http://www.tibetinfor.com/ty/28-4712.html

Тримурти

Тримурти

Уметнички приказ Тримурти?а у Хо?салесвара храму у Халебиду.

百度 根据要求,应届毕业生须由高校对其政治思想、道德品质及学业成绩、责任意识、组织纪律等情况严格把关后作出推荐;“服务基层项目人员”须由服务地项目主管部门、党委组织部严格把关后作出推荐。

Тримурти (санск. ?????????? trimūrti - три лика) ?е Свето тро?ство у хиндуизму, ко?е чине Брахма, Вишну и Шива.

Тримурти симболизу?е да сва божанска дела произилазе из ?едног, ?ер су три аспекта ме?усобно зависна и комплементарна, и представ?а?у безличног Брахама и изражава?у аспекте ствара?а, чува?а и уништава?а врховног би?а. Они се представ?а?у или као три божанства, ?едно поред другог, или као ?една фигуре са три главе и шест руку, ко?а онда приказу?е Брахму са бокалом воде и молитвеним ланцем, Вишнуа са диском и шко?ком и Шиву са сво?им трозупцем и малим дуплим буб?ем дамаруом.

Еволуци?а

Тримурти са тридевима

Тримурти, слика из Андра Прадеша

У пуранском период ?е дошло до успона постведске религи?е и еволуци?е тога што Р. К. Ма?умдар назива ?синтетичким хиндуизмом”.

Ова? период ни?е био хомоген, и обухвата ортодоксни брахманизам у облику остатака стари?е ведске верске традици?е, за?едно са различитим секташким религи?ама, као што су шива?изм, ва?шнавизам, и шактизам ко?и су обухва?ени ортодоксним оквирима мада су исто тако особени ентитети. ?една од важних особина овог периода ?е дух хармони?е изме?у ортодоксних и секташких облика. Поводом овог духа помире?а, Р. К. Ма?умдар ?е рекао да:

? ?егов на?истакнути?и израз се налази у теолошко? концепци?и Trimūrti, i.e., манифестаци?и врховног Бога у три облика Brahmā, Vi??u, и ?iva... Али се покуша? не може сматрати великим успехом, пошто Brahmā никад ни?е стекао следбеничко тело ко?е би било упоредиво са оним везаним за Шиву или Vi??u, и различите секте су често сматрале да ?е Trimūrti заправо присутан у виду три манифестаци?е ?иховог сопственог секташког бога, кога су они сматрали Браманом или апсолутним. ”

Идентификаци?а Брамана, Вишнуа или Шиве као ?едног би?а ?е строго наглашена у Kūrma Purā?a, где ?е у 1.6 Браман обожаван као Тримурти; 1.9 посебно наглашава ?единство три бога, и 1.26 се повезу?е са истом темом. Историчар А. Л. Башам об?аш?ава зале?ину Тримурти?а на следе?и начин, напоми?у?и западни интерес за иде?у о тро?ству:

? Мора посто?ати одре?ена сум?а у то да ли ?е хиндуска традици?а икада препознала Брамана као врховно божанство на начин на ко?и су Вишну и Сива били замиш?ени и обожавани. ”

Концепт Тримурти?а ?е исто тако присутан у Ма?три Упанишаду, где су три бога об?аш?ена као ?егова три врховна облика.

Погледи у хиндуизму

Саурам

Саурамска секта ко?а богослужи Сур?у као врховно божанство и сагуна брамана не прихвата Тримурти пошто они сматра?у да ?е Сур?а Бог. Рани?е форме Тримурти?а понекад су садржале Сур?у уместо Брамана, или као четврто би?е изнад Тримурти?а, чи?е манифестаци?е су друга три; Сур?а ?е Браман у?утру, Вишну поподне и Шива увече. Сур?а ?е исто тако била члан оригиналног Ведског Тримурти?а, ко?и ?е обухватао Агни и Ва?у. Део следбеника богослужи Вишу и Шови као манифестаци?е Сур?е, други богослуже Тримурти као манифестаци?у Сур?е, а део верника иск?учиво богослуже само Сур?у.

Ша?визам

Скулптура Тримурти Садашиве на Гарапури острву

Ша?вити сматра?у да према Ша?ви Агами, Шива изводи пет дела - ствара?е, очува?е, разрешава?е, сакрива?е милости, и открива?е милости. Респективно, прва три дела су везана за Шиву као Сад?о?ата (попут Брамана), Вамадева (попут Вишну) и Агора (пупут Рудра). Стога, Браман, Вишну и Рудра нису божанства различита од Шиве, ве? су форме Шиве. Попут Брамана/Сад?о?ате, Шива ствара. Као Вишну/Вамадева, Шива очувава. Као Рудра/Агхора, он разрешава. Ово сто?и у контрасту са иде?ом да ?е Шива ?Бог разара?а”. За Ша?вите, Шива ?е Бог и обав?а сва дела, ме?у ко?има ?е и деструкци?а. Тримурти ?е форма самог Шиве за Ша?вите. Они сматра?у ?е Шива врховни бог, ко?и врши разне критичне улоге и поприма подесне форме, а тако?е и надмашу?е све ?их. Проминентни визуелни пример Ша?витске верзи?е Тримурти?а ?е скулптура Тримурти Садашиве у Елефантским пе?инама на Гарапурском острву.

Брахманизам

Брамани следе Браму. Како ?е Брама богослужио господа Шиву, тако су и они следе?и ?ега богослуже тог Бога. За ?их ?е Брама парабраман и врховно би?е. Они веру?у да су Вишна и Шива Брамина деца и ?егове форме. У брамизму се веру?е да ?е Брама креатор, Вишна одржавач и Шива рушилац. Они веру?у да ?е Брама стваралац света и богова. Он ствара, чува и уништава све како би било поново створено.

Шактизам

Женско-центрична шактидармска деноминаци?а доде?у?е еминентне улоге три форме (Тримурти) врховног би?а не тро?ици мишких богова ве? боги?ама: Сарасвати (творки?а), Лакшми (одржавате?ка), и Махакали (рушите?ка). Ова женска верзи?а Тримурта се зове Тридеви (?три боги?е”). Мушки богови (Брама, Вишну, Шива) су овде потиснути на место помо?них извршилаца врховног женског Тридева.

Смартизам

Смартизам ?е деноминаци?а хиндуизма ко?а став?а нагласак на групу од пет божанстава, пре него на само ?едно божанство. Систем ?богослуже?е пет форми” (pa?cāyatana pūjā), ко?и ?е популарисао филозоф деветог века Шанкара ме?у православним браманима из смартиске традици?е, обухвата пет божанстава Ганеша, Вишну, Брама, Деви и Шива. Шанкара ?е касни?е додао и Картике?у ово? петорици, тако да их ?е укупно било шест. Он ?е промовисао ова? реформисани систем првенствено да би у?единио главна божанства шест главних секти на равноправно? основи. Монистичка филозофи?а ко?у ?е проповедао Шанкара омогу?ава ?е да се одабере ?едан од ?их као преферентно главно божанство, а да се истовремено обожава?у других четворо/петоро божанстава као различити облици истог свеприсутног Брамана.

Вишнуизам

Вишну са Лакшми, на гу?и Шеша, док се Брама пома?а из лотоса изниклог из пупка Вишне.

Упркос чи?енице да Вишну Пурана наводи да се Вишну манифесту?е као Брама да би стварао и као Рудра (Шива) да би разарао, вишнуизам генерално не призна?е Тримурти концепт и господара Вишну, ве? они веру?у у аватаре Вишне као што су Буда, Рама, Кришна, etc. Они исто тако веру?у да су Шива и Брама обо?е форме Вишну. На пример, два?тска школа сматра да ?е сам Вишна врховни Бог, док ?е Шива потчи?ен, и они различито интерпретира?у пуране. На пример, Ви?а?индра Тирта, два?тски научник интерпретира 18 пурана на различит начин. Према ?ему су Ва?шнавитски пурани сатва (модови посто?а?а), а Ша?витски пурани тамаси (врлине) и ?едино се сатва?ски пурани могу сматрати меродавним.

За разлику од ве?ине других ва?шнавитских школа, као што су оне Раману?е, Мадве и Ча?тан?е, Сваминара?ан, гуру из хиндуских сваминара?анских секти (ук?учу?у?и BAPS), нису правили разлику изме?у Богова Вишну, Брама и Шива, Сваминара?ан се знатно разлику?е од практично свих ва?пнавитских школа по томе што сматра да су Вишну и Шива различити аспекти истог Бога. (погледа?е исто тако одломке 47 и 84 религиозног текста Шикшапатри, к?учног текста за све следбенике сваминара?анске вере.) Штавише, Сваминара?ан ?е следио смартиски приступ, те ?е налагао следбеницима да пошту?у свих пет божанстава Панча?атана пу?е са ?еднаким поштова?ем.

Види ?ош

• Дататре?а
• Харихара
• Тридеви
• Свето Тро?ство
• Трострука божанства

Литература

• Sutton, Nicholas (2000). Religious doctrines in the Mahābhārata (1st изд.). Delhi: Motilal Banarsidass Publishers. стр. 182. ISBN 978-81-208-1700-5. 
• Winternitz, Maurice (1972). History of Indian Literature. New Delhi: Oriental Books Reprint Corporation. 
• Radhakrishnan, Sarvepalli (1956). The Cultural Heritage of India. Calcutta: The Ramakrishna Mission Institute of Culture. 
• Jansen, Eva Rudy (2003). The Book of Hindu Imagery. Havelte, Holland: Binkey Kok Publications BV. ISBN 978-90-74597-07-4. 
• Grimes, John A. (1995). Ganapati: Song of the Self. SUNY Series in Religious Studies. Albany: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-2440-7. 

• Basham, A. L. (1954). The Wonder That Was India: A Survey of the Culture of the Indian Sub-Continent Before The Coming of the Muslims. New York: Grove Press, Inc.,. 
• Courtright, Paul B. (1985). Ga?e?a: Lord of Obstacles, Lord of Beginnings. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505742-3. 
• Flood, Gavin (1996). An Introduction to Hinduism. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43878-0. 
• Basham, Arthur Llewellyn (1989), The Origins and Development of Classical Hinduism, Oxford University Press 
• Bhaskarananda, Swami (1994), Essentials of Hinduism, Viveka Press, ISBN 978-1-884852-02-2 
• Brodd, Jefferey (2003), World Religions, Winona, MN: Saint Mary's Press, ISBN 978-0-88489-725-5 
• Clarke, Peter Bernard (2006), New Religions in Global Perspective, Routledge, стр. 209, ISBN 978-0-7007-1185-7 
• Cousins, L.S. (2010), ?Buddhism”, The Penguin Handbook of the World's Living Religions, Penguin 
• Crangle, Edward Fitzpatrick (1994), The Origin and Development of Early Indian Contemplative Practices, Otto Harrassowitz Verlag 
• Doniger, Wendy (2000), Merriam-Webster's Encyclopedia of World Religions, Merriam-Webster 
• Doniger, Wendy (2010), The Hindus: An Alternative History, Oxford University Press 
• Eliot, Sir Charles (2003), Hinduism and Buddhism: An Historical Sketch, I (Reprint изд.), Munshiram Manoharlal, ISBN 978-81-215-1093-6 
• Embree, Ainslie T. (1988), Sources of Indian Tradition. Second Edition. volume One. From the beginning to 1800, Columbia University Press 
• Flood, Gavin D. (1996), An Introduction to Hinduism, Cambridge University Press 
• Flood, Gavin (2008), The Blackwell Companion to Hinduism, John Wiley & Sons 
• Fowler, Jeaneane D. (1997), Hinduism: Beliefs and Practices, Sussex Academic Press 
• Garg, Ga?gā Rām (1992), Encyclopaedia of the Hindu World, Volume 1, Concept Publishing Company 
• Gomez, Luis O. (2013), ?Buddhism in India”, Ур.: Joseph Kitagawa, The Religious Traditions of Asia: Religion, History, and Culture, Routledge 
• Harman, William (2004), ?Hindu Devotion”, Ур.: Rinehart, Robin, Contemporary Hinduism: Ritual, Culture, and Practice, ABC-CLIO, стр. 99—122, ISBN 1576079058 
• Harvey, Andrew (2001), Teachings of the Hindu Mystics, Shambhala, ISBN 978-1-57062-449-0 
• Hiltebeitel, Alf (2007), ?Hinduism”, Ур.: Joseph Kitagawa, The Religious Traditions of Asia: Religion, History, and Culture (Digital printing), Routledge 
• Hopfe, Lewis M.; Woodward, Mark R. (2008), Religions of the World, Pearson Education 
• Johnson, W.J. (2009), A Dictionary of Hinduism, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-861025-0 
• Jones, Constance; Ryan, James D. (2006), Encyclopedia of Hinduism, Infobase Publishing 
• Khanna, Meenakshi (2007), Cultural History Of Medieval India, Berghahn Books 
• King, Richard (2002), Orientalism and Religion: Post-Colonial Theory, India and "The Mystic East", Routledge 
• Klostermaier, Klaus K. (2007), A Survey of Hinduism: Third Edition, SUNY Press 
• Koller, J. M. (1984), ?The Sacred Thread: Hinduism in Its Continuity and Diversity, by J. L. Brockington (Book Review)”, Philosophy East and West, 34 (2): 234—236, JSTOR 1398925, doi:10.2307/1398925 
• Kramer, Kenneth (1986), World scriptures: an introduction to comparative religions, ISBN 978-0-8091-2781-8 
• Larson, Gerald (1995), India's Agony Over Religion, SUNY Press 
• Larson, Gerald James (2009), ?Hinduism”, World Religions in America: An Introduction, Westminster John Knox Press, стр. 179—198 
• Lochtefeld, James G. Illustrated Encyclopedia of Hinduism: N-Z (2002). The. The Rosen Publishing Group. ISBN 978-0-8239-3180-4. 
• Long, Jeffrey D. (2013), Jainism: An Introduction, I.B. Tauris 
• Melton, Gordon J.; Baumann, Martin (2010), Religions of the World: A Comprehensive Encyclopedia of Beliefs and Practices (6 volumes), ABC-CLIO 
• Michaels, Axel; Barbara Harshav (Transl) (2004). Hinduism: Past and Present. Princeton University Press. ISBN 978-0691089539. 
• Michaels, Axel (2004), Hinduism. Past and present, Princeton, New Jersey: Princeton University Press 
• Misra, Amalendu (2004), Identity and Religion: Foundations of Anti-Islamism in India, SAGE 
• Monier-Williams, Monier (1974), Brahmanism and Hinduism: Or, Religious Thought and Life in India, as Based on the Veda and Other Sacred Books of the Hindus, Elibron Classics, Adamant Media Corporation, ISBN 978-1-4212-6531-5, Приступ?ено 08. 07. 2007 
• Monier-Williams, Monier (2001) [first published 1872], English Sanskrit dictionary, Delhi: Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-206-1509-0, Приступ?ено 24. 07. 2007 
• Muesse, Mark William (2003), Great World Religions: Hinduism 
• Narayanan, Vasudha (2009), Hinduism, The Rosen Publishing Group 
• Nath, Vijay (2001), ?From 'Brahmanism' to 'Hinduism': Negotiating the Myth of the Great Tradition”, Social Scientist: 19—50 
• Radhakrishnan, S; Moore, CA (1967), A sourcebook in Indian Philosophy, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-01958-1 
• Radhakrishnan, S (1996), Indian Philosophy, 1, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-563820-2 
• Raju, P.T. (1992), The Philosophical Traditions of India, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited 
• Renou, Louis (1964), The Nature of Hinduism, Walker 
• Shults, Brett (2014), ?On the Buddha's Use of Some Brahmanical Motifs in Pali Texts”, Journal of the Oxford Centre for Buddhist Studies, 6: 121—9 
• Sharma, Arvind (2003), The Study of Hinduism, University of South Carolina Press 
• Smart, Ninian (2003), Godsdiensten van de wereld (The World's religions), Kampen: Uitgeverij Kok 
• Smith, W.C. (1962), The Meaning and End of Religion, San Francisco: Harper and Row 
• Smith, Huston (1991), The World's Religions: Our Great Wisdom Traditions, San Francisco: HarperSanFrancisco, ISBN 978-0-06-250799-0 
• Thapar, R. (1993), Interpreting Early India, Delhi: Oxford University Press 
• Thompson Platts, John (1884), A dictionary of Urdu, classical Hindī, and English, W.H. Allen & Co., Oxford University 
• Tiwari, Shiv Kumar (2002), Tribal Roots Of Hinduism, Sarup & Sons 
• Toropov, Brandon; Buckles, Luke (2011), The Complete Idiot's Guide to World Religions, Penguin 
• Vivekjivandas (2010), Hinduism: An Introduction - Part 1, Ahmedabad: Swaminarayan Aksharpith, ISBN 978-81-7526-433-5 
• Zimmer, Heinrich (1951), Philosophies of India, Princeton University Press 

Спо?аш?е везе

• Меди?и везани за чланак Тримурти на Викимеди?ино? остави