黑龙江省国资委主任韩冬炎涉嫌严重违纪违法被查

百度 赴斯坦福大学访学，吴笛笑谈“每到一处，我便喜欢去当地的校园和墓地”。

Тридесеторица тирана ?е назив за проспартанску олигархи?у, ко?а ?е успостав?ена 404. п. н. е. у Атини након ?еног пораза у Пелопонеском рату.Два воде?а члана олигархи?е били су Крити?а и Терамен, од ко?их ?е први представ?ао радикалну олигархи?у, а други умерену. Крити?а се касни?е обрачунао са Тераменом и дао да се погуби. За осам месеци владавине погубили су 1.500 ?уди. Трасибул ?е поново успоставио демократи?у у Атини.

Пад Атине

Атина се након дуге опсаде и глади предала 404. п. н. е. спартанском во?сково?и Лисандру. Том преда?ом окончан ?е Пелопонески рат. Атини су наметнути мировни услови по ко?има ?е требало да

• сруши дуге зидове до Пире?а и пире?ска утвр?е?а
• преда сву морнарицу сем 12 бродова
• распушта Делски савез и напусти све градове ван Атике
• дозволи повратак прогнаних
• постане савезник Спарте
• врати се на устав сво?их предака

Атина ?е испунила готово све постав?ене услове. Срушени су дуги зидови. Након што су срушени дуги зидови Лисандар ?е отишао у поход на Самос.

Пита?е устава

Што се тиче вра?а?а на устав предака ни?е било ?асно шта то значи. ?едни су тумачили да то значи успостав?а?е олигархи?е, а демократе су тврдиле да то значи демократи?у. У Атину су се вратили протерани, ме?у ко?има ?е било много олигархи?ских агитатора. Ме?у онима, ко?и су се вратили био ?е и Крити?а, ко?и ?е припадао екстремним олигарсима. У само? Атини било ?е много оних, ко?и су се залагали за олигархи?у и руше?е демократи?е. Они су се политички удружили са прогнаним олигарсима. Умерене олигархе предводио ?е Терамен, ко?и се залагао за широку олигархи?у. Пошто нису могли да реше пита?е устава заступници олигархи?е послали су изасланика Лисандру да он пресуди. Лисандар ?е био задужен да успостав?а управе по покореним градовима и углавном ?е успостав?ао олигархи?е. Због тога су се атински олигарси оправдано надали да ?е стати на ?ихову страну.

Успостав?а?е олигархи?е

Када се Лисандар вратио са похода тада ?е одржана народна скупштина. Лисандар ?е на заседа?у народне скупштине позвао да изаберу тридесеторицу ?уди, ко?и ?е управ?ати Атином. Претио ?е онима, ко?и су се томе супротстав?али. Драконтида ?е предложио успостав?а?е олигархи?е. Тада су изабрали тридесеторицу. Десеторицу су изабрали прогнани, десеторицу ?е изабрао Терамен, а десеторицу ?е изабрао Лисандар. Требало ?е да Тридесеторица управ?а?у Атином и да доносе закон све док се не изради нови устав.

Учврш?е?е власти погуб?е?ем потказивача

Тридесеторица су изабрали ново Ве?е 500, у ко?е су ушле углавном ?ихове присталице. Ве?е 500 добило ?е судску власт, ко?а ?е рани?е припадала народу. Изабрали су ?еданаесторицу као начелнике полици?е и надзорнике затвора и ?има су као помо?нике доделили 300 батинаша. Требало ?е да они држе град под сво?ом контролом. Први корак ко?и су учинили било ?е да похапсе и погубе оне, ко?и су за време демократи?е били познати потказивачи. Погубили су у том првом валу ?уде потказиваче, ?уде ниског морала и разне злочинце, тако да ?е народ био задово?ан.

Владавина терора

Ме?утим када су учврстили власт тада су екстремни олигарси на челу са Крити?ом почели обрачун са свима осталима. Погубили су многе богате и истакнуте ?уде. Уби?али су све ко?их су се бо?али на било ко?и начин, све ко?и би им могли бити опасни. Погуб?енима би отимали имовину, тако да ?е посто?ао и други мотив убистава. У кратко време погубили су 1.500 ?уди. ?едан од честих начина погуб?е?а било ?е испи?а?е пехара кукурека. Многи су у страху побегли из Атине. ?едан од оних, ко?и ?е побегао био ?е Лиси?а. Да би осигурао сво?у власт и безбедност Крити?а ?е позвао спартански гарнизон. Спартански гарнизон био ?е гарант безбедности Тридесеторице тирана.

Терамен се супростав?а терору

Главни чланак: Филски устанак

Терамен ?е говорио да ни?е потребно да се уби?а?у ?уди, ко?и су само популарни и не показу?у знаке да ?е олигархи?и нанети штету. Иако ?е Терамен протестовао наставили су са погуб?е?има. Након тога Терамен ?е говорио да ако намерава?у да влада?у силом да онда треба да имати ширу базу. Крити?а и остали су се бо?али да Терамен не поведе покрет против ?их, па су због тога одлучили да 3.000 ?уди буду помо?ници нове власти. Тих 3.000 гра?ана имало ?е право на нормалан судски поступак и имали су право да носе оруж?е. Осталима се могло судити без судског поступка. Ме?утим дуго времена одлагали су об?ав?ива?е списка 3.000 пуноправних гра?ана.

Тразибулов поход против олигархи?е

Након Пелопонеског рата многи су били незадово?ни спартанском хегемони?ом, а поготово арогантим понаша?ем Лисандра и успостав?а?ем олигархи?а широм Грчке. Због тога су многи почели да помажу прогнане демократе из Атине. Уз прикривену подршку Тебе и Исмени?е група од 70 прогнаника на челу са Трасибулом кренула ?е из Тебе и децембра 404. п. н. е. заузела напуштену твр?аву Филу на граници Беоти?е и Атике. Велико невреме спречило ?е Тридесеторицу да одмах преотму Филу, па се Трасибулу прик?учио велики бро? атинских прогнаника.

Обрачун са Тераменом

Пошто ?е претила спо?на опасност, олигарси су сматрали да Терамен представ?а за ?их велику опасност. Крити?а ?е започео са ?ош ве?им терором. Да би исплатио спартански гарнизон одлучио ?е да оп?ачка метеке (странце са правом боравка у Атини). Похапсио ?е све метеке и одузео им ?е имовину. Терамен ?е протестовао против тога поступка. Одлучили су и да разоружа?у ве?ину гра?ана, да би уклонили опасност. Терамена су сматрали великом опаснош?у, па ?е Крити?а на скупштини 3.000 оптужио Терамена да ?е изда?ник. Тераменово име ?е избрисао са листе 3.000 оних ко?и има?у право на су?е?е и погубио га.

Пад Тридесеторице и избор Десеторице

Спартански гарнизон уз помо? атинске ко?ице покушао ?е да заузме Филу, али Трасибул их ?е победио и натерао да се врате у Атину. Пет дана након тога Трасибул ?е са 1.000 во?ника кренуо на атинску луку Пире? Заузео ?е твр?аву Мунихи?у, ко?а ?е доминирала Пире?ем. Трасибул ?е имао много ма?е во?ске од непри?ате?а, спартанског гарнизона и олигархи?ске во?ске. У Мунихи?ско? бици победио ?е Трасибул. Крити?а ?е погинуо, тако да су Тридесеторица била обезглав?ена. После тога пораза заседало ?е Ве?е 3.000 и они су одлучили да свргну Тридесеторицу тирана и уместо ?их изабрали су Десеторицу, по ?еднога из сваке филе. Након пораза Тридесеторица су побегли у Елеузину. Десеторица и Тридесеторица су затражила помо? од Спарте.

Успостав?а?е демократи?е

У Спарти су подржали десеторицу, па се Лисандар упутио са во?ском у Елеусину. Трасибул и демократе држале су Пире?. Нашли су се у опасности да их Лисандар потпуно блокира. Ме?утим неслога унутар Спарте спасила ?е Трасибула. Унутар Спарте ефори и Паусани?а II били су против Лисандра и ?еговог стила у спо?но? политици и начину на ко?и ?е поступао оту?у?у?и грчке градове од Спарте. Да би се решио проблем у Атини ефори су послали кра?а Паусани?а II. Паусани?а II ?е преузео Лисандрову во?ску и након што ?е у ?едно? бици победио Трасибула привео га ?е на преговарачки стол. Пошто атински олигарси нису били дово?но попуст?иви током преговора Паусани?а их ?е сменио и поставио нову Десеторицу. Након тога Паусани?а ?е утаначио договор изме?у атинских демократа и олигарха. Гра?ански рат се окончао уз Паусани?ево посредова?е. Требало ?е да сви доби?у сво?у имовину. Олигарси су имали право да влада?у у Елеусини. У Атини ?е поново успостав?ена демократи?а. Тразибул ?е предложио закон по коме се да?е амнести?а ве?ини олигарха. На та? начин спречио ?е бруталне одмазде, па су га због тога ?егови сугра?ани крунисали круном од маслинових гранчица.

Види ?ош

• Лисандар
• Пелопонески рат

Литература

• Ксенофонт, Хеленика
• Лиси?а, Против Ерастотена
• Диодор са Сицили?е, Истори?ска библиотека
• Аристотел,Атински устав
• Donald Kagan, The Fall of the Athenian Empire. Ithaca, NY: Cornell University Press. 1991. ISBN 978-0-8014-9984-5..
• Bultgrighini, U. Maledetta democrazia: Studi su Crizia (Alessandria, 1999).
• Németh, G. Kritias und die Drei?ig Tyrannen: Untersuchungen zur Politik und Prosopographie der Führungselite in Athen 404/403 v.Chr. (Stuttgart, 2006).
• Rhodes, P. A History of the Classical Greek World: 478-323 BC (Blackwell, 2006).
• Usher, S. (1968). ?Xenophon, Critias and Theramenes”. JHS. 88: 128—135. JSTOR 628676. doi:10.2307/628676.