2014年度福建水利工作责任目标考核 泉州夺“三连冠”
?енифер ?оунс | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() ?оунс 1953. године. | |||||||
Лични подаци | |||||||
Пуно име | Филис Ли А?ли | ||||||
Датум ро?е?а | 2. март 1919. | ||||||
Место ро?е?а | Тaлса, Оклахома, САД | ||||||
Датум смрти | 17. децембар 2009.90 год.) ?( | ||||||
Место смрти | Малибу, Калифорни?а, САД | ||||||
Занима?е | глумица | ||||||
Породица | |||||||
Супружник | Роберт Вокер (1939—1944) Де?вид О. Селзник (1949—1965) Нортон Са?мон (1971—1993) | ||||||
Деца | 3 | ||||||
Рад | |||||||
Активни период | 1939–1974 | ||||||
Веза до IMDb-а | |||||||
|
?енифер ?оунс (енгл. Jennifer Jones; ро?ена као Филис Ли А?ли, Талса, 2. март 1919 — Малибу, 17. децембар 2009) била ?е америчка филмска глумица и заговорник менталног здрав?а. Током сво?е кари?ере ко?а ?е тра?ала више од пет децени?а, била ?е номинована за Оскара пет пута, ук?учу?у?и ?едну победу за на?бо?у глумицу и награду Златни глобус за на?бо?у глумицу у драми.
Родом из Тулсе, Оклахома, ?оунс ?е у младости радила као модел пре него што ?е прешла на глуму, по?авивши се у два сери?ска филма 1939. ?ена тре?а улога била ?е главна улога Бернадет Субиру у Бернадетина песма (1943), ко?а ?о? ?е донела Оскара и Златни глобус за на?бо?у глумицу. Наставила ?е да глуми у неколико филмова ко?и су ?о? донели знача?на призна?а критике и ?ош три номинаци?е за Оскара средином 1940-их, ук?учу?у?и Откад си отишао (1944), ?убавна писма (1945) и Дуел на сунцу (1946).
Године 1949. ?оунс се удала за филмског продуцента Де?вида О. Селзника и по?авила се као истоимена Мадам Бовари у адаптаци?и Винсента Минели?а из 1949. године. По?авила се и у неколико филмова током 1950-их, ук?учу?у?и Руби ?ентри (1952), авантуристичку комеди?у ?она Х?устона Удри ?авола (1953) и драми Витори?а де Сике Послед?а станица (1953). ?оунс ?е зарадила сво?у пету номинаци?у за Оскара за улогу евроази?ске докторке у филму ?убав ?е много с?а?на ствар (1955). Након Селзникове смрти 1965, ?оунс се удала за индустри?алца Нортона Са?мона и пензионисала се. Послед?и пут се по?авила у филму Паклени тора? (1974).
?оунс ?е током свог живота патила од психичких проблема. Након што ?е ?ена 22-годиш?а ?ерка Мери ?енифер Селзник одузела себи живот 1976. године, ?оунс се дубоко ук?учила у образова?е о менталном здрав?у. Године 1980. основала ?е Фондаци?у ?енифер ?оунс Са?мон за ментално здрав?е и образова?е. Уживала у тихо? пензи?и, живе?и послед?их шест година свог живота у Малибуу у Калифорни?и, где ?е умрла природном смр?у 2009. у 90. години.
Биографи?а
[уреди | уреди извор]1919–1939: Младост
[уреди | уреди извор]Ро?ена ?е као Филис Ли А?ли,[1] ?едино дете Флоре Ме? и Филипа Роса А?ли?а.[2] ?ен отац ?е био пореклом из ?ор?и?е, а ма?ка ?е била родом из Сакрамента у Калифорни?и.[3] Била ?е ?едино дете и васпитана ?е као католки?а. ?ени родите?и, обо?е амбициозни сценски глумци, обишли су Сред?и запад у путу?у?ем шаторском наступу ко?и су они поседовали и управ?али. ?оунс их ?е пратила, наступа?у?и повремено као део компани?е Isley Stock Company.[4]

Године 1925, ?оунс се уписала у ?авну школу Е?мир у Оклахома Сити?у, а затим поха?ала Монте Касино, католичку школу за дево?чице и коле? у Талси.[5] Након што ?е дипломирала, уписала ?е студи?е драме на Универзитету Нортвестерн у Илиноису, где ?е била члан сестринства Капа Алфа Тета пре него што ?е прешла на Америчку академи?у драмских уметности у ?у?орку у септембру 1937. године.[6] Тамо ?е упознала и за?убила се у колегу студента глуме Роберта Вокера, родом из Огдена, ?ута.[6] Венчали су се 2. ?ануара 1939. године.[7]
?оунс и Вокер су се вратили у Талсу на 13-неде?ни радио програм ко?и ?е организовао ?ен отац, а затим су се преселили у Холивуд. Добила ?е две мале улоге, прву у вестрену ?он Ве?на Нови фронт из 1939. године, ко?и ?е снимила у лето 1939. за Republic Pictures.[8] ?ен други про?екат ?е био сери?ал под називом Dick Tracy's G-Men (1939), тако?е за Републику.[9] У оба филма, била ?е кредитована као Филис А?ли.[10] Након што ?е пала на тесту за Paramount Pictures, разочарала се у Холивуд и вратила се у ?у?орк.[11]
1940–1948: Почетак кари?ере
[уреди | уреди извор]
Убрзо након што се ?оuнс удала за Вокера, родила ?е два сина: Роберта Вокера мла?ег (1940–2019) и Ма?кла Вокера (1941–2007). Док ?е Вокер проналазио сталан посао у радио програмима, ?оунс ?е хонорарно радила у моделингу за Powers Agency и позирала за Harper's Bazaar док ?е тражила глумачке послове.[12] Када ?е у лето 1941. сазнала за аудици?е за главну улогу у хит драми Роуз Франкен Клауди?а, представила се ?у?оршко? канцелари?и Де?вида О. Селзника, али ?е побегла у сузама након, како ?е мислила, лошег чита?а.[13] Ме?утим, Селзник ?е случа?но чуо ?ену аудици?у и био ?е дово?но импресиониран да ?е ?егова секретарица поново позове. Након интерв?уа, потписала ?е седмогодиш?и уговор.[14]
Паж?иво ?е припремана за славу и добила ?е ново име: ?енифер ?оунс. Режисер Хенри Кинг ?е био импресиониран ?еним екранским тестом као Бернадет Субиру за Бернадетина песма (1943) и осво?ила ?е же?ену улогу над стотинама кандидата.[15] Године 1944, на сво? 25. ро?ендан, осво?ила ?е Оскара за на?бо?у глумицу за улогу Бернадет, сво?у тре?у улогу на екрану.[16]
Истовремено са успоном у филму Бернадетина песма, ?оунс ?е започела аферу са продуцентом Селзником. Одво?ила се од Вокера у новембру 1943. године, играла ?е с ?им у филму Откад си отишао (1944), а званично се развела од ?ега у ?уну 1945. године.[17] За сво?у улогу у филму Откад си отишао, номинована ?е за сво?у другу награду Оскара, овог пута за на?бо?у споредну глумицу.[18] Зарадила ?е тре?у узастопну номинаци?у за Оскара за сво? наступ са ?озефом Котеном у ?убавним писмима (1945).[19]
?оунсина слика светице из ?ене прве главне улоге била ?е у оштро? супротности три године касни?е када ?е добила улогу бирасалне жене у Селзниковом контроверзном Дуелу на сунцу (1946), у ко?ем ?е тумачила сироче из мешовитих раса (местика) у Тексасу ко?е се за?уб?у?е у белца (Грегори Пек).[20]
Тако?е 1946. године играла ?е главну улогу у романтично? комеди?и Ернста Лубича Клани Браун као Енглески?а из радничке класе ко?а се за?уб?у?е непосредно пре Другог светског рата.[21] Затим се по?авила у фантастичном филму ?е?нин портрет (1948), поново глуме?и са Котеном. Филм ?е заснован на истоимено? новели Роберта Не?тана.[22][23] Ме?утим, филм ни?е био комерционални успех, зарадивши 1,5 милиона долара у односу на бу?ет од 4 милиона.[24]
1949–1964: Венча?е са Селзником
[уреди | уреди извор]
?оунс се удала за Селзника на мору 13. ?ула 1949, на путу за Европу после петогодиш?е везе.[25] Током наредне две децени?е, по?авила се у бро?ним филмовима ко?е ?е он продуцирао и успоставили су радни однос.[26] Године 1949. ?оунс ?е глумила за?едно са ?оном Гарфилдом у авантуристичком филму ?она Х?устона Били смо странци.[27] Босли Краутер из The New York Times-а ?е сматрао да ?е ?ена глума недоста?ала, напоми?у?и: ?Нема ни разумева?а ни страсти у укоченом, хладном створе?у ко?е она изводи.“[28] Касни?е ?е глумила у главно? улози у филму Госпо?ица Бовари (1949) Винсента Минели?а, улоге ко?а ?е првобитно била наме?ена Лани Тарнер, али ?е Тарнер одбила.[29] Variety ?е сматрао да ?е филм ?заним?ив за гледа?е, али га ?е тешко осетити“, иако ?е приметио да ??оунс одговара на сваки захтев режи?е и сценари?а.“[30] Године 1950, ?оунс ?е глумила су?еверну Ромки?у у фантази?и Gone to Earth ко?у су режирали Пауел и Пресбургер.[31]
?оунс ?е затим глумила у драми Кери (1952) Вили?ама Ва?лера (1952) са Лоренсом Оливи?еом.[32] Кроутер ?е критиковао ?ену изведбу, написавши: ?Господин Оливи?е да?е филму на?ближи контакт са к?игом, док га меки, серафски портрет Кери госпо?ице ?оунс на?више уда?ава.“[33] 1952. играла ?е са Чарлтоном Хестоном у Руби ?ентри, глуме?и фаталну даму у сеоско? средини Северне Каролине, ко?а поста?е уплетена у заверу за убиство након венча?а са локалним човеком.[34] Улога ?е рани?е била пону?ена ?оун Фонте?н, ко?а ?е сматрала да ни?е ?прикладна за игра?е у позадини.“[35] У сво?о? рецензи?и, Variety ?е оценио да ?е филм ?одвратна драма где ни ?енифер ?оунс ни Чарлтон Хестон ко?и нису стекли никакву симпати?у сво?им ликовима."[36]
1965–2009: Касни?и живот
[уреди | уреди извор]
Селзник ?е умро у 63. години 22. ?уна 1965. године, а након ?егове смрти, ?оунс се у потпуности повукла из глуме. ?ена прва улога за четири године била ?е главна улога у британско? драми Идол (1966) као ма?ка одраслог сина.[37]
Године 1966, ?оунс се по?авила у позоришту у ожив?ава?у Сеоске дево?ке Клифорда Одетса, са Рипом Торном. 9. новембра 1967, истог дана када ?е ?ен блиски при?ате? Чарлс Бикфорд умро од инфекци?е крви, ?оунс ?е покушала самоубиство. Обавестивши свог лекара о сво?о? намери да скочи са литице ко?а гледа на плажу Малибу, прогутала ?е барбитурате пре него што ?е отишла до поднож?а литице, где ?е прона?ена онесвеш?ена поред стена.[38] Према биографу Полу Грину, вест о Бикфордово? смрти ?е покренула ?ен покуша? самоубиства.[38] Од инцидента ?е остала хоспитализована у коми.[39][40] Вратила се филму са Ан?еле, ан?еле, идемо доле 1969. године, о тине??ерки ко?а користи сво?у повезаност са рок бендом да манипулише сво?ом породицом.[41]
29. ма?а 1971. ?оунс се удала за свог тре?ег мужа Нортона Са?мона, мултимилионера индустри?алца, колекционара уметничких дела и филантропа из Портланда, Орегон.[7] Венча?е ?е одржано на броду кра? енглеске обале, а водио га ?е унитаристички министар Е?рион Филипс.[7] Годинама рани?е, Са?мон ?е покушао да купи ?ен портрет ко?и ?е кориш?ен у филму ?е?нин портрет. Са?мон ?е касни?е упознао ?оунс на забави ко?у ?е приредио колега индустри?алац и колекционар уметности Волтер Аненберг.[42] ?ено послед?е по?ав?ива?е у филму било ?е у филму Паклени тора? (1974).[43] ?ен наступ госта у згради донео ?о? ?е номинаци?у за Златни глобус за на?бо?у споредну глумицу.[44] Ране сцене у филму приказивале су слике ко?е ?е продукци?и поза?мила уметничка галери?а ?еног мужа Са?мона.[45]
11. ма?а 1976. ?оунсина 21-годиш?а ?ерка Мери, студентки?а Оксидентал коле?а, извршила ?е самоубиство скочивши са крова апартманског хотела на 22 спрата у центру Лос Ан?елеса.[46] То ?е довело до ?оунсиног интересова?а за проблеме менталног здрав?а. Године 1979, са супругом Са?моном (чи?и ?е син Роберт умро починивши самоубиство 1969. године[47]), основала ?е ?енифер ?оунс Са?мон фондаци?у за ментално здрав?е и образова?е, ко?у ?е водила до 2003. године.[48] ?едан од ?ених примарних ци?ева са фондаци?ом био ?е дестигматизаци?а менталних болести.[49] Године 1980, ?оунс ?е рекла: ?На?ежим се када признам да сам била суицидална, да сам имала менталне проблеме, али зашто бих? Надам се да можемо поново да едуку?емо свет да увиди да нема више потребе за стигмом у менталним болестима, као што ?е нема ни за рак“. Тако?е ?е открила да ?е била психотерапи?ски кли?ент од 24 године.[49]
Смрт
[уреди | уреди извор]?оунс ?е уживала у тихо? пензи?и, живе?и са сво?им на?стари?им дететом, сином Робертом Вокером мла?им, и ?еговом породицом у Малибуу послед?их шест година свог живота. ?оунсов мла?и син, глумац Ма?кл Рос Вокер, преминуо ?е од срчаног удара 23. децембра 2007. у 66. години, док ?е Роберт мла?и преминуо 5. децембра 2019. у 79. години.[50]
?оунс ?е учествовао на церемони?и доделе АФИ награде за животно дело Грегори?а Пека 1989. године и по?авила се на 70. (1998.) и 75. (2003.) додели Оскара као део одава?а почасти бившим добитницима Оскара. Послед?их шест година свог живота ни?е давала интерв?уе и ретко се по?ав?ивала у ?авности. Умрла ?е природном смр?у 17. децембра 2009. године у 90. години.[51] Кремирана ?е, а ?ен пепео ?е сахра?ен са сво?им другим мужем у приватно? соби Селзник у Мемори?алном парку Форест Лавн у Гленде?лу, Калифорни?а.
Приватни живот
[уреди | уреди извор]?оунс ?е била регистрована републиканка ко?а ?е подржала кампа?у Два?та А?зенхауера на председничким изборима 1952. године.[52]
Патила ?е од стид?ивости ве?и део свог живота и избегавала ?е да разговара са новинарима о свом прошлом и личном животу. Тако?е ?е била несклона разматра?у критичке анализе свог рада.[1] ?авна расправа о ?еном радном односу са Селзником често ?е засе?ивала ?ену кари?еру. Биограф Пол Грин тврди да, док ?е Селзник помогао да ?о? олакша кари?еру и тражио улоге за ?у, ??оунс ?е бри?ирала ?ер не само да ?е поседовала изузетну лепоту, ве? ?е поседовала и прави таленат.“[26]
Филмографи?а
[уреди | уреди извор]Година | Наслов | Улога | Белешке |
---|---|---|---|
1939 | Нови фронт | Сели?а Бредок | Као Филис А?ли; филмски деби[53] |
Дик Тре?си | Гвен Ендруз | Као Филис А?ли; Сери?а од 15 поглав?а | |
1943 | Бернадетина песма | Бернадет Субиру | Оскар за на?бо?у глумицу
Златни глобус за на?бо?у глумицу – играна драма Ме?ународни филмски фестивал у Локарну - на?бо?а глумица |
1944 | Откад си отишао | ?е?н Дебора Хилтон | Номинована — Оскар за на?бо?у споредну глумицу |
1945 | ?убавна писма | Синглтон / Виктори?а Морланд | Номинована — Оскар за на?бо?у глумицу |
1946 | Клани Браун | Клани Браун | Ме?ународни филмски фестивал у Локарну - на?бо?а глумица |
Дуел на сунцу | Перл Чавез | Номинована — Оскар за на?бо?у глумицу | |
1948 | ?е?нин портрет | ?е?ни Аплтон | |
1949 | Били смо странци | Ча?на Валдез | |
Госпо?ица Бовари | Ема Бовари | ||
1950 | Gone to Earth | Хе?зел Вудус | Об?ав?ено као Див?е срце (у велико? мери монтирано) у САД |
1952 | Кери | Кери Мибер | |
Руби ?ентри | Руби ?ентри | ||
1953 | Послед?а станица | Мери Форбс | |
Удри ?авола | Госпо?ица Гвендолин Челм | ||
1955 | ?убав ?е много с?а?на ствар | др Хан Су?ин | Номинована — Награда ?у?оршког круга филмских критичара за на?бо?у глумицу (3. место)
Номинована — Оскар за на?бо?у глумицу |
Добро ?утро, госпо?ице Дав | Госпо?ица Дав | ||
1956 | Човек у сивом фланелском оделу | Бетси Рат | |
1957 | Баретови из улице Вимполе | Елизабет Барет | |
Дови?е?а оруж?у | Кетрин Баркли | ||
1962 | Нежна ?е но? | Никол Да?вер | |
1966 | Идол | Карол | |
1969 | Ан?ео, ан?ео, идемо доле | Астрид Стил | или Култ проклетих |
1974 | Паклени тора? | Лизолет Милер | Номинована — Златни глобус за на?бо?у споредну глумицу – филм |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Green 2011, стр. 7.
- ^ Isley family genealogy page, which shows Jennifer Jones's paternal ancestry dating back generations
- ^ Green 2011, стр. 11.
- ^ Green 2011, стр. 12.
- ^ Green 2011, стр. 13.
- ^ а б Green 2011, стр. 14.
- ^ а б в Green 2011, стр. 198.
- ^ Green 2011, стр. 17.
- ^ Green 2011, стр. 19.
- ^ Green 2011, стр. 17–19.
- ^ Green 2011, стр. 18–22.
- ^ Green 2011, стр. 22.
- ^ Green 2011, стр. 22–3.
- ^ Green 2011, стр. 23–24.
- ^ Green 2011, стр. 32.
- ^ Green 2011, стр. 39.
- ^ Watters, Sam (2. 10. 2010). ?Lost L.A.: Time for tea — and spin control: When Jennifer Jones' affair with David Selznick sank their marriages, the actress played tea party for a magazine spread”. Los Angeles Times. Приступ?ено 28. 3. 2014.
- ^ Green 2011, стр. 53.
- ^ Green 2011, стр. 57.
- ^ Green 2011, стр. 74–76.
- ^ Green 2011, стр. 67–68.
- ^ Green 2011, стр. 88, 235.
- ^ Green 2011, стр. 88–90.
- ^ Green 2011, стр. 88.
- ^ Green 2011, стр. 105.
- ^ а б Green 2011, стр. 9.
- ^ Green 2011, стр. 96.
- ^ Crowther, Bosley (28. 4. 1949). ?'We Were Strangers,' Starring Jennifer Jones and Garfield, Is New Feature at Astor”. The New York Times.
- ^ Green 2011, стр. 98.
- ^ ?Madame Bovary”. Variety. 31. 12. 1948. Архивирано из оригинала 22. 11. 2018. г. Приступ?ено 22. 11. 2018.
- ^ Green 2011, стр. 110–114.
- ^ Green 2011, стр. 116–119.
- ^ Crowther, Bosley (17. 7. 1952). ?THE SCREEN IN REVIEW; ' Carrie,' With Laurence Olivier and Jennifer Jones, Is New Feature at the Capitol”. The New York Times.
- ^ Green 2011, стр. 126.
- ^ Green 2011, стр. 127.
- ^ Variety Staff (31. 12. 1951). ?Ruby Gentry”. Variety. Архивирано из оригинала 22. 11. 2018. г. Приступ?ено 22. 11. 2018.
- ^ Green 2011, стр. 182.
- ^ а б Green 2011, стр. 184.
- ^ Luther, Claudia (18. 12. 2009). ?Jennifer Jones dies at 90; Oscar-winning actress”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 6. 9. 2012. г. Приступ?ено 17. 12. 2009.
- ^ Coppersmith, Scott (17. 12. 2009). ?Oscar-Winning Actress Jennifer Jones Dies at 90”. KCOP-TV. Los Angeles. Архивирано из оригинала 7. 3. 2012. г.
- ^ Green 2011, стр. 186.
- ^ Maltin, Leonard. ?Biography for Jennifer Jones”. Turner Classic Movies. Leonard Maltin's Classic Movie Guide. Приступ?ено 22. 11. 2018.
- ^ Green 2011, стр. 195.
- ^ ?The Towering Inferno”. Golden Globe Awards. Hollywood Foreign Press Association. Архивирано из оригинала 22. 11. 2018. г. Приступ?ено 22. 11. 2018.
- ^ Green 2011, стр. 193.
- ^ Kirk, Christina (6. 6. 1976). ?Tragic curse haunts film star Jennifer Jones”. San Antonio Express. San Antonio, Texas — преко Newspapers.com.
- ^ Muchnic 1998, стр. 398.
- ^ Green 2011, стр. 247.
- ^ а б Battelle, Phyllis (26. 6. 1980). ?Team For Mental Health”. Lancaster Eagle-Gazette. Lancaster, Ohio. стр. 4 — преко Newspapers.com.
- ^ Mike Barnes (6. 12. 2019). ?Robert Walker Jr., 'Star Trek' Actor and Son of Hollywood Superstars, Dies at 79”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 7. 12. 2019. г. Приступ?ено 5. 12. 2023.
- ^ Harmetz, Aljean (17. 12. 2009). ?Jennifer Jones, Postwar Actress, Dies at 90”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 10. 2018. г.
- ^ Motion Picture and Television Magazine, November 1952, page 34, Ideal Publishers
- ^ ?New Frontier”. AFI Catalog of Feature Films. American Film Institute. Приступ?ено 2025-08-07.
Референце
[уреди | уреди извор]- Bazin, André (2014). Bazin on Global Cinema, 1948-1958. Austin, Texas: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-76740-9.
- Bosworth, Patricia (1978). Montgomery Clift: A Biography. New York: Bantam Books. ISBN 978-0-553-12455-2.
- Green, Paul (2011). Jennifer Jones: The Life and Films. Jefferson, North Carolina: McFarland. ISBN 978-0-786-48583-3.
- Muchnic, Suzanne (1998). Odd Man in: Norton Simon and the Pursuit of Culture. Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-20643-4.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Epstein, Edward (1995). Portrait of Jennifer. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-671-74056-3.
- Carrier, Jeffrey L. / Jennifer Jones: A Bio-Bibliography / Westport, Connecticut / Greenwood Press / 1990 / ISBN 0-313-26651-4
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- ?енифер ?оунс на веб-са?ту IMDb (?език: енглески)
- ?енифер ?оунс на веб-са?ту TCM Movie Database (?език: енглески)
- Jennifer Jones - са?т у се?а?е
- Jennifer Jones - Daily Telegraph некролог
- Encyclopedia of Oklahoma History and Culture - Jones, Jennifer