全球最大水面漂浮光伏电站亮相淮南采煤沉陷区
| Атинско во?водство Δουκ?τον ?θην?ν | |||
|---|---|---|---|
.svg) Грб
| |||
.svg) Атинско во?водство | |||
| Географи?а | |||
| Континент | Европа | ||
| Реги?а | Грчка | ||
| Главни град | Атина, Теба | ||
| Друштво | |||
| Службени ?език | Грчки, француски, каталонски | ||
| Религи?а | Католицизам и Православ?е | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Кнежевина | ||
| — кнез | |||
| Истори?а | |||
| Истори?ско доба | Сред?и век | ||
| — Оснива?е | 1205 | ||
| — Укида?е | 1456 | ||
| Дога?а?и | |||
| — Први пад Цариграда | 13. април 1204. | ||
| — Владавина Арагона | 1318. година | ||
| — Владавина Акиаиола | 1388. година | ||
| — Анекси?а од стране Османског царства | 1458. година | ||
| Зем?е претходнице и наследнице Атинског во?водства | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
| ||
Атинско во?водство настало ?е као ?една од крсташких држава формираних на територи?и Грчке након првог пада Цариграда 1204. године за време Четвртог крсташког рата. Истра?ало ?е све до османског заузима?а Атине 1456. године, а током свог посто?а?а од два и по века имало ?е знача?ан утица? на разво? дога?а?а у региону. [1]
Во?водство ?е обухватало регионе Атике и Беоти?е, ук?учу?у?и и ве?е градове Тебу и Мегару, поред саме Атине.
Истори?а
[уреди | уреди извор]Након млетачког осва?а?а Цариграда (13. април 1204. године) Византи?а се практично распала у потпуно? анархи?и. На рушевинама Цариграда проглашено ?е Латинско царство.
Кра?ем 1204. године Бонифаци?е од Монферата осво?ио ?е Атину и ?егова латинска во?ска ?е похарала град. Црква Пресвете Богородице Атинске на Партенону ?е оп?ачкана и уништена ?е митрополитска библиотека ко?а ?е садржала многе вредне рукописе ко?е ?е креирао митрополит Михаило Хони?ат. Он, као и многи други, непосредно након пада Атине под латинску власт напустио ?е град. [1]
Новоосво?ену територи?у, као и сам град, Бонифаци?е ?е доделио бургундском племи?у Оту де ла Рошу ко?и тамо заводи сво?у владавину. Био ?е формални вазал Солунског кра?евства.
Сво?е име во?водство доби?а тек 1260. године.
Снаге пла?еничке Каталанске дружине осва?а?у во?водство 1311. године и постав?а?у номиналну власт принчева Сицили?е ко?и су држали стварну власт иако ?е северни део државе осво?ио српски цар Душан Силни.
До одлучу?у?е промене долази током средоземних ратова Петра IV Арагонског, а у борби за власт различитих фракци?а, Атинско во?водство осва?а фирентинац Нери I из мо?не финанси?ске династи?е Акиаиуоли (1385). Потомци Нери?а владали су во?водством као вазали Османског царства или Деспота Море?а до турске анекси?е 1458. године.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. expanded изд.). Cambridge University Press.
- Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge University Press.
- Острогорски, Георги?е (1969). Истори?а Византи?е. Београд: Просвета.
- Попови?, Радомир В.; Перови?, Давид, ур. (2005). 950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204): Ме?ународни научни симпосион. Београд: Православни богословски факултет.
- Фа?фри?, Же?ко (2006). Истори?а крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
- ^ а б Грчки часопис Катимерини (грч. Η Καθημεριν?), чланак о Атинском во?водству: Το Δουκ?το τη? Αθ?να?, οι φρ?γκικε? δυναστε?ε? απ? το 1204 ω? την παρ?δοση τη? π?λη? στου? Οθωμανο??