北京长安街延长线查违规电子屏 拟明年完成整治
 | Овом чланку потребни су додатни извори због провер?ивости. |
| Кра?евина Сардини?а Regnum Sardiniae (латински)[а] Regne de Sardenya (каталонски) Reino de Cerde?a (шпански) Rennu de Sardigna (сардински) Regno di Sardegna (итали?ански) Regnu di Sardegna (корзички) | |||
|---|---|---|---|
| Химна S'hymnu sardu nationale | |||
 Кра?евина Сардини?а 1859 | |||
| Географи?а | |||
| Престоница | Ка?ари (1324–1720, 1798–1814) Торино (1720–1798, 1814–1861) | ||
| Друштво | |||
| Службени ?език | сардински[2] корзички[2] каталонски[2] шпански[2] итали?ански | ||
| Религи?а | Католицизам | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Апсолутистичка монархи?а (1324–1849) Парламентарна монархи?а (1849–1861) | ||
| — Кра? | Виторио Амедео II од Сардини?е (први) | ||
| Виторио Емануеле II Саво?ски (послед?и) | |||
| Истори?а | |||
| Посто?а?е | |||
| — Оснива?е | 1297. | ||
| — Укида?е | 1861. | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Становништво | 3.974.500 (1821)[3] | ||
| Зем?е претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
_crowned.svg){kind=small}
| ||
| |||
.svg)
.svg)
Кра?евина Пи?емонт-Сардини?а ?е неформални назив за Кра?евину Сардини?у као бившу кра?евину Саво?ске династи?е у северозападно? Итали?и, а посто?ала ?е од 1720. до у?еди?е?а Итали?е 1870. За истори?у пре тога периода треба погледати одредницу Кра?евина Сардини?а.
Пи?емонт и Сардини?а
[уреди | уреди извор]Сицили?анска кра?евина ?е заме?ена 1720. за Сардини?у, па ?е ку?а Саво? постала кра?евска династи?а. Иако се називала Кра?евина Сардини?а главни поседи ку?е Саво? у 18. и 19. веку су биле територи?е Саво?а и Пи?емонта са главним градом Торином. Територи?а Пи?емонта ?е 1743. ушла у састав Кра?евине Сардини?е. Када ?е Наполеон 1796. осво?ио кра?евину за?едно са остатком северне Итали?е кра? Карло Емануел IV ?е побегао на Сардини?у.
У?еди?е?е Итали?е
[уреди | уреди извор]Кра?евина ?е 1814. поново успостав?ена Бечким конгресом и проширена ?е деловима Републике ?енове, ко?а ?е служила као бафер према Француско?. У исто време Ломбарди?а-Венеци?а ?е била под аустри?ском влаш?у. У доба након Наполеона кра?евином су владали конзервативни кра?еви Виктор Емануел I и Карло Феликс од Сардини?е. Умерени конзервативац Карло Алберт ?е 1831. дошао на власт. Под притиском револуци?е из 1848. и либерала кра?евина ?е добила устав. Кра?евина ?е под либералним притиском прогласила рат Аустри?и. Након почетних успеха кра?евина ?е изгубила рат. Након краткога и катастрофалнога другога рата са Аустри?ом и пораза 23. марта 1849. у бици код Новаре Карло Алберт ?е абдицирао 23. марта 1849. у корист свога сина Виктора Емануела II. Гроф Камило Бенсо ди Кавур ?е постао председник владе, а кра?евина Сардини?а ?е постала центар око кога се одви?ало итали?анско у?еди?е?е. Кра?евина Сардини?а ?е учествовала у Кримском рату на страни Турака, Велике Британи?е и Француске.
Француска се удружила са Пи?емонт-Сардини?ом у рату против Аустри?е 1859, т?, такозваном Аустри?ско-сардини?ском рату. Наполеон III ни?е одржао сво?е обе?а?е Кавуру да ?е се борити све док не осво?е кра?евину Ломбарди?у-Венеци?у. Након крвавих битака код Ма?енте и Солферина у ко?има су Французи и Сардини?а победили, Наполеон ?е сматрао да ?е рат прескуп, па ?е иза Кавурових ле?а направио сепаратни споразум, по коме ?е Аустри?а уступила само Ломбарди?у. Пошто ?е Аустри?а одби?ала да уступи Ломбарди?у Сардини?и, сложили су се да Ломбарди?у преда?у Наполеону III, ко?и ?е након тога Ломбарди?у предати кра?евини Сардини?и. Наполеон III ?е због обе?а?а Кавуру дозволио кра?евини Сардини?и да задржи Саво?у и Ницу.
У краткотра?но? држави, ко?а се звала У?еди?ене провинци?е централне Итали?е одржан ?е референдум, на коме ?е 5. марта 1860. изгласано да се припа?а?у Пи?емонт-Сардини?и. Та држава У?еди?ене провинци?е централне Итали?е састо?ала се од Великог во?водства Тоскане, во?водства Парме, во?водства Модене и Папске државе. Тада ?е Наполеон III био узнемирен, ?ер се бо?ао ?аке Саво?ске државе, па ?е захтевао да му преда?у Саво? и Ницу. То ?е учи?ено након референдума на коме ?е 90% становништва Саво?е и Нице гласало да се припо?и Француско?.
?узепе Гарибалди ?е 1860. започео кампа?у осва?а?а ?ужне Итали?е у име Пи?емонта-Сардини?е. Брзо ?е срушио Кра?евину Две Сицили?е. Кавур ?е био на?задово?ни?и са у?еди?е?ем, а Гарибалди?ева же?а ?е била да осво?и Рим. Кра?евина Итали?а ?е створена 17. марта 1861. Пи?емонт ?е постао на?доминантни?и и на?богати?и део Итали?е. Торино ?е био главни град до 1865. када ?е Фиренца постала главни град. Ку?а Саво? ?е владала Итали?ом до 1946.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Кра?евина се првобитно звала Regnum Sardiniae et Corsicae (Кра?евина Сардини?а и Корзика), у смислу да ?е првобитно требала ук?учивати и сус?едну Корзику, све док ?ен статус ?енов?анске зем?е ни?е на кра?у признао Фернандо II од Арагона, ко?и ?е избацио пос?ед?и првобитни дио у коме се поми?е Корзика 1479. године.[1] Ме?утим, сваки кра? Сардини?е ?е задржао номиналну титулу Rex Corsicae (Кра? Корзике).)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Casula, Francesco Cesare (2010). Italia: il grande inganno, 1861-2011 (на ?езику: итали?ански). Sassari: Delfino. стр. 32, 49. ISBN 978-88-7138-527-3.
- ^ а б в г Storia della lingua sarda, vol. 3, a cura di Giorgia Ingrassia e Eduardo Blasco Ferrer
- ^ Cummings, Jacob (1821). An Introduction to Ancient and Modern Geography. Cummings and Hilliard. стр. 98. ISBN 9781341377952. Приступ?ено 11. 5. 2022.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
- Map of the Kingdom of Sardinia Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (9. фебруар 2012)
.svg) | ||
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
