德州物超所值的千斤顶哪里买_多节液压千斤顶供应商

?ингис-кан
?ингис-кан
Лични подаци
Датум ро?е?а	1162.
Место ро?е?а	Хенти (планина), Монголи?а
Датум смрти	18. август 1227.(2025-08-06)?(64/65 год.)
Место смрти	Монголско царство
Породица
Супружник	Борте
Потомство	?учи, Чагата?, Огата?, Толу?
Родите?и	?есуга? Олен
Династи?а	Бори?игин
Велики кан Монголског царства
Период	Проле?е 1206 — 18. август 1227.
Круниса?е	1206.
Наследник	Огата?-кан

百度 要狠抓作风建设，驰而不息纠“四风”、改作风，发扬求真务实、苦干实干的精神，提振时不我待、只争朝夕的状态，推动统战工作取得实效。

?ингис-кан (монгол. Чингис хаан, ро?ен са именом Тему?ин; 1162 — 18. август 1227) био ?е оснивач и први велики кан (хан) Монголског царства, ко?е ?е постало друго на?ве?е светско царство у истори?и након ?егове смрти. ?ингис ?е дошао на власт тако што ?е у?единио многа номадска племена Североисточне Ази?е. Након што ?е основао царство и прогласио се за "?ингис-кана", покренуо ?е инвази?у Монгола и осво?или су ве?ину Евроази?е. Ратни походи започети током ?еговог живота ук?учу?у она против Кара-Кита?а, Кавказа и Хорезми?е, династи?е Западни С?а и династи?е ?ин. Ови ратни походи су често били пра?ени великим масакрима цивилног становништва ? нарочито у областима ко?е су контролисали Кваразми?ан и Западна С?а. До кра?а ?еговог живота, Монголско царство ?е окупирало знача?ан део сред?е Ази?е и Кине.

Пре него што ?е ?ингис-кан умро, одредио ?е Огата?-кана за свог наследника. Касни?е су ?егови унуци поделили царство на канате. ?ингис-кан ?е умро 1227. године након што ?е победио Западну С?у. Сахра?ен ?е у необележеном гробу негде у Монголи?и. ?егови потомци су проширили Монголско царство кроз ве?ину Евроази?е тако што су осво?или или стварали вазалне државе у савремено? Кини, Коре?и, Кавказу, Централно? Ази?и и знача?ним деловима Источне Европе и ?угоисточне Ази?е. Многе од ових инвази?а поновиле су рани?и масакр над великим делом ?удске популаци?е. Као резултат, ?ингис-кан и ?егово царство има?у страховиту репутаци?у у локално? истори?и.

Поред сво?их во?них достигну?а, ?ингис-кан ?е тако?е подигао Монголско царство и на друге начине. Усво?ио ?е У?гур писмо као систем писа?а Монголског царства. Тако?е ?е практиковао меритократи?у и дозволио верску толеранци?у у Монголском царству и у?единио ?е номадска племена североисточне Ази?е. Данаш?и Монголи га сматра?у за оснивача модерне Монголи?е.

Иако ?е познат по бруталности сво?их во?них похода и тако?е га многи сматра?у за геноцидног владара, ?ингис-кан ?е заслужан за дово?е?е Свиленог пута у ?едно кохезивно политичко окруже?е. Ово ?е довело до комуникаци?е и трговине из Североисточне Ази?е у муслиманску ?угозападну Ази?у и хриш?анску Европу, чиме су се проширили хоризонти свих три културних подруч?а.

Младост

Син поглавице малог монголског племена, ?есуга?а, Тему?ин ?е наследио титулу у 9. години након што су му припадници ?едног непри?ате?ског племена отровали оца. Подаци о раном раздоб?у ?ингис Кановог живота потичу из ?Та?не истори?е Монгола“, монголског епа написаног око 1250. По том извору, чланови племена Та?чута су изабрали новог поглавицу, а Тему?ин и ?егова ма?ка Оелен-Еке су наставили живети унутар племенске за?еднице, али на маргинама, ?едва прежив?ава?у?и скуп?а?ем гомо?ика и чува?ем стоке. По другим ?е легендама Тему?ин пао у ропство суседног племена, но то ?е ма?е изгледно.

У?еди?е?е племена и ствара?е монголског народа

У сво?им двадесетим, Тему?ин се наметнуо као во?а расту?о? групи монголских племена. Ни?е ретка по?ава да се у раздоб?у такозваног ?степског феудализма“ по?ави харизматски во?а, у?едини дотад раз?еди?ена етнички сродна ратничка племена и поведе их у осва?ачке ратове против суседних цивилизованих зема?а као што ?е рецимо Атила. Оно што ?е разликовало ?ингис кана од сличних претходника ?е упорност и систематичност, као и далекосежна визи?а о пространом номадском царству. На?дужи део сво?е ратничке кари?ере Тему?ин ни?е утрошио на ?осва?а?е света“, него му ?е преко 20 година у небро?еним биткама, преговорима и лукавствима требало да покори саму Монголи?у. Током тог раздоб?а увео ?е децимални систем у во?ни састав (монголска дивизи?а, ?туман“, имала ?е 10.000 ?уди, што ?е отприлике стандард за просечну дивизи?у модерних во?ски), именовао групу племена Монголима (дотад ?е владао хаос у племенским именима), преузео алфабет суседних У?гура за писмо монголског ?езика, те донео законик о друштвеном саставу. Након што ?е покорио и у?единио Монголе, на великом сабору (Курилта?) одржаном 1206, скуп монголских во?них, политичких и духовних поглавара прогласио ?е Тему?ина за ?ингис-кана, т?, ?свеопштег владара“.

На по?у ратова?а, ?ингис-кан ?е организовао во?ску на следе?им принципима:

• главнину во?ске ?е чинила монголска ко?ица у ко?о? су доминирали стрелци луком;
• усво?ене су и усавршене опсадне технике ко?е ?е развио за?едно с кинеским струч?ацима и инже?ерима;
• у во?сци ?е владала строга дисциплина — за разлику од разуларенога понаша?а карактеристичног за ве?ину арми?а тога доба;
• Монголи су имали ненадмашну и изванредно ефикасну обавешта?ну службу ко?а им ?е омогу?авала брзину маневра, као и примену психолошког ратова?а преко шире?а гласина. Укратко, ?ингис-кан ?е око 1200. године основао во?ску по принципима ко?и су доминирали тек у Другом светском рату и после ?ега.
• уведена ?е канова лична гарда од 10.000 во?ника (1.000 на?бо?их ?е чинило телесну стражу)
• уведени су специ?ални курири називани стреле. ?ихов друштвени положа? ?е био виши од кнежева и пуковника. ?ахали су на?брже ко?е и уколико би им се ко? заморио могли су било коме узети на?бржег ко?а и наставити пут.

?ингис-кан ?е во?ску поделио на:

• тумане — дивизи?а од 10.000 во?ника
• гуране — пуковни?а од 1.000 во?ника
• чете — 100 во?ника

Рат против Кине

У то доба Кина ?е била поде?ена у три државе: Западни С?а, ?ин и Сунг, као и изолована великим кинеским зидом од номадских племена на северу. Узроци за вишегодиш?и рат, у ко?ем ?е ?ингис кан напао с преко 60.000 ко?аника прво Западни С?а, а потом и ?ин, а што ?е кулминирало разара?ем Пекинга 1215. — нису познати.

Често су наво?ене следе?е теори?е: монголска ?е политика по сво?о? нарави била експанзионистичка и милитаристичка, а дошло ?е и до пренасе?ености Монголи?е па номади нису могли осигурати снабдева?е за живот ?ер су били на примитивном ступ?у друштвенога развитка. Те тврд?е су вероватно истините, но до монголске агреси?е ?е дошло услед више чинилаца, а главни ?е био расточеност и хаос ко?и су владали ме?у зава?еним кинеским државама, а та? ?е момент искористио ?ингис кан за осигура?е против потенци?алних кинеских интервенци?а — ко?е су биле непрестане у претходним декадама и вековима и стално су ?висиле у ваздуху“.

Номади са севера (Хуни, Монголи, Тибе?ани) су у веку пре ?ингис-канове инвази?е стално угрожавали богату и разви?ену кинеску цивилизаци?у. Сукоби ко?и су су посто?али уз сталну свест о прет?и ?онога другога“. Са ?едне стране номадског севера теме?еног на сточарству, п?ачки и ратова?у а са друге стране градске цивилизаци?е ко?а ?е асимилирале многе верске, технолошке и уметничке тековине. ?ингис кан ?е напао Кину ?ер ?е добро знао да ?е било ко?е од кинеских царстава напасти Монголе, чим буде могло.

?ингис-кан ?е кренуо у рат с око 150.000 во?ника против 2 милиона непри?ате?ских во?ника (то ?е на?нижа процена, остале говоре о 3-5 милиона, и становништву од преко 80 милиона). Рат ко?и ?е ?ингис-кан повео против кинеских импери?а, а ко?и ?е окончао ?егов унук Кубла?-кан 1279. осва?а?ем целе Кине, има све ознаке геноцида. Дово?но ?е напоменути да ?е Кина 1200, уочи монголске инвази?е, имала око 100 милиона становника, а 1300, када се ве? унеколико демографски почела опорав?ати — 60 милиона. У осталом погледу, рат против кинеских држава ?е био плодотворан. ?ингис-кан ?е преузео и усавршио кинеску во?ну технологи?у и тактику опсаде градове и упослио мноштво кинеских инже?ера и струч?ака. Тако?е узео ?е за саветника Ман?урца ?елиу-Чутса?а, ко?и ?е мудрим саветима спречио да?е шире?е бруталности и деловао у смеру очува?а и заштите кинескога народа и цивилизаци?е уопште.

Рат против пред?е Ази?е

Након кинеског похода, ?ингис-кан ?е осво?ио државу Кара-Кита?, ко?а ?е лежала западно од Монголи?е, и тако дошао у додир с мо?ним исламским царством Хорезми?е (или Хорезма) ко?е ?е покривало, отприлике, подруч?е садаш?их Ирана, Ирака, бившег сов?етскога Туркистана, Авганистана и делове околних зема?а, углавном на подруч?у Кавказа. Монголи су успоставили успешне трговачке везе с Хорезмом, и, по свим подацима, ?ингис-кан ни?е планирао сукоб с том државом. Но, буду?и да ?е хорезми?ски шах, откривши у ?едном трговачком каравану монголске шпи?уне, реаговао насилно и неке од ?их смакнуо, а друге понизио (у складу с ондаш?им табуима-обри?авши им браду, што ?е била смртна увреда за правоверне муслимане — а ?ингис-кан ?е, дипломатски, за сарад?у с муслиманским царством користио углавном муслиманске трговце) — рат ?е, по кодексима онога времена, био неизбежан.

Раз?арени ?ингис-кан ?е скупио и устро?ио во?ску од око 130.000 во?ника (у то доба цели монголски народ ни?е бро?ао више од 600.000 ?уди) ко?а ?е уз кра??е напоре прешла врхунце Памира, и, поде?ена у неколико поде?ених во?них група, у неколико битака потукла шахову во?ску — чи?и бро? се проце?у?е од 500.000 до 2 милиона. Сам ?е шах, беже?и пред монголским потерама, умакао и умро у беди на ?едном острвцету у Каспи?ском мору. Велики су се градови (Бухара, Мерв, Нишапур и др.) предали, па иако ?е било наси?а над становништвом (на?више у Бухари), до великих масакара ни?е дошло — неко време.

Монголи су, завладавши Хорезми?ом, поставили марионетске управнике и нису се пуно мешали у живот становништва. Након легендарног и застрашу?у?ег говора у ?ами?и у Бухари (у ко?у ?е у?ахао на ко?у и с говорнице себе прогласио бичем Бож?им), ?ингис-кан се утаборио на подруч?у садаш?ег Ирана, послао свога во?сково?у Субута?а у експедици?у преко Кавказа (у том су изузетном подухвату потучени Руси и ?ихови савезници Кумани), а у осво?ено? ?е зем?и увео верску толеранци?у, што ?е у пракси значило толериса?е маздаиста и нестори?анских хриш?ана. Но, то ?е био, уз монголске привредне намете, фити? ко?и ?е упалио општемуслиманску побуну против монголске власти и од ?их фаворизованих верских ма?ина. Становништво великих градова ?е поуби?ало или истерало монголске, или од ?их постав?ене турске посаде. Уследио ?е крвави рат изме?у монголске во?ске ко?а ?е бро?ала око 100.000 ?уди и вишемилионског становништва Хорезми?е.

Током опсада великих градова попут Мерва, Самарканда или Херата, велики бро? градског становништва ?е страдао (по бро?кама из дела иранског историчара Рашида ел Дина Хамадани?а (1247—1318), ко?и ?е био министар на двору ?ингисканових потомака — у Мерву преко 700.000 ?уди, а у Херату преко милион и по). У Нишапуру ?е поби?ено преко милион ?уди, као и све живо, ук?учу?у?и и животи?е. На?чеш?е цитиране процене говоре о на?ма?е 7 милиона страдалих, док су друге бро?ке двоструко, па и троструко ве?е.

Након крвавог гуше?а побуне, ?ингис-кан ?е, занесен фантази?ама о бесмртности, послао по таоистичког мудраца, кинескога алхемичара Чанг-Чуна. Алхемичар му ?е мирно саопштио да ?е бесмртност, како ?у он жели пости?и, преко еликсира, неостварива, но да то и ни?е прави смисао жив?е?а, те га упутио у начела Таоизма. Принципи ?Тао те чинга“ оставили су дубок утисак на ?ингис-кана, ко?и ?е веома добро уочио да ?е у коренима Таоизма и ?егово властито шаманско верова?е. Упркос свим осва?ачевим удвара?има и тетоше?има, кинески мудрац се желео вратити у домовину, што му ?е и удово?ено, али уз ?ингис-канов поклон ко?и се састо?ао од голема ковчега испу?еног драгу?има и златом.

Рат против Тангута и смрт

Године 1225. ?ингис-кан се вратио у Монголи?у. У сво?им шездесетим, предузео ?е мере за несметан пренос власти после смрти, што ?е уродило плодом, ?ер ?е монголско царство ?егових непосредних наследника било у снажно? експанзи?и ?ош скоро цео век. Послед?а година ?еговог живота обележена ?е опет ратова?ем. Тангути, народ ко?и ?е владао вазалским царством Хси Хсиа, побунио се и ни?е хтео да?е пла?ати данак. Дошло ?е до монголске опсаде током ко?е ?е ?ингис-кан умро. Наводи се више узрока: пад с ко?а, малари?а, тангутска клетва, као и исцрп?еност и остарелост. Тангути су након ?ингис-канове смрти истреб?ени, а осва?ач ?е покопан на непознатом месту. Буду?и да ?е посмртна поворка уби?ала уз пут све живо, од ?уди до стоке и птица, и ве?ина ?удства поворке да би се спречило оскврну?е ?ингис-кановог гроба, за послед?е се почивалиште на?ве?ег владара Евроази?е, упркос бро?ним истраживачким експедици?ама зад?их година, не зна. У доба ?ингис-канове смрти, ?егово царство се простирало од Жутог мора до Каспи?ског ?езера.

Баштина и оцена

Монголско царство у доба смрти ?ингис-кана

Улога ?ингис-кана у светско? истори?и ?е различито просу?ивана. Сигурно ?е био организациони и во?ни гени?е, а последице ко?е ?е ?ингис-каново делова?е оставило су огромне. У доба Кубла?-кана, ?ингисовог унука, монголско царство ?е покривало преко 35 милиона km2 (за упоре?е?е, царство Александра Великог ?е било четири пута ма?е) са знатно више од 100 милиона становника, што ?е у то доба било око 50% светске популаци?е. То ?е и у распаднутом облику битно одре?ивало судбину три цивилизаци?е: кинеску, руску и исламску ?ош два века после смрти ?инис кана. Узмемо ли у обзир да ?е Тамерлан (Тимур) директни потомак ?ингис-кана, а Могули, владари Инди?е, потомци Тамерлана, тада баштина сред?оази?скога осва?ача сеже и у 19. век. Ве?ина историчара се слаже у следе?их неколико тачака:

• ?ингисканово осва?а?е ?е битно утицало на облик буду?е руске цивилизаци?е и пото?е културе, ?ер су руски цареви сво?е кари?ере започели као монголски вазали. Систем ори?енталног деспотизма ?е утиснут у руско народно би?е у вековима проведеним у ?татарском ?арму“;
• Европа ?е кренула путем бу?нога развитка и експанзи?е услед више разлога, а ?едан од ?их ?е засигурно било слаб?е?е исламскога притиска због монголскога разара?а пред?е Ази?е;
• парадоксално, ?ингис каново осво?е?е садаш?их подруч?а Ирана, Туркестана и дела Ирака (што су наставили ?егови унуци) довело ?е до коначне туркизаци?е ве?ег дела сред?е Ази?е ?ер су Монголи, узроковали сеобу туркофоних народа ко?и су чинили добар део монголских ?единица;
• демоцид на великом подруч?у од Ирана до Монголи?е ?е битно одредио однос снага у буду?ности, некад густо насе?ени Авганистан и околне зем?е су биле скоро без популаци?е;
• монголска власт ?е довела до еманципаци?е и афирмаци?е иранског духа у исламско? цивилизаци?и, ко?и ?е постао доминантан ук?учивши у сво?у сферу утица?а целу Инди?у;
• магнетска сила великих религи?ских цивилизаци?а, нарочито исламске и будистичке, расточила ?е монголски састав шаманских верова?а и праксе, па су се Монголи изгубили у исламско? и православно-хриш?анско? цивилизаци?и, док су у само? Монголи?и примили ламаистички будизам ко?и их веже с Тибетанцима.

Ме?у кра??е ирони?е истори?е спада чи?еница да ?е монголски народ, чи?и су преци пролили више крви него у оба светска рата за?едно, прихвативши ламаистички будизам постао ?едним од на?миро?убиви?их народа на планети, и то народом ко?и у свом народном верова?у пошту?е ?ингис кана као Бодисатву, или божанско утелов?е?е самилости и саучеш?а.

Када ?е ?ингис-кан преминуо, наследио га ?е ?егов син Огата?-кан.

Литература

• Brent, Peter (1976). The Mongol Empire: Genghis Khan: His Triumph and His Legacy. London: Weidenfeld & Nicholson. ISBN 978-0-297-77137-1. 
• Chapin, David (2012). Long Lines: Ten of the World's Longest Continuous Family Lineages. College Station, Texas: VirtualBookWorm.com. ISBN 978-1-60264-933-0. 
• Jeffries, Ian (2007). Mongolia: A Guide to Economic and Political Developments. Taylor & Francis. стр. 5—7. ISBN 978-0-203-96203-9. 
• Lane, George (2004). Genghis Khan and Mongol Rule. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32528-1. 
• Man, John (2004). Genghis Khan: Life, Death, and Resurrection (reprint, illustrated изд.). Bantam. стр. 254—55. ISBN 978-0-312-36624-7. Приступ?ено 17. 5. 2014. 
• Ratchnevsky, Paul (1991). Genghis Khan: His Life and Legacy. Blackwell Publishing. стр. 142. ISBN 978-0-631-16785-3. ?It is possible, however, to say with certainty that Genghis Khan died in August 1227; only in specifying the actual day of his death do our sources disagree.” =
• Bretschneider, Emilii (2002). Medi?val Researches from Eastern Asiatic Sources; Fragments Towards the Knowledge of the Geography & History of Central & Western Asia. This Elibron Classics book is a facsimile reprint of an 1888 edition by Trübner & Co., London. Adamant Media Corporation. ISBN 978-1-4021-9303-3. 
• Cable, Mildred; French, Francesca (1943). The Gobi Desert. London: Landsborough Publications. 
• Hildinger, Erik (1997). Warriors Of The Steppe: Military History Of Central Asia, 500 BC To 1700 AD. Cambridge: De Capo Press. ISBN 978-0-7867-3114-5. 
• Charney, Israel W., ур. (1994). Genocide: A Critical Bibliographic Review. New York: Facts on File Publications. 
• Farale, Dominique (2002). De Gengis Khan à Qoubila? Khan : la grande chevauchée mongole. Campagnes & stratégies (на ?езику: French). Paris: Economica. ISBN 978-2-7178-4537-2. CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• Farale, Dominique (2007). La Russie et les Turco-Mongols : 15 siècles de guerre (на ?езику: French). Paris: Economica. ISBN 978-2-7178-5429-9. CS1 одржава?е: Непрепознат ?език (веза)
• ?Genghis Khan”. Funk & Wagnalls New Encyclopedia. World Almanac Education Group. 2005. Архивирано из оригинала 13. 1. 2006. г. Приступ?ено 22. 5. 2008.  Via the Internet Archive's copy of the History Channel Web site.
• Smitha, Frank E. ?Genghis Khan and the Mongols”. Macrohistory and World Report. Приступ?ено 30. 6. 2005. 
• Kennedy, Hugh (2002). Mongols, Huns & Vikings. London: Cassell. ISBN 978-0-304-35292-0. 
• Kradin, Nikolay; Skrynnikova, Tatiana (2006). Imperiia Chingis-khana (Chinggis Khan Empire) (на ?езику: руски). Moscow: Vostochnaia literatura. ISBN 978-5-02-018521-0.  (summary in English)
• Kradin, Nikolay; Skrynnikova, Tatiana (2006). ?Why do we call Chinggis Khan's Polity 'an Empire'”. Ab Imperio. 7 (1): 89—118. ISBN 978-5-89423-110-5. 
• Lamb, Harold (1927). Genghis Khan: The Emperor of All Men. New York: R. M. McBride & company. 
• Lister, R. P. (2000). Genghis Khan. Lanham, Maryland: Cooper Square Press. ISBN 978-0-8154-1052-2. 
• Man, John (1999). Gobi: Tracking the Desert. London; New Haven, Conn: Weidenfeld & Nicolson; Yale University Press. ISBN 978-0-7538-0161-1. 
• Martin, Henry Desmond (1950). The Rise of Chingis Khan and his Conquest of North China. Baltimore: Johns Hopkins Press. 
• May, Timothy (2001). ?Mongol Arms”. Explorations in Empire: Pre-Modern Imperialism Tutorial: The Mongols. San Antonio College History Department. Архивирано из оригинала 18. 5. 2008. г. Приступ?ено 22. 5. 2008. 
• Morgan, David (1986). The Mongols. The Peoples of Europe. Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-17563-6. 
• Stevens, Keith. Шаблон:PDFWayback Retrieved May 22, 2008.
• Stewart, Stanley (2001). In the Empire of Genghis Khan: A Journey among Nomads. London: Harper Collins. ISBN 978-0-00-653027-5. 
• Turnbull, Stephen (2003). Genghis Khan & the Mongol Conquests 1190–1400. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-523-5. 
• Valentino, Benjamin A. (2004). Final Solutions: Mass Killing and Genocide in the Twentieth Century. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3965-0. 
• Rashid al-Din Tabib (1995). A Compendium of Chronicles: Rashid al-Din's Illustrated History of the World Jami' al-Tawarikh. The Nasser D. Khalili Collection of Islamic Art, Vol. XXVII. Sheila S. Blair (ed.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-727627-3. 
• Rashid al-Din Tabib (1971). The Successors of Genghis Khan (extracts from Jami' Al-Tawarikh). UNESCO Collection of Representative Works: Persian heritage series. tr. from the Persian by John Andrew Boyle. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-03351-0. 
• The Secret History of the Mongols: A Mongolian Epic Chronicle of the Thirteenth Century [Yuan chao bi shi]. Brill's Inner Asian Library vol. 7. tr. Igor de Rachewiltz. Leiden; Boston: Brill. 2004. ISBN 978-90-04-13159-0. 

Спо?аш?е везе

• Потрага за гробницом ?ингис-кана
• ?ингис-кан зага?ивач (?Политика“, 14. фебруар 2011)
• Genghis Khan on In Our Time at the BBC. (listen now)
• Welcome to The Realm of the Mongols
• Parts of this biography were taken from the Area Handbook series at the Library of Congress
• Estimates of Mongol warfare casualties
• Genghis Khan on the Web (directory of some 250 resources)
• 'Ala' al-Din 'Ata Malik Juvayni
• The History of Genghizcan the Great, First Emperor of the Antient Moguls and Tartars
• "Genghis Khan's Secret Weapon Was Rain"