王者荣耀甄姬铭文怎么搭配 甄姬铭文搭配攻略

Гитара

Класична гитара са на?лонским жицама
Сродни инструменти
Жичани инструменти

Класична гитара

百度 　　6)加奖奖金将在开奖后一并派送至用户的购彩账户中。

Гитара ?е жичани инструмент. На?чеш?е има 6 жица [e - h - g - d- a - e], ко?е звуче октаву ниже. Звук се постиже окида?ем жица прстима или трзалицом (плектроном, плектрумом). На?чеш?и систем квартно-терцног штимова?а (итали?ански штим) користи за три дуб?е - басове жице тонове: велико Е и А и мало d, а за три та?е, мелоди?ске струне: мало g и h и e. Музичка нотна литература за гитару записана ?е за октаву више него што стварно звучи. Као изузетно подесан хармонски инструмент гитара има велику примену у камерно? музици, где до изража?а долази ?ена прате?а (корепетитивна улога), али ништа ма?е ни?е заступ?ена ни у солистичком - уметничком музицира?у. Музички инструмент гитара глобално ?е данас ?едан од на?заступ?ени?их и на?популарни?их кордофона, са запаженом позици?ом и у музичком животу Балкана.

Претеча гитари, поклапа се са откри?ем и кориш?е?ем ловачког лука, у периоду палеолита, око 30 000 до 15 000 пре нове ере, на просторима данаш?ег афричког континента. При наглом одапи?а?у разапете тетиве, би?ног или животи?ског порекла, прачовек ?е морао уочавати карактеристични пропратни шум.

Од оваквог примитивног праузора да?а еволуци?а инструмента, ?егова експанзи?а и дивергенци?а, текли су сукцесивно, различитог квалитета и интензитета. У ци?у по?ачава?а звучног волумена формирана су резонантна тела (корпуси) разноврсних облика, са посебно конструисаним вратовима, а у насто?а?у диференцира?а висине тонова и обога?ива?а звучне палете, на инструментима ?е усавршено темперира?е тонског система и ме?ан бро? струна (жица). У раздоб?у старог века, у музичким праксама народа чи?е су културе биле на изражени?ем нивоу, сре?е се ве? врло богат репертоар трзалачких кордофона. По облику, величини и конструкци?и, многобро?ни вари?етети харфи, лира и лаута били су комплексни?ег изгледа и имали су посебног знача?а у свакодневном животу ?уди древних цивилизаци?а, попут Месопотами?е, Египта, Перси?е, затим арапског, ?евре?ског и других народа Блиског и Сред?ег истока. Ове колевке музичке културе били су први расадници трзалачких жичаних инструмената, ко?и се потом преносе и спорадично ?ав?а?у и на ?угоисточном европском тлу.

Сматра се да гитара води порекло са Блиског истока. Реч гитара и потиче из (Перси?е). Гит значи музика, а тар жица.

Гитара ?е постала популарна у 14 веку, када ?е доспела у Шпани?у. Композици?е на гитари писали су Гарси?а, Шуберт, Паганини итд. Захва?у?у?и сво?им тонским и техничким могу?ностима, као звучно изража?но средство, гитара ?е изборила под?еднако експонирану улогу у солистичко? и камерно? музици. Присутна у различитим музичким жанровима, ?ена еволуци?а прати дуги истори?ски разво? свеукупне ?удске цивилизаци?е. Има?у?и у виду доминаци?у по?единих жичаних ро?ака гитаре и у стари?им стилским епохама, трзалачки кордофони су у целини били и остали изузетно важан чинилац свеукупне музичке и културне сцене. Данас се гитара на?више користи у рок и метал музици. По наводима Завода за статистику Р. Срби?е из децембра 2004. године 3% становништва Срби?е поседу?е гитару, а само 1% клавир.

Обимну к?игу о разво?у гитаре на Балкану са библиографи?ом музиколошких студи?а и чланака об?авио ?е гитариста, музиколог и педагог, Урош До?чинови?.

Пре ?ега разво? гитаристичке уметности на Балкану нико ни?е обра?ивао.

Типови гитара

Гитара ?е жичани инструмент с типично 6 жица. Звук се производи окида?ем жица десном руком док се левом врши притисак на жице на врату гитаре чиме се доби?а?у различити тонови. Врсте гитара су:

• Класична гитара (6 жица) - исто позната као Шпанска гитара. Прве три жице су од на?лона, док три зад?е су од метала (бронза, челик итд). Вибрира?е гитаре се по?ачава у резонантном шуп?ем телу гитаре. Популарна за класичну, народну и фламенко музику.
• Акустична гитара (6 или 12 жица) - исто као класична. Свих 6 жица су од метала. Популарна за блуз, народну и рок музику.
• Полу-акустична гитара (обично 6 жица) - негде изме?у акустичне и електричне гитаре. Тело ?е шуп?е и поседу?е електромагнете. Производи карактеристичан топли, меки звук. Популарна за ?ез, фузиону и рок музику.
• Електрична гитара (6, 7, 8, 12 жица) - звук се по?ачава електричним путем помо?у електромагнета, тако да електрична гитара за разлику од акустичне има тело начи?ено од пуног дрвета. Електроакустична гитара ?е заправо акустична гитаре са шуп?им телом и придоданим пиезоелектричним елементом (чеш?е) или микрофоном (ре?е) ко?и служи за ствара?е електричног сигнала. Развила се у 20. веку и поста?ала све популарни?а кроз блуз, рок и метал музику.
• Електрична бас-гитара (4, 5, 6, 8 или више жица) - нижи распон фреквенци?а од електричне гитаре, у бенду уз буб?еве ствара ритамску структуру музике, иако се понекад користи као и соло инструмент. Ова? инструмент припада фамили?и гитаре. Неки музичари сматра?у да ова? инструмент спада у засебну групу. Ве?ином ?едноставно назива електрични бас.

Истори?а

Електрична гитара

Moodswinger, 2006, ?ури Ландман

Гитару су у Европу донели Арапи за време ?ихових осва?а?а од 8. до 13. века, односно након 10. века када се у Шпани?и први пут ?ав?а име гитара.

У музици прва особа ко?а ?е дони?ела лут?у (Al-U'd) инструмент сличан гитари у Европу сматра се Абул-Хасан Ибн Нафи, познати?и као Зир?аб ко?и ?е био студент Ишака ел Мавсили?а угледног музичара на двору абасидских калифа Харун ел Рашида и Ел-Мамуна у данаш?ем Багдаду. Зир?аб ?е 822. на позив калифе Абд ел Рахмана II из Багдада дошао у Кордобу престолницу новоосво?ене Ал Андалуз (Шпани?е). Са собом ?е донео музичко ма?сторство и добро познава?е музике. Тамо ?е постао веома познат и отворио ?е музичку школу. Живио ?е у Кордоби до кра?а свог живота ме?а?у?и музичку истори?у Андалузи?е (Шпани?е) и Европе заувек.

Гитара у време сред?ег века

Сред?и век у Европи обухвата време изме?у 6. века и раног 15. века ко?е понекад зову и ?мрачним добом“. Ова? по?ам у?едно представ?а опис ста?а у ве?ини европских зема?а ко?е су биле веома заостале у то време са ме?усобно зара?еним племенима. Ме?утим, ?едан славни изузетак ?е била Шпани?а. Маври, како су Шпанци називали муслимане, наста?ивали су Шпани?у од 711. до 1492. (више од 700 година). Ученици из Енглеске и Француске су путовали у Шпани?у да са муслиманским, хриш?анским и ?евре?ским научницима уче филозофи?у, науку, медицину, музику, уметност и архитектуру. Ово зна?е и култура се постепено проширило на Париз, а одатле у целу Европу. Многи музички инструменти ко?и су данас у употреби у западно? музици су у ствари донети током ове маварске владавине у Шпани?и. Музички инструменти попут: лут?е, гитаре, виолине, флауте, разноразних дувачких инструмената, харфе, цитре, и разноразних музичких инструмената са удара?кама.

Током векова у Европи маварске израде ових музичких инструмената постепено су се разви?але у данас познате облике. Гледа?у?и истори?у класичне гитаре током сред?ег века у Шпани?и уоч?иве су две врсте гитара, латинска и маварска гитара. Ове сред?овековне гитаре су приказане на цртежима у чувеним списима ?Cantigas de Santa Maria“. Ови списи су написани у 13. веку и представ?а?у ?едну од на?ве?их збирки песама из сред?ег века. Они тако?е садрже цртеже у бо?и ко?и приказу?у музичаре ко?и свира?у разне врсте музичких инструмената. Неки од цртежа приказу?у основну разлику изме?у ове две врсте гитара. Латинску гитару су свирали хриш?ани, а маварску гитару су свирали муслимани и хриш?ани ко?и су били под великим утица?ем исламске технологи?е.

Гитара у време ренесансе

Ренесанса ?е био културни покрет у Европи ко?и ?е обухватао време од 14. до раног 17. века. До овог времена сви музички инструменти ко?е су Арапи дони?ели у Европу били прихва?ени широм континента. Ово вреди за лут?у и гитару. До почетка 13. века биле су две врсте гитара. ?една врста ?е била позната као маварска гитара (guittara moorisca). Ова гитара ?е имала широки врат, заокружен зад?и део тела гитаре и неколико отвора за звук. Друга врста ?е била латинска гитара (guittara latina), а ова ?е личила на данаш?у гитару са ужим вратом и само ?едним отвором за звук. Од ове две врсте гитара се разви?а нова гитара ко?а се звала вихуела. До кра?а 17. века вихуела и лут?а су биле популарни?е од гитаре. Дворови у Португалу и Шпани?и су више во?ели вихуелу и лут?у него било ко?и други музички инструмент скоро 200 година.

Гитара ?е сматрана ?едноставним инструментом ко?и су користили нижи сталежи за прат?у популарних песама тог времена. Ово се променило након што ?е опала популарност лут?и, ?ер ?е имала превише жица, било ?у ?е тешко штимати и свирати. Вихуелу су замениле гитаре са четири жице и гитаре са пет жица.

Об?ав?ене су знача?не збирке музичких дела на овим инструментима од стране гитариста-композитора: Алонса Мударе, Лу?а Милана, Луиса де Нарваеса, Диега Писадора, Miguela de Фуенлана, Естебана Дазе у Шпани?и, Ги?ома Морла?а, Симона Горл?ера, Адри?ана Ле Ро?а, и Грегва Бре?синга у Француско?.

Гитара у време барока

У уметности барок ?е био западна културна епоха ко?а ?е обухватала време од 1600. до 1750. Био ?е изражен кроз драму, украшава?е, величанственост у скулптури, сликарству, к?ижевности, плесу и музици. Почетком 18. века гитара се више поштовала и многи добри композитори-свирачи су почели писати музику за ова? инструмент. Барокна гитара ?е претеча данаш?е гитаре. Била ?е ма?а и лакша него данаш?а гитара, имала ?е жице направ?ене од чврстог влакна животи?ског порекла. Ова гитара ?е обично имала пет главних жица, а где ?е прва жица била само ?една док су остале четири жице став?ане у паровима.

Према об?ав?еним музичким изда?има из тог времена неки свирачи су волели да штима?у до?у ?едну или две жице у октави, док су остале жице у паровима штимане у унисону. Током барокног периода свирачи и композитори су неговали и разви?али гитарско зна?е на дворовима принцеза и кра?ева. Прав?ене су гитаре са много више украса него рани?е, а ?уди ко?и су их изра?ивали су били вешти и веома познати попут Антони?а Страдивари?а ко?и ?е и сам направио неке од гитара.

Како у Ренесанси, тако ?е и у бароку, гитара ?е често била кориштена као и данас за прат?у певача или ма?е групе. Било ?е много об?ав?ених знача?них музичких збирки за гитару током 17. и 18. века ко?е су садржавале контрапунктал композици?е, као и оне ко?е имале гитарску ритмичку прат?у изме?ивану са контрапунктал крета?ем свираним са прстима десне руке.

Знача?ни свирачи-композитори барокног периода су: Гаспар Санц, Санти?аго де Мурси?а, Франсиско Гарау, Лукас Руиз де Риба?ез у Шпани?и, Роберт де Визи, Франсоа Кампион, Франсоа ле Кок у Француско?, Доменико Пелегрини, Гиовани Гатиста Граната, Франциско Корбета итали?ански виртуосо ко?и ?е провео ве?ину свог радног живота у Француско? и Ан?иоло Мичеле Бартолоти у Итали?и.

Гитара у време класике

У истори?и гитаре, класични период ?е обухватао ври?еме изме?у 1750. и 1820, а обухватао ?е музику ?озефа Ха?дна, Моцарта и раног Бетовена. У то време опала ?е популарност гитаре због промене музичких укуса и моде. Композитори ко?и су свирали гитару су били ретки, а професионалци и аматери из виших сло?ева друштва су почели више да свира?у ?софистиковани?е“ жичане инструменте: чембало, виолину и виолончело. Ме?утим, гитара никад ни?е изгубила на сво?о? популарности у Шпани?и.

При кра?у овог истори?ског временског периода у разво?у гитаре сама гитара ?е доживела велике промене. Прво ?е додата шеста жица, а не зна се кад се ово тачно десило. Следе?е ?е било то да ?е се унапри?едила технологи?а прав?е?а гитарских жица. До кра?а 19. века гитара са шест жица засенила ?е све друге врсте гитара и постала на?заступ?ени?а. Врат на гитари ?е постао дужи, а део врата гитаре на ко?ем се свира ?е уздигнут и протеже се до звучног отвора. Гитарска по?а су поде?ена и причврш?ена са 19 металних граничника, а само тело гитаре ?е уве?ано. Та?е жице су прав?ене од чврстог матери?ала животи?ског порекла ко?е су после Другог светског рата заме?ене са издрж?иви?им на?лонским жицама. Бас жице су прав?ене од металних матери?ала омотаних у свилена влакна (данас прав?ене од на?лонског матери?ала).

Познати композитори-гитаристи из овог времена су: Фердинандо Карули, Мауро ?иули?ани (Итали?а), Фернандо Сор (Шпани?а).

Гитара у време романтизма

Време романтизма у истори?и западне музике протеже се од 1825. до 1910. Назив романтизам ?е добио по томе што су композитори обра?али на?ве?у паж?у у изражава?у великих осе?а?а у ?ихово? музици. Било у литератури, поези?и, уметности и музици описи лепог, необичног, узвишеног и морбидног било ?е преовла?у?у?е у то време. Промене при изради гитара у 19. веку биле су главни разлог поновног раста популарности овог музичког инструмента. Почело ?е и да се по?ав?у?е ново поко?е?е композитора и гитарских виртуоза. Унапре?е?е комуникаци?е и транспорта омогу?ило ?е изво?ачима из Шпани?е попут Фернанда Сора, и Диониси?а Агуада, из Итали?е Маура ?иули?ани?а, Луи?и?а Легнани?а да путу?у и свира?у сво?е концерте по цело? Европи.

Управо због ових уметника, гитара ?е поново постала веома познат и популаран музички инструмент. Много музике за гитару ?е било об?ав?ено за расту?е аматерско тржиште. Касни?е у овом времену разво?а гитаре долазе Мигуел Лобет и Франциско Тарега из Шпани?е.

Делови гитаре

Акустична гитара

Чиви?а ?е механизам ко?и се монтира на главу гитаре. Чиви?а има исто колико и жица и углавном су од метала, неки примерци има?у украсну пластику или неки други матери?ал на месту где се хвата прстима. Праве се или по?единачно или по три на ?едном посто?у а у зависности од модела могу бити леве и десне. Поред познате намене, да прецизним штелова?ем наштима?у жицу, има?у ?ош ?едну ма?е познату али ништа ма?е важну функци?у, а то ?е да исто? то? жици не да?у лако да се раштиму?е.

Глава ?е прво део врата, а тек после део гитаре. ?оме се врат завршава. Главна и ?едина улога ?о? ?е да носи чиви?е. Произво?ачи их неретко користе за саморекламира?е испису?у?и по ?има име фирме, модела...

Гор?а кобилица ?е ?едан од на?ма?их делова на гитари. Зове се гор?а ?ер ?е визуелно са гор?е стране. Она представ?а гор?у границу изме?у два дела жице, оног ко?и не трепери и оног ко?и трепери док се свира. Углавном се праве од пластике иако могу да буду и од племенитих матери?ала, на пример слонове кости. Веома ?е битно какви су и како су постав?ени прорези кроз ко?е пролазе жице. Поред тога што жице треба да буду под?еднако уда?ене ?една од друге битно ?е и колико ?е бити уда?ене од врата гитаре.

Врат као ?едан од важни?их и осет?иви?их делова често ?е ми?еник власника гитара. На ?ега стално делу?е сила ко?ом жице теже да се врате у ненапето ста?е а додатно напреза?е наста?е током свира?а. У одбрани од напреза?а врата помаже челична шипка ко?а пролази кроз ?егов центар. Врат се код акустичних гитара скоро по правилу лепи за резонантну кути?у ко?а ?е у?едно и тело гитаре.

Праг односно прагови су специ?ално профилисани метални комади ко?и се утиску?у у танке канале на површини дрвета са гор?е стране врата гитаре. На?чеш?е се праве од челика или месинга. Брзо се хаба?у пошто су при свира?у изложени великом тре?у контактом са жицама ко?е су тако?е од метала. Активни?и гитаристи их ми?е?а?у сваких пар година.

Отвор на резонантно? кути?и има намену пролаза звукова из саме кути?е. Резонантна кути?а сем прима?а вибраци?а физичким путем, преко врата с ?едне и до?е кобилице с друге стране, хвата звуке са жица и кроз отвор. Кути?а кроз исти та? отвор, сво?ом акустиком и способнош?у по?ачава?а, као кроз бас рефлекс избацу?е тонове напо?е знатно гласни?е него што би се жица иначе чула.

Жице на гитари се праве од челика или пластике. Могу да буду равне и мотане.

До?а кобилица се може описати као и гор?а кобилица с тим што има ?ош по неки део, особину и улогу. Поред пластичног дела преко кога се жице прелама?у (као на гор?о? кобилици) посто?и и дрвени комад ко?и у ствари носи та? пластични део, а поред тога служи за закачи?а?е почетка жице. Лепши модели за каче?е жица користе клинове. За до?у кобилицу на акустично? гитари (где не посто?и могу?ност неких подешава?а) веома ?е важно где се постави. Ради се о деловима милиметра, ако се то не уради како треба наизглед све ?е у реду, али гитара никако не може тачно да се наштиму?е.

Резонантна кути?а на акустичним гитарама игра улоге тела гитаре, али звучност ?е ?ен главни задатак. Изра?у?е се од дрвених плоча налик дебелом фурниру и посебно профилисаних летвица ко?е служе за о?ача?е. Све се то лепи, а због сво?е конструкци?е веома су осет?иве и као такве их треба чувати. Неки модели акустичних гитара уместо дрвеног има?у пластични до?и део резонантне кути?е. Ова карактеристика углавном се ?ав?а на квалитетни?им гитарама.

Популарни гитаристи у року/блузу

• 
  ?ими Хендрикс
• 
  Кит Ричардс
• 
  ?ими Пе??
• 
  Ерик Клептон
• 
  Б. Б. Кинг
• 
  Бра?ан Ме?
• 
  Де?вид Гилмор
• 
  Чак Бери
• 
  Бади Га?
• 
  Влатко Стефановски
• 
  Ричи Блекмор
• 
  Слеш
• 
  Фреди Кинг
• 
  ?ек Ва?т

Види ?ош

• Списак композитора и гитариста класичне музике
• ?ез гитара
• Рок музика

Литература

• Урош До?чинови?: Гитара на Балкану, Просвета, Београд, 2012.
• Bacon, Tony (1997). The Ultimate Guitar Book. Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-375-70090-3. 
• Bacon, Tony (2012). History of the American Guitar: 1833 to the Present Day. Backbeat. ISBN 978-1-61713-033-5. 
• Denyer, Ralph (1992). The Guitar Handbook. Special contributors Isaac Guillory and Alastair M. Crawford. London and Sydney: Pan Books. ISBN 978-0-679-74275-3. 
• Farmer, Henry George (1930). Historical Facts for the Arabian Musical Influence. Ayer. ISBN 978-0-405-08496-6. 
• French, Richard Mark (2012). Technology of the Guitar. Robert Fripp (foreword). New York; Heidelberg: Springer Verlag. ISBN 978-1-4614-1920-4. 
• Gioia, Joe (2013). The Guitar and the New World: A Fugitive History. State University of New York Press. ISBN 978-1-4384-4617-2. 
• Kasha, Michael (1968). ?A New Look at The History of the Classic Guitar”. Guitar Review. 30. 
• Strong, James (1890). The Exhaustive Concordance of the Bible. Cincinnati: Jennings & Graham. 
• Summerfield, Maurice J. (2003). The Classical Guitar: Its Evolution, Players and Personalities Since 1800 (5th изд.). Blaydon on Tyne: Ashley Mark. ISBN 978-1-872639-46-8. 
• Wade, Graham (2001). A Concise History of the Classic Guitar. Mel Bay. ISBN 978-0-7866-4978-5. 
• Sethares, William A. (2001). ?Alternate Tuning Guide” (PDF). University of Wisconsin. Приступ?ено 20. 05. 2016. 
• Turnbull, Harvey; et al. ?Guitar”. Oxford Music Online. Oxford University Press. Приступ?ено 20. 05. 2016. 

Спо?аш?е везе

• Наш са?т о гитари
• он-лине часови гитаре
• Метал таблатуре
• Програм ко?и помаже при свира?у
• Таблатуре gp3 формата
• Guitarbuild.com
• guitar.ch
• Instruments In Depth: The Guitar
• International Guitar Research Archive Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (23. септембар 2023)
• The Guitar