《赛小花》热播 魏千翔为李晟立威廉大打出手

Словачка Република преусмерава овде. За другу употребу погледа?те страницу Словачка Република (1939—1945).

Словачка Република Slovenská republika  (словачки)
Застава Грб
Химна: Му?е изнад Татри (слч. Nad Tatrou sa blyska)
Главни град  (и на?ве?и)	Братислава 48° 09′ N 17° 07′ E
Службени ?език	словачки
Владавина
Облик државе	унитарна парламентарна република
— Председник	Петер Пелегрини
— Председник Владе	Роберт Фицо
Законодавна власт	Национално ве?е
Истори?а
Ствара?е	?
— Прва чехословачка република	28. октобар 1918.
— Друга чехословачка република	30. септембар 1938.
— Прва словачка република	14. март 1939.
— Чехословачка Соци?алистичка Република	11. ?ул 1960.
— Словачка Соци?алистичка Република	1. ?ануар 1969.
— Распад Чехословачке	1. ?ануар 1993.
Географи?а
Површина	?
— укупно	49.035 km2?(127)
— вода (%)	0,75
Становништво	?
— 2024.	5.422.194?(119)
— 2021.	5.449.270
— густина	110 ст./km2?(103)
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2024.
— укупно	247,540 млрд. $?(70)
— по становнику	45.630 $?(46)
ИХР (2022)	0,855?(45) — веома висок
Валута	евро
— код валуте	EUR
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	?.sk?
Позивни бро?	+421

百度 ”写得太逼真了，闻到空气中的“火药香”，就会联想到过大年，我们都有这样的记忆吧。

Словачка (слч. Slovensko), званично Словачка Република (слч. Slovenská republika), држава ?е у сред?о? Европи. Граничи се са Аустри?ом и Чешком на западу, са По?ском на северу, Укра?ином на истоку и Ма?арском на ?угу. Главни и на?ве?и град ?е Братислава, а следе ?е Кошице. Службени ?език ?е словачки ко?и припада словенско? ?езичко? групи.

Словенска племена су се доселила на територи?у данаш?е Словачке током 5. и 6. века. Током истори?е територи?а данаш?е Словачке ?е била у саставу многих држава, од Самовог царства из 7. века ко?е ?е представ?ало прву организовану словенску државну за?едницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка ?е егзистирала од 1939. до 1944. године под патронатом нацистичке Немачке.

Словачка ?е високоразви?ена привреда са изразито високом стопом раста. Од 1. ?ануара 2009. Словачка ?е чланица Еврозоне и користи ?евро“ као сво?у валуту. Словачка ?е чланица и НАТО пакта.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а Словачке

Пре 5. века

Од 450. године п. н. е., територи?у данаш?е Словачке насе?авали су Келти, ко?и су саградили мо?на утвр?е?а у Братислави и Липтову. Сребрни новчи? с ликом Би?атека ?е први писани траг у Словачко?. Од 6. године, уз разво? Римског царства на обалама Дунава ствара се ланац предстража, а у Девинском замку ?е подигнута прва хриш?анска црква северно од Дунава. Варварска Кра?евина Вани?ус, ко?у ?е основало германско племе Квади, се налазила на западним и средиш?им територи?ама данаш?е Словачке од 20. до 50. године.

Словенске државе

Спишки замак - стара словенска твр?ава

Словени територи?у Словачке насе?ава?у у 5. веку. Западна Словачка ?е била средиште Самовог Царства у 7. веку. Словачка држава по именом Кнежевина Нитра наста?е у 8. веку, а ?ен владар Прибина (825—830, око 840—861) ?е 828. године у Нитри подигао прву хриш?анску цркву ме?у Западним и Источним Словенима. За?едно са суседном кнежевином Моравском, ствара Великоморавску Кнежевину 833. године. На?ве?и разво? Кнежевина достиже доласком светих ?ирила и Методи?а 868. г, током владавине кнеза Растислава (846—870) и територи?алном експанзи?ом под кра?ем Сватопулоком (871—894).

Кра?евина Угарска

Трг Свете тро?ице се налази на листи светске баштине, Банска Шт?ав?ица.

Током 925. године новоформирана Угарска држава ?е завладала данаш?ом ?угозападном Словачком. Кра?ем 10. века, ова територи?а поста?е део расту?е Угарске кнежевине (од 1000. године Кра?евина Угарска). Ве?и део Словачке поста?е део Кра?евине Угарске око 1100. год, а североисточни делови око 1400. године. Словачке насеобине пружале су се од северних и ?угоисточних делова данаш?е Ма?арске, док су Ма?ари почели да насе?ава?у ?ужни део Словачке. Етничка структура ?е постала ?ош разноврсни?а доласком Карпатских Немаца (од 13. века), Влаха (од 14. века) и ?евре?а.

Ве?и део становништва страда инвази?ом Монгола 1241. и повременим несташицама хране. Ме?утим, сред?овековна Словачка се одликовала новооснованим градовима, стеновитим твр?авама и разво?ем уметности. 1467. године Мати?а Ху?ади оснива први универзитет у Братислави, ко?и ни?е дуго радио.

Хабзбуршка монархи?а

Након експанзи?е Османског царства према Угарско?, она губи независност, а ?ену територи?у деле Османско царство и Хабзбуршка монархи?а. Након османског заузима?а Будима почетком 16. века, средиште Кра?евине Угарске померено ?е према Словачко? и Братислава поста?е престоница хабзбуршке Угарске 1536. године. Велики бро? Ма?ара преселио се у Словачку да би избегли свирепост османске власти. На та? начин пропорци?а Словака у хабзбуршко? Угарско? ?е постала ма?а. Османски ратови и учестале буне против Хабзбуршке Монархи?е су нанеле огромну штету, нарочито у руралним срединама. После повлаче?а Турака из Панонске низи?е у 18. веку, словачки утица? се сма?ио у хабзбуршко? Угарско?, а престоница ?е поново постала Будимпешта 1848. године.

Са теж?ама ка отцеп?е?у од угарског дела Аустроугарске монархи?е, Словаци су подржавали Хабзбуршке владаре против Ма?ара у ?иховим сукобима. Због овога, током периода под Аустроугарском (1867—1918), Словаци су били под релативном културном репреси?ом у форми ма?аризаци?е ко?у ?е спроводила угарска власт.

20. век

Године 1918. територи?а Словачке поста?е део Чехословачке, што ?е потвр?ено мировним уговорима у Сен Жермену и Три?анону. Током периода ко?и ?е уследио након распада Аустроугарске, Словачку ?е напала Ма?арска Сов?етска Република и на ?едно? тре?ини Словачке, на кратко време ствара се Словачка Сов?етска Република.

Чехословачка ?е непрестано била под притиском влада Немачке и Ма?арске, све до 1939. године и потписива?а Минхенског споразума.

Под притиском нацистичке Немачке, Словачка ?е прогласила независност 14. марта 1939. На челу државе су били ?озеф Тисо и Во?тех Тука. Прва Словачка Република ?е постала немачки савезник. 1944. године антинацистички покрет отпора организу?е жестоку побуну, познату као Словачки национални устанак.

После Другог светског рата, Чехословачка се поново формира и као таква потпада под сов?етски утица? и ?ен Варшавски пакт. 1969. поста?е федераци?а Чешке Соци?алистичке Републике и Словачке Соци?алистичке Републике.

Падом комунистичког режима у Чехословачко? 1989. године након мирне Плишане револуци?е, уследило ?е поновно раздва?а?е државе на Чешку Републику и Републику Словачку ко?а ?е постала члан Европске уни?е ма?а 2004. године.

Државни симболи

• Химна Словачке ?е песма ?Nad Tatrou sa blyska“ (?Изнад Татре сева?у му?е“), ко?а ?е представ?ала Словачку у химни некадаш?е Чехословачке.
• Грб Словачке чини сребрни (бели) двоструки (лоренски) крст на црвено? позадини, ко?и ?е смештен на централном од три ?брда“, ко?а представ?а?у три словачке планине: Ниске Татре, Високе Татре и Мале Фатре.
• Заставу Словачке чине три хоризонталне лини?е: бела (на врху), плава (у средини) и црвена (на дну). На застави се обавезно налази и грб Словачке ко?и ?е смештен у средини близу коп?а.

Становништво

Познати Словаци (Антон Бернолак, ?удовит Штур, Ани?ан ?ед?ик, ?озеф Пецвал, Павол Орсаг Хвиездослав, Милан Растислав Штефаник, Густав Хусак, Александер Дубчек)

Статистика становништва (10 Година)

Година:	1994.	2004.	2014.	2024.
Бро? ?уди:	5 356 207	5 384 822	5 421 349	5 419 451
Разлика:		+0,53 %	+0,67 %	-0,03 %

Статистика становништва

Година:	2023.	2024.
Бро? ?уди:	5 424 687	5 419 451
Разлика:		-0,09 %

Главни чланак: Демографи?а Словачке

Словачка има, по на?нови?ем попису 2001, 5.379.455 становника од ко?их су Словаци 4.614.854 или 85,8%, други по бро?ности су Ма?ари са 520.528 припадника или 9,7%, следе Роми са 89.920 припадника и 1,7%, Чеси 44.620 (0,8%), Русини 24.201 (0,4%), Укра?инци 10.814 (0,2%), Немци 5.405, По?аци 2.602, Моравци 2.348, Руси 1.590, Бугари 1.179, Хрвати 890, Срби 434, ?евре?и 218, остали народи 5.350 и непознате националности 54.502.

Урбаног становништва ?е око 60%.

Етничка припадност у Словачко? према попису из 2021. године

Етнички састав

Етнички састав Словачке према попису из 2021.

Националност	Бро?	%
Словаци	4.567.547	83,82
Ма?ари	442.065	7,74
Роми	67.179	1,23
Чеси, Моравци, Шлези	28.996	0,53
Русини	23.746	0,44
Укра?инци	9.451	0,17
По?аци	3.771	0,07
Немци	3.318	0,06
Остали	27.639	0,51
Без одговора	295.558	5,1
УКУПНО	5.449.270	100,00

?езички састав

?езички састав у Словачко? по попису из 2021. године

Словачки ?е службени ?език. Ма?арски се користи на ?угу, ромски и русински на североистоку. Од страних ?езика на?бо?е ?е познава?е чешког, енглеског, немачког и руског.

Верски састав

Словачка ?е прилично верска држава, посебно у односу на суседну Чешку. Словачки Устав гаранту?е слободу вероисповести.

Према попису из 2021. године, 69,72% (3.799.331) становништва ?е религиозно. Од тог бро?а 3.038.511 су римокатолици, 286.907 су евангелисти, 218.235 су гркокатолици, 85.271 су калвинисти, 50.677 су православци и 119.730 су остали. Према истом попису, 1.296.142 становника ?е било нерелигиозно, док се 353.797 ни?е из?аснило.

Верски састав Словачке према попису из 2021.

На?ве?и градови

На?ве?и градови у Словачко? Извор: Завод за статистику Словачке Републике (2020)
	№	Град	Кра?	Популаци?а	№	Град	Кра?	Популаци?а
Братислава Кошице	1.	Братислава	Братиславски кра?	475.503	11.	Пр?евидза	Тренчински кра?	45.017	Прешов Жилина
	2.	Кошице	Кошички кра?	229.040	12.	Зво?ен	Банскобистрички кра?	40.637
	3.	Прешов	Прешовски кра?	84.824	13.	Повашка Бистрица	Тренчински кра?	38.641
	4.	Жилина	Жилински кра?	82.656	14.	Нове Замки	?итрански кра?	37.791
	5.	?итра	?итрански кра?	78.489	15.	Михаловце	Кошички кра?	36.704
	6.	Банска Бистрица	Банскобистрички кра?	76.018	16.	Спишка Нова Вес	Кошички кра?	35.431
	7.	Трнава	Трнавски кра?	63.803	17.	Хуме?е	Прешовски кра?	31.359
	8.	Тренчин	Тренчински кра?	54.740	18.	?евице	?итрански кра?	31.974
	9.	Мартин	Жилински кра?	52.520
	10.	Попрад	Прешовски кра?	49.855	20.	Бард?е?ов	Прешовски кра?	30.840

Политика

Палата Грасалкович - седиште председника

На челу Словачке се налази председник, ко?и се бира директним гласа?ем на мандат у тра?а?у од 5 година. (Послед?и избори су одржани у марту 2019. године.)

На?ве?а извршна власт лежи у рукама преми?ера (председника Владе), ко?и ?е обично во?а на?бро?ни?е странке или коалици?е у Скупштини. Преми?ера постав?а председник, ко?и потом, на преми?еров предлог, имену?е остале чланове Владе.

На?више Словачко законодавно тело ?е ?еднодомна Скупштина (Národná rada Slovenskej republiky), ко?а има 150 места. Посланици се бира?у на четворогодиш?и мандат, по пропорционалном систему.

Устав Словачке Републике ратификован ?е 1. септембра 1992. године, а ступио ?е на снагу 1. ?ануара 1993. године. Изме?ен ?е у септембру 1998. како би се омогу?ио директан избор председника и поново у фебруару 2001. због услова за при?ем у ЕУ. Гра?анскоправни систем ?е заснован на аустроугарским законицима. Законски кодекс ?е изме?ен да би био у складу са обавезама Организаци?е за европску безбедност и сарад?у (ОЕБС) и да би се уклонила марксистичко-ле?инистичка правна теори?а. Словачка прихвата обавезну надлежност Ме?ународног суда правде са резервом.

На?вишу судску власт у Словачко? има Уставни суд (ústavny súd). Чини га 13 чланова, ко?е имену?е председник од ?уди ко?е ?е предложила Скупштина.

Словачка, односно ?ена во?ска, ?е приступила НАТО пакту 29. март 2004. а 1. ма?а исте године, са ?ош десет зема?а бившег источног блока, ушла ?е у Европску уни?у.

Административна подела

Главни чланак: Административна подела Словачке

Словачка ?е поде?ена на 8 Виших Зема?ских Целина (слч. vy??ie územné celky, скра?ено VúC) односно 8 Самоуправних Кра?ева (слч. samosprávny kraj):

1. Братиславски кра? (слч. Bratislavsky kraj) (главни град: Братислава)
2. Трнавски кра? (слч. Trnavsky kraj) (главни град: Трнава)
3. Тренчински кра? (слч. Tren?iansky kraj) (главни град: Тренчин)
4. ?итрански кра? (слч. Nitriansky kraj) (главни град: ?итра)
5. Жилински кра? (слч. ?ilinsky kraj) (главни град: Жилина)
6. Банскобистрички кра? (слч. Banskobystricky kraj) (главни град: Банска Бистрица)
7. Прешовски кра? (слч. Pre?ovsky kraj) (главни град: Прешов)
8. Кошички кра? (слч. Ko?icky kraj) (главни град: Кошице)

Сваки од ових кра?ева поде?ен ?е на више округа (слч. okresy), ко?их данас има 79.

Ре?ефна карта Словачке

Географи?а

Главни чланак: Географи?а Словачке

Словачка се налази изме?у 47° и 50° северне ширине и 16° и 23° источне географске дужине. Словачки пе?заж ?е познат првенствено по сво?о? планинско? природи, са Карпатским планинама ко?е се протежу кроз ве?и део северне половине зем?е. Ме?у овим планинским ланцима су високи врхови области Фатра-Татра (ук?учу?у?и планине Татре, Велику Фатру и Малу Фатру), словачке рудне планине, словачке централне планине или Бескиде . На?ве?а низи?а ?е плодна Дунавска низи?а на ?угозападу, а затим Источнословачка низи?а на ?угоистоку. Шуме покрива?у 41% површине словачке зем?е.

Државе са ко?има се Словачка граничи су: По?ска, Укра?ина, Ма?арска, Аустри?а и Чешка. Површина државе износи 49.035 km2.

Геологи?а и ре?еф

Словачка ?е претежно планинска зем?а, са Карпатским планинама ко?е се простиру преко северних и средиш?их делова зем?е. Низи?е су у Словачко? углавном концентрисане у ?ужним и ?угозападним деловима зем?е, тачни?е у долини Дунава. Ме?у планинама се посебно истичу Татре, ко?е су познати ски?ашки центар, али ?ихова ?езера и камените удолине привлаче посетиоце током целе године. Над ?има доминира и на?виши врх Словачке Герлаховски Штит (Gerlachovsky ?tít) са сво?их 2.654 m надморске висине. Поред Дунава ве?е долине праве Вах (Váh) и Хрон (Hron).

Воде

Ве?ина река извире у словачким планинама. Неки пролазе само кроз Словачку, док други чине природну границу са околним зем?ама (више од 620 km [390 mi] ). На пример, Дуна?ец ( 17 km [11 mi] ) на северу, Дунав ( 172 km [107 mi] ) на ?уг или на Мораву ( 119 km [74 mi] ) на Запад. Укупна дужина река на територи?и Словачке ?е 49.774 km (30.928 mi).

На?дужа река у Словачко? ?е Вах ( 403 km [250 mi]), на?кра?а ?е Чиерна вода. Друге важне и велике реке су Ми?ава, Нитра (197 km [122 mi]), Орава, Хрон ( 298 km [185 mi] ), Хорнад ( 193 km [120 mi] ), Слана ( 110 km [68 mi] ), Ипе? (232 km [144 mi], чине?и границу са Ма?арском), Бодрог, Лаборец, Латорицу и Ондаву.

На?ве?и проток у словачким рекама ?е током проле?а, када се снег топи са планина. ?едини изузетак ?е Дунав, чи?и ?е проток на?ве?и током лета када се снег топи у Алпима. Дунав ?е на?ве?а река ко?а протиче кроз Словачку. Дунаву притичу Вах, Нитра, Морава и друге реке.

Флора и фауна

Словачка ?е потписала Конвенци?у из Ри?а о биолошко? разноликости 19. ма?а 1993. године, а постала ?е потписница конвенци?е 25. августа 1994. Касни?е ?е израдила Националну стратеги?у и акциони план за биодиверзитет, ко?и ?е конвенци?ом прим?ен 2. новембра 1998.

Географски положа? Словачке одре?у?е богатство разноврсности фауне и флоре. На ?ено? територи?и описано ?е више од 11.000 би?них врста, скоро 29.000 животи?ских врста и преко 1.000 врста протозоа. Ендемски биодиверзитет ?е тако?е чест.

Словачка се налази у биому умерених широколисних и мешовитих шума и копнених екорегиона панонских мешовитих шума и карпатских планинских четинарских шума. Са променом надморске висине, вегетациона удруже?а и животи?ске за?еднице формира?у висинске нивое (храст, буква, смрча, шикарски бор, алпске ливаде). Шуме покрива?у 44% територи?е Словачке. Зем?а ?е имала сред?у оцену индекса интегритета шумског пе?зажа 2019. од 4,34/10, што ?е сврстава на 129. место у свету од 172 зем?е. Што се тиче састава шума, 60% су листопадне, а 40% четинарске. По?ава животи?ских врста ?е снажно повезана са одговара?у?им типовима би?них асоци?аци?а и биотопа.

У Словачко? ?е забележено преко 4.000 врста г?ива. Од тога, скоро 1.500 су врсте ко?е формира?у лиша?еве. Неке од ових г?ива су несум?иво ендемичне, али се не зна дово?но колико их има. Од врста ко?е ствара?у лиша?еве, око 40% ?е на неки начин класификовано као угрожено. Око 7% ?е изумрло, 9% угрожено, 17% ра?иво, а 7% ретко. Статус очува?а г?ива ко?е не формира?у лиша?еве у Словачко? ни?е добро документован, али посто?и црвена листа за ?ене ве?е г?иве.

Клима

Словачка клима ?е изме?у умерене и континенталне климатске зоне са релативно топлим летима и хладним, облачним и влажним зимама . Температурни екстреми су изме?у ?41—403 °C (?42—757 °F) иако температуре испод ?30 °C (?22 °F) су ретке. Време се разлику?е од планинског севера до равница на ?угу.

На?топли?и регион су Братислава и ?ужна Словачка где температуре могу дости?и 30 °C (86 °F) лети, повремено до 39 °C (102 °F) у Хурбанову. Током но?и температуре пада?у до 20 °C (68 °F). Дневне температуре зими у просеку су у распону од ?5 °C (23 °F) до 10 °C (50 °F) . Током но?и може бити смрзава?е, али обично не испод ?10 °C (14 °F).

У Словачко? посто?е четири годиш?а доба, свако годиш?е доба (проле?е, лето, ?есен и зима) тра?е три месеца. Сув континентални ваздух доноси лет?е вру?ине и зимске мразеве. Насупрот томе, океански ваздух доноси падавине и сма?у?е лет?е температуре. У низинама и котлинама често има магле, нарочито зими.

Проле?е почи?е 21. марта и карактерише га хладни?е време са просечном дневном температуром од 9 °C (48 °F) у првим неде?ама и око 14 °C (57 °F) у ма?у и 17 °C (63 °F) у ?уну. У Словачко? су време и клима у проле?е веома нестабилни.

Лето почи?е 22. ?уна и обично га карактерише топло време са дневним температурама преко 30 °C (86 °F). ?ул ?е на?топли?и месец са температурама од око 37 до 40 степени, посебно у регионима ?ужне Словачке - у урбаним областима Комарно, Хурбаново или Штурово. Могу?а ?е по?ава п?ускова или грм?авине због лет?ег монсуна званог Медардова квапка. Лето у северно? Словачко? ?е обично благо са температурама око 25 °C (77 °F) (ма?е у планинама).

?есен у Словачко? почи?е 23. септембра и углавном ?е карактерише влажно време и ветар, иако прве неде?е могу бити веома топле и сунчане. Просечна температура у септембру ?е око 14 °C (57 °F), у новембру до 3 °C (37 °F). Кра?ем септембра и почетком октобра ?е суво и сунчано доба године (тзв. Инди?ско лето).

Зима почи?е 21. децембра са температуром од -5 до -10 степени. У децембру и ?ануару обично пада снег, ово су на?хладни?и месеци у години. На нижим надморским висинама снег се не задржава целе зиме, прелази у отоп?е?е и мраз. Зиме су хладни?е на планинама, где снег обично тра?е до марта или априла, а но?не температуре пада?у до ?20 °C (?4 °F) и хладни?е.

Национални паркови

У Словачко? посто?и девет националних паркова:

Име	Основан	Величина (km2)	Слика
Национални парк Велика Фатра	2002.	403.71
Национални парк Мала Фатра	1988.	226.3
Национални парк Ниске Татре	1978.	728
Национални парк Муранска планина	1998.	203.18
Национални парк П?енини	1967.	37.5
Национални парк Полонини	1997.	298.05
Национални парк Словачки крас	2002.	346.11
Национални парк Словачки ра?	1988.	197.63
Национални парк Татре	1949.	738

Привреда

Иако се БДП Словачке углавном базирана на терци?арном (услужном) сектору, индустри?ски сектор тако?е игра важну улогу у ?ено? економи?и. Главни индустри?ски сектори су производ?а аутомобила и електротехника . Од 2007. Словачка ?е на?ве?и светски произво?ач аутомобила по глави становника, са укупно 1.090.000 произведених аутомобила у зем?и само у 2018. години. 275.000 ?уди ?е директно и индиректно запослено у аутомобилско? индустри?и. Тренутно посто?е четири фабрике за склапа?е аутомобила и пета у изград?и: Фолксваген у Братислави, ПСА Пежит Цитроен у Трнави, фабрика Киа Моторс у Жилини и ?агуар Ланд Ровер у Нитри. Волво ?е производити електричне аутомобиле у ново? фабрици у Словачко?, изград?а би требало да почне 2023. године, а сери?ска производ?а почи?е 2026. године. Х?ундаи Мобис у Жилини ?е на?ве?и добав?ач за аутомобилску индустри?у у Словачко?.

Од компани?а из области електротехнике, Фокцон има фабрику у Нитри за производ?у ЛЦД телевизора, Самсунг у Галанта за производ?у комп?утерских монитора и телевизора. Словнафт са седиштем у Братислави са 4.000 запослених ?е рафинери?а нафте са капацитетом прераде од 5,5 до 6 милиона тона сирове нафте годиш?е. Произво?ач челика US Steel у Кошицама ?е на?ве?и послодавац на истоку Словачке са 12.000 запослених.

ЕСЕТ ?е компани?а за ИТ безбедност из Братиславе са више од 1.000 запослених широм света. ?ихове фили?але послу?у у С?еди?еним Америчким Државама, Ирско?, У?еди?еном Кра?евству, Аргентини, Чешко? Републици, Сингапуру и По?ско?. Послед?их година у Братислави су напредовала услужна и високотехнолошка предузе?а. Многе глобалне компани?е, ук?учу?у?и ИБМ, Делл, Леново, АТ&Т, САП АГ и Аццентуре, овде су изградиле спо?не и сервисне центре. Разлози за прилив мултинационалних корпораци?а ук?учу?у близину Западне Европе, квалификовану радну снагу и високу густину универзитета и истраживачких об?еката. Остале велике компани?е и послодавци са с?едиштем у Братислави ук?учу?у: Amazon, Slovak Telekom, Orange Slovensko, Slovenská sporite?ňa, Tatra banka, Doprastav, Hewlett-Packard Slovakia, Henkel Slovensko, Slovensky plynárensky priemysel, Microsoft Slovakia, Mondelez Slovakia, Whirlpool Slovakia и Zurich Insurance Group Slovakia.

Географски положа? Братиславе у сред?о? Европи допринео ?е да Братислава буде раскрш?е за ме?ународни трговински саобра?а?. Разни древни трговачки путеви, попут ?илибарског пута и Дунавског пловног пута, пресецали су територи?у данаш?е Братиславе. Данас ?е Братислава друмско, железничко, водено и ваздушно чвориште.

Туризам

Словачка има природне пе?заже, планине, пе?ине, сред?овековне замкове и градове, народну архитектуру, ба?е и ски?алишта ко?а привлаче туристе. Више од 5,4 милиона туриста посетило ?е Словачку 2017. године, На?атрактивни?е дестинаци?е су главни град Братислава и Високе Татре. На?више посетилаца долази из Чешке (око 26%), По?ске (15%) и Немачке (11%).

Словачка има много двораца, од ко?их ?е ве?ина у рушевинама. На?познати?и замкови ук?учу?у замак Бо?нице (често се користи као место снима?а), замак Спиш (на листи Унеска), Оравски замак, замак Братислава и рушевине Д?евинског замка. Замак Чахтице ?е некада био дом на?плодни?е сери?ске убице на свету, крваве даме Ержебет Батори.

Положа? Словачке у Европи и прошлост зем?е (део Кра?евине Ма?арске, Хабзбуршке монархи?е и Чехословачке ) учинили су многе градове сличним градовима у Чешко? (као што ?е Праг ), Аустри?и (као што ?е Салцбург) или Ма?арско? (као што ?е Будимпешта). У многим градовима очуван ?е истори?ски центар са бар ?едним тргом. Велики истори?ски центри налазе се у Братислави, Тренчину, Кошицама, Банско? Шт?ав?ици, ?евочи и Трнави. Послед?их година истори?ски центри су рестаурирани.

Истори?ске цркве се могу на?и у готово сваком селу и граду у Словачко?. Ве?ина их ?е изгра?ена у барокном стилу, али има и много примера романичке и готичке архитектуре, на пример Банска Бистрица, Барде?ов и Спишка Капитула . Базилика Светог ?акова у Левочи са на?вишим дрворезбареним олтаром на свету и црква Светог Духа у Жехри са сред?овековним фрескама налазе се на Унесково? листи светске баштине. Конкатедрала Светог Мартина у Братислави служила ?е као крунидбена црква за Кра?евину Ма?арску. На?стари?и сакрални об?екти у Словачко? потичу из великоморавског периода у деветом веку.

Веома драгоцене гра?евине су комплетне дрвене цркве северне и североисточне Словачке. Ве?ину су градили од 15. века па нада?е католици, лутерани и припадници цркава источног обреда.

Туризам ?е ?едан од главних сектора привреде Словачке, иако ?е ?ош увек недово?но разви?ен. Заснован ?е на дома?ем туризму, пошто су ве?ина туриста словачки држав?ани и становници ко?и путу?у ради разоноде унутар зем?е. Братислава и Високе и Ниске Татре су на?прометни?е туристичке станице. Остале популарне туристичке дестинаци?е су градови и места Кошице, Банска Штиавница или Барде?ов, као и бро?ни национални паркови, као што су Национални парк Пиенини Мала и Велика Фатра, Национални парк Полонини или Национални парк Словачки ра?, изме?у осталих.

Пе?ине отворене за ?авност углавном се налазе у северно? Словачко?. Дрини ?е ?едина пе?ина у западно? Словачко? ко?а ?е отворена за ?авност. Добшина ледена пе?ина, Демановска ледена пе?ина, Демановска пе?ина слободе, Белианска пе?ина или пе?ина Домица су ме?у на?популарни?им туристичким станицама. Арагонитна пе?ина Октинска, смештена у централно? Словачко?, ?една ?е од само три арагонитне пе?ине на свету. У Словачко? се налазе хи?аде пе?ина, од ко?их ?е тринаест отворено за ?авност.

Словачка ?е позната и по бро?ним ба?ама. П?ештани ?е на?ве?и и на?прометни?и ба?ски град у зем?и, ко?и привлачи многе посетиоце из зема?а Залива, углавном У?еди?ених Арапских Емирата, Катара, Кува?та и Бахреина. Барде?ов, Тренчинске Т?еплице, Турч?анске Т?еплицее и Ра?ецке Теплице су други велики ба?ски градови. Неки познати ма?и ба?ски градови и села су Штос, Чиж, Дудинце, Ковачова, ?имница, Смрдаки, Лучки и Виш?е Ружбахи, изме?у осталих.

Типични сувенири из Словачке су лутке обучене у народне нош?е, керамички предмети, кристално стакло, резбарене дрвене фигуре, чрпаке (дрвени врчеви), фу?аре (народни инструмент на Унесково? листи) и валашке (украшена народна секира) и изнад свега направ?ени производи. од кукурузне ?уске и жице, нарочито ?удских фигура. Сувенири се могу купити у рад?ама ко?е води државна организаци?а ú?UV (ústredie ?udovej umeleckej vyroby — Центар за народну уметничку производ?у). Ланац продавница Диело прода?е дела словачких уметника и занатли?а. Ове продавнице се углавном налазе у градовима.

Празници

• 1. ?ануар — Дан Словачке Републике (Deň vzniku Slovenskej republiky) 1993, Нова Година.
• 6. ?ануар — Православни Божи? и Три Кра?а.
• Март, Април - Велики петак (Ve?kono?ny piatok ); Велики понеде?ак (Ve?kono?ny pondelok).
• 1. ма? — Празник Рада (Sviatok práce) 1886.
• 8. ма? — Дан Победе над фашизмом (Deň ví?azstva nad fa?izmom) 1945.
• 5. ?ул — Дан св. ?ирила и св. Методи?а (Sviatok sv?tého Cyrila a Metoda) 863.
• 29. август — Дан Устанка (Vyro?ie SNP) 1944.
• 1. септембар — Дан Уставности (Deň ústavy Slovenskej republiky) 1992.
• 15. септембар — Дан Девице Мари?е (Sviatok Panny Márie Sedembolestnej, patrónky Slovenska), заштитнице Словачке.
• 1. новембар — Дан Свих Светих (Sviatok v?etkych sv?tych), Задушнице.
• 17. новембар — Дан борбе за слободу и демократи?у (Deň boja za slobodu a demokraciu) 1939/1989.
• 24. децембар — Бад?е вече (?tedry deň).
• 25. децембар — Први дан Божи?а (1. sviatok viano?ny).
• 26. децембар — Други дан Божи?а (2. sviatok viano?ny).

Види ?ош

• Моравска Словачка, област у ?угоисточно? Моравско?, на граници са Словачком и Аустри?е
• Спорт у Словачко?
• Култура Словачке

Спо?аш?е везе

• Влада Словачке Републике
• Председник Словачке Републике
• Туристичка организаци?а Словачке