个人信息保护倡议书签署仪式举行 公布隐私条款专项工作评审结果

Фасада катедрале у Писи у Итали?и из 12. века

Нотр Дам ла Гранд у Поат?еу, Француска

百度 其中，10家公司业绩实现同比增长（5家预增、3家扭亏，2家略增），8家公司业绩下滑（5家预减，3家首亏）。

Романичка архитектура спада у архитектуру сред?ег века ко?а се по?авила пре готичке архитектуре. У архитектури говоримо о постепеном разви?а?у у оквиру Европе, и дате епохе више ма?е ?единствену традици?у конструкци?е град?е и употребу матери?ала. Термин романска у себи садржи експерименат по?аш?ава?а односа овог градите?ства са античком римском уметнош?у ко?ом ?е ова? уметнички правац био инспирисан и из ко?ег ?е преузимао облике и елементе.

Распростра?еност стила ?е била омогу?ена релативном покрет?ивош?у становништва у сред?оевропском друштву где се преносио систем град?е и конструкци?е об?еката из ?едног дела у други.

Романски стил ?е ступио у градите?ство и ликовну уметност у зем?ама западне, ?ужне и сред?е Европе у периоду изме?у 11.-ог и 13. -ог века. Исток Европе ?е био под утица?ем византи?ске уметности.

Карактеристични знаци

Разво? романичке архитектуре био ?е пове?ан са завршетком хриш?анизаци?е у Европи и верницима ?е био потребан простор у коме би могли да се саста?у због литурги?ских обреда и проповеди. Она се карактерише статичком формом, чврстином, снагом ко?а одражава сигурност овог времена. Градили су се два облика базилике и ротонде. Оба облика су имала сво?е корене и примере у античко? уметности римске архитектуре.

Базилика ?е била правоугаоног облика у ко?о? се простор делио на више бродова од ко?их ?е централни брод био виши и шири. На источно? страни се налазио полукружни испуст апсида у чи?о? се средини налазио олтар из ког се служио обред. Унутраш?ост се освет?авала прозорима ко?и су били у гор?ем делу зида и ово се назива базиликалним освет?е?ем. Саставни део гра?евине су били и тор?еви ко?и су постав?ени у западном делу об?екта.

романски лук

романски лук

Ротонда ?е исто тако ?едноставна гра?евина кружног облика са конусним кровом и била ?е позната у сред?овековно? уметности а у римско? архитектури се употреб?авала као надгробни споменик. Хриш?ани су градили ротонде на местима где су припоми?али главне дога?а?е из живота светаца или ?ихову мученичку смрт. Ротонде су имале ?едну или више апсида.

Типичке романске гра?евине су бенедиктински манастири (манастир у Клини?у) у ко?има ?е као неодво?иви део била базилика.

У романском стилу су постав?ани и профани об?екти на?ме замкови. Замак има одбрамбени систем утврда односно зидине ко?е служе за одбрану од непри?ате?а а саставни део ?е и палата.

За гра?е?е романских цркава и замкова су се употреб?авали камен а у неким кра?евима и дрво. Тешки камени комади су се спа?али са малтером и ова архитектура делу?е тешко. Ме?у на?знача?ни?е романске елементе спада полукружни лук ко?и се налази на прозорима ко?и се понекад про?екту?у ?едан уз други, као и порталима и у конструкци?и сводова. У употреби су полуобличасти и крстасти сводови ко?и су се осла?али на два лука. Ступови су били украшени капителима. Тешки зидови нису омогу?авали ве?е отворе.

Унутраш?ост цркве ?е била малтерисана и украшена скулптуром и сликарским делима зидним романичким сликарством и мотиви су били религиозног карактера из Библи?е и живота светаца и ко?а су Библи?у приближавали верницима ко?и нису знали да чита?у. Унутраш?ост замкова ?е била ?едноставна и опрем?ена по правилу шкри?ом ко?а ?е била украшена и служила ?е и за седе?е а у употреби су били и ?едноставни кревет, сто и столица. Освет?авало се све?ама а главни извори топлоте су били камини са отвореном ватром.

Споменици романичке архитектуре (избор)

• Црква Нотр- Дам- Ла- Гранд Поати?е,
• Базилика Сент- Мадлен Везел,
• Катедрала Ма?нс,
• Катедрала Вормс.
• Катедрала Лундуч,
• Базилика Сант Зене Амбро?о Милано,
• Црква Сан Зене Верона,
• Баптистери? Фиренца.

Литература

• H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
• ?ина Пискел, Општа истори?а уметности, Београд 1972.
• Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.

1. Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
2. Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
3. Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
4. Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
5. Istorija drevne umetnosti, J.J. Vinkelman, Novi Sad 1996.
6. Dejiny estetiky, Wladislaw Tatarkiewitz, Bratislava 1985.
7. Dejiny umenia, Martyn Janek, Karel Thiry, Bratislava 1990.
8. Kratak pregled istorije umetnosti, Milan Ru?i?, Sarajevo 1970.

Види ?ош

• Романика
• Ранохриш?анска архитектура
• Ранохриш?анска уметност
• Базилика

Спо?аш?е везе

• Romanesque Churches in Southern Burgundy
• Corpus of Romanesque Sculpture in Britain and Ireland
• Illustrated history (French)
• Overview of French Romanesque art Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (5. ?ануар 2011)
• French Romanesque art through 150 places {fr}{es}{en}
• Italian, French and Spanish Romanesque art (it) (fr) (es) (en) Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (15. ?ун 2020)
• Spanish and Zamora′s Romanesque art, easy navigation{es}
• Spanish Romanesque art{es}
• Satan in the Groin - exhibitionist carvings on medi?val churches