 2022. 
• Magocsi, Paul Robert (2010). A History of Ukraine: The Land and Its Peoples, Second Edition. University of Toronto Press. стр. 185. ISBN 978-1442698796. 
• Vozgrin, Valerij E. (1992). Istori?eskie sud'by krymskich tatar [The historical fate of the Crimean Tatars]. Moscow. ISBN 5-244-00641-X. 
• Williams, Brian Glyn (2015). The Crimean Tatars: From Soviet Genocide to Putin's Conquest. Oxford University Press. стр. xi—xii. ISBN 9780190494704. 
• Yermolenko, Galina I. (2010). Roxolana in European Literature, History and Culture. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 111. ISBN 978-1409403746. 
• Ripley, William Zebina (1899). The Races of Europe: A Sociological Study (Lowell Institute Lectures). D. Appleton and Company. стр. 420–. 
• Buttino, Marco (1993). Annali della Fondazione Giangiacomo Feltrinelli (1992). In a collapsing empire. Underdevelopment, ethnic conflicts and nationalisms in the Soviet Union. Feltrinelli Editore. стр. 68—. ISBN 978-88-07-99048-9. 
• Conquest, Robert (1970). The Nation Killers: The Soviet Deportation of Nationalities. London: Macmillan. ISBN 0-333-10575-3. 
• Fisher, Alan W. (1978). The Crimean Tatars. Stanford, CA.: Hoover Institution Press. ISBN 0-8179-6661-7. 
• Fisher, Alan W. (1998). Between Russians, Ottomans and Turks: Crimea and Crimean Tatars. Istanbul: Isis Press. ISBN 975-428-126-2. 
• Nekrich, Alexander (1978). The Punished Peoples: The Deportation and Fate of Soviet Minorities at the End of the Second World War. New York: W. W. Norton. ISBN 0-393-00068-0. 
• Quelquejay, Lemercier (1968). ?The Tatars of the Crimea, a retrospective summary”. Central Asian Review. 16 (1): 15—25. 
• Uehling, Greta (?ун 2000). ?Squatting, self-immolation, and the repatriation of Crimean Tatars”. Nationalities Papers. 28 (2): 317—341. S2CID 140736004. doi:10.1080/713687470. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Williams, Brian Glyn (2002). ?The Hidden Ethnic Cleansing of Muslims in the Soviet Union: The Exile and Repatriation of the Crimean Tatars”. Journal of Contemporary History. 37 (3): 323—347. JSTOR 3180785. S2CID 220874696. doi:10.1177/00220094020370030101. 
• Williams, Brian Glyn (1998). ?The Crimean Tatar exile in Central Asia: a case study in group destruction and survival.”. Central Asian Survey. 17 (2): 285—317. doi:10.1080/02634939808401038. 
• Williams, Brian Glyn (2001). ?The Ethnogenesis of the Crimean Tatars. An Historical Reinterpretation”. Journal of the Royal Asiatic Society. 11 (3): 329—348. JSTOR 25188176. S2CID 162929705. doi:10.1017/S1356186301000311. 
• Williams, Brian Glyn (2001). The Crimean Tatars: The Diaspora Experience and the Forging of a Nation (на ?езику: енглески). BRILL. ISBN 9789004121225. 
• Vozgrin, Valery (2013), Istoriya krymskykh tatar  ?Valery Vozgrin "Iсторические судьбы крымских татар"”. Архивирано из оригинала 11. 07. 2006. г. ), Simferopol (four volumes).
• Smirnov V D (1886), Krymskoe khanstvo 
• Campana (Aurélie), Dufaud (Grégory) and Tournon (Sophie) (ed.), Les Déportations en héritage. Les peuples réprimés du Caucase et de Crimée, hier et aujourd'hui, Rennes: Presses universitaires de Rennes, 2009.
• Bykova, Tetyana (2015). Пол?тичне та соц?ально-економ?чне становище в Криму (в?д середини XVIII ст. до 1917 р.) (PDF). Kyiv. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 07. 2020. г. Приступ?ено 29. 05. 2022. 
• Serhiychuk, Volodymyr (2008). Етн?чн? меж? ? державний кордон Укра?ни. Kyiv: ПП Серг?йчук M. ?. ISBN 978-966-2911-24-4. 
• Buckley, Cynthia J.; Ruble, Blair A.; Hofmann, Erin Trouth (2008). Migration, Homeland, and Belonging in Eurasia (на ?езику: енглески). Woodrow Wilson Center Press. стр. 213. ISBN 9780801890758. 
• Fouse, Gary C. (2000). The Languages of the Former Soviet Republics: Their History and Development (на ?езику: енглески). University Press of America. стр. 340. ISBN 9780761816072. 
• Mastny, Vojtech (2019). Soviet/east European Survey, 1987-1988: Selected Research And Analysis From Radio Free Europe/radio Liberty (на ?езику: енглески). Routledge. стр. 133. ISBN 9781000312751. 
• Skutsch, Carl (2005). Encyclopedia of the world's minorities (на ?езику: енглески). Routledge. стр. 1190. ISBN 9781579584702. 
• Vyatkin, Anatoly (1997). Крымские татары: проблемы репатриации (на ?езику: руски). Iн-т востоковедения РАН. стр. 32. ISBN 9785892820318. 
• Williams, Brian Glyn (2015). The Crimean Tatars: From Soviet Genocide to Putin's Conquest (на ?езику: енглески). Oxford University Press. стр. 108, 136. ISBN 9780190494704. 
• Yakupova, Venera (2009). Крымские татары, или Привет от Сталина! (PDF). Kazan: Часы истории. стр. 28—30, 47—48. 
• Yang, Yering (2010). Национализм в поздне—и посткоммунистической Европе (на ?езику: руски). Rosspen. стр. 216. ISBN 9785824313055. 

Спо?аш?е везе

• Званичан веб-са?т Културног удруже?а ?ирим Татар Канаде
• ?Званичан веб-са?т Ме?ународне невладине организаци?е Бизим ?ИРИМ”. Архивирано из оригинала 01. 06. 2008. г. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза)
• Ме?ународни комитет за Крим
• ?UNDP Програм интеграци?е и разво?а Крима”. Архивирано из оригинала 04. 02. 2005. г. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза)
• Почетна страница Кримских Татара
• ?Кримски Татари”. Архивирано из оригинала 24. 03. 2005. г. 
• Кримскотатарске речи (турски)
• Кримскотатарске речи (енглески)
• State Defense Committee Decree No. 5859ss: On Crimean Tatars (Тако?е видети Три одговора на Уредбу бр. 5859сс)
• ?Кримски Татари; Есе?и о индексу Централне Ази?е”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступ?ено 29. 05. 2022.  Есе?и о индексу Централне Ази?е
• 'Крымская солидарность; ВОЗВРАЩЕНIЕ ДОМОЙ. РУСТЕМ ВАIТОВ' (?ут?уб канал Солидарности Кримских Татара; прича о повратку Рустема Ва?това ку?и након 5 година затвора)