出汗有什么好处
| Терапи?а | |
|---|---|
 Лече?е болесника у хипербарично? комори | |
| MeSH | D013812 |
Терапи?а или лече?е ?е поступак ко?им се ублажава?у или откла?а?у пореме?а?и и успостав?а претходно нарушено, нормално ста?е здрав?а. Уколико се лече само симптоми, онда ?е то симптоматска, а ако се укла?а?у узроци болести, онда ?е то каузална терапи?а.[1]
Истори?а
[уреди | уреди извор]Пре ствара?а терапи?е као формалне процедуре, ?уди су причали приче ?едни другима да би се информисали и помогли.[2] Термин ?исце?е?е речима“ кориш?ен ?е пре више од 3.500 година у грчким и египатским записима.[3] Термин психотерапи?а ?е измиш?ен у 19. веку,[4] а психоанализу ?е основао Сигмунд Фро?д ма?е од ?едне децени?е касни?е.[5][6][7][8]
Семантика
[уреди | уреди извор]Речи нега, терапи?а, лече?е и интервенци?а се преклапа?у у семантичком по?у и стога могу бити синоними у зависности од контекста. Кре?у?и се удесно кроз та? редослед, конотативни ниво холизма опада, а ниво специфичности (до конкретних примера) расте. Дакле, у контексту здравствене заштите (где се ?ени ставови увек не рачуна?у), реч брига има тенденци?у да имплицира широку иде?у о свему што се ради да би се заштитило или побо?шало нечи?е здрав?е (на пример, као у терминима превентивна заштита и примарна заштита, ко?и подразумева?у сталну активност), иако понекад подразумева ужу иде?у (на пример, у на??едноставни?им случа?евима збри?ава?а рана или после анестези?е, дово?но ?е неколико одре?ених корака и интеракци?а паци?ента са пружаоцем услуга се убрзо завршава).
Насупрот томе, реч интервенци?а тежи да буде специфична и конкретна, па ?е стога реч често пребро?ива; на пример, ?едан случа? катетеризаци?е срца ?е ?една изведена интервенци?а, а коронарна нега (без бро?а?а) може захтевати низ интервенци?а (бро?). У кра??ем случа?у, нагомилава?е таквих бро?них интервенци?а представ?а интервенционизам, погрешан модел неге ко?ем недоста?е холистичка обазривост – само третира?е дискретних проблема (у наплативим корацима), а не одржава?е здрав?а.
Терапи?а и третман, у средини семантичког по?а, могу конотирати или холизам неге или дискретност интервенци?е, са контекстом ко?и преноси намеру у свако? употреби. Сходно томе, они се могу користити и у бро?ним поступцима (на пример, терапи?а хроничне болести бубрега може ук?учивати неколико ди?ализних третмана неде?но).
Речи ацеологи?а и и аматологи?а су не?асни и застарели синоними ко?и се односе на проучава?е терапи?а.
Енглеска реч терапи?а изведена ?е из латинске речи therapīa од грчког: θεραπεια и дословно значи ?лече?е“ или ?исце?е?е“.[9]
Основе лече?а
[уреди | уреди извор]Савремена теори?а медицинске антропологи?е поступке лече?а посматра кроз синтезу три различита медицинска система, као што су:
- народна медицина,
- биомедицина,
- популарни сектор (ко?и у себи интегрише оба напред наведена медицинска система)
У сваком од ова три система поступци лече?а се воде одре?еним културним правилима, ко?а подразумева?у одговара?у?е иде?е и праксе у погледу болести и здрав?а.[10]
Упоредо посто?а?е биомедицине и народне медицине омогу?ило ?е настанак и тре?ег медицинског система у оквиру кога се спроводи лече?е — популарног сектора, ко?и у себи интегрише оба поменута медицинска система, ко?и су иначе по начину лече?а изоловани ?едан од другог.[10]
Избор паци?ената у лече?у
[уреди | уреди извор]Избори паци?ената у лече?у укоре?ени су у популарно? култури, тако да се након прим?еног третмана из народног или професионалног сектора, паци?ент повремено вра?а назад популарном сектору како би се одлучило шта да?е чинити. Тиме паци?ент поста?е ангажован чинилац при лече?у ?ер се уви?а?у ?ихови поступци и одлуке.
Тиме се, свакако, омогу?ава верни?и приказ и бо?е разумева?е поступака лече?а у пракси, за разлику од поставке односа мо?и, по ко?о? паци?енти пасивно, послушно и доследно упраж?ава?у инструкци?е лекара као ауторитета. На та? начин ?е у медицинско? антропологи?и начи?ен помак од проучава?а затворених медицинских система ка проучава?у пракси лече?а. Тиме се лече?е открива као креативни процес где, као знача?ан, фигурира синкретизам различитих медицинских система, у чи?ем центру сто?и паци?ент као главни делатник.[10]
Врсте терапи?а
[уреди | уреди извор]Терапи?а долази у различитим облицима. То ук?учу?е терапи?у когнитивног понаша?а, терапи?у ди?алектичког понаша?а, когнитивну терапи?у засновану на свесности, физикалну терапи?у, итд.[11] Терапеути су овде за примену и свакодневно их користе многи ?уди. Терапеути су обучени да пруже третман по?единцу или групи.[12] Терапи?а ?е измиш?ена током 1800-их, а оснивач ?е био Франц Месмер, ?отац западне психотерапи?е“.[12] Сигмунд Фро?д тада ступа на сцену и показу?е дубину разумева?а различитих типова ук?учених у терапи?у.[11] Терапи?а се користи на много начина да се облику?е и помогне реформисано? особи. Ова врста третмана омогу?ава по?единцима да поврате способности ко?е су изгубили или желе да остваре. Многи по?единци долазе на терапи?у траже?и начине да се изборе са проблемима и да доби?у емоционално ослоба?а?е. На пример, излече?е од трауме, потребом за подршком, због емоционалних проблема и ?ош много тога.[13] Омогу?ава?е особи да изрази сво?е мисли и осе?а?а у извесно? мери води ка терапи?ском опоравку, и то се назива терапи?ски процес.[14]
По хронологи?и, приоритету или интензитету
[уреди | уреди извор]Лини?е терапи?е
[уреди | уреди извор]Одлуке о лече?у често прате формалне или неформалне алгоритамске смернице. Опци?е лече?а се често могу рангирати или одредити приоритетима у терапи?ске лини?е: терапи?а прве лини?е, терапи?а друге лини?е, терапи?а тре?е лини?е, итд. Терапи?а прве лини?е (ко?а се понекад назива индукциона терапи?а, примарна терапи?а или терапи?а фронт-лине)[15] ?е прва терапи?а ко?а ?е бити испробана. ?ен приоритет у односу на друге опци?е обично ?е или: (1) званично препоручен на основу доказа клиничког испитива?а за на?бо?у доступну комбинаци?у ефикасности, безбедности и поднош?ивости или (2) изабран на основу клиничког искуства лекара. Ако терапи?а прве лини?е или не успе да реши проблем или произведе неподнош?иве нуспо?аве, додатне терапи?е (друге лини?е) могу ?е заменити или бити додате режиму лече?а, након чега следе терапи?е тре?е лини?е и тако да?е.
По намери
[уреди | уреди извор]| Тип терапи?е | Опис |
|---|---|
| Абортивна терапи?а | Терапи?а ко?а има за ци? да заустави да?е напредова?е здравственог ста?а. Лекови ко?и се узима?у при на?рани?им знацима болести, као што ?е аналгетик ко?и се узима при првим симптомима мигренске главобо?е како би се спречило ?ено погорша?е, ?е абортивна терапи?а. |
| Терапи?а премош?ава?а | Терапи?а ко?а фигуративно пружа мост ка другом кораку или фази, преласку преко неког непосредног понора (изазов), за разлику од терапи?е одредишта, ко?а ?е коначна терапи?а у случа?евима када ?е клинички прикладно. |
| Консолидована терапи?а | Терапи?а ко?а се да?е за консолидаци?у добити од индукционе терапи?е. Код рака, то значи потрага за свим малигним ?ели?ама ко?е могу остати. |
| Куративна терапи?а | Терапи?а са куративном намером, то ?ест она ко?а насто?и да излечи основни узрок пореме?а?а. (тако?е се назива етиотропна терапи?а) |
| Дефинитивна терапи?а | Терапи?а ко?а може бити коначна, супериорна у односу на друге, лековита или све за?едно. |
| Одредишна терапи?а | Терапи?а ко?а ?е кра??а дестинаци?а, а не мост ка друго? терапи?и. Обично се односи на вентрикуларне помо?не уре?а?е за одржава?е посто?е?ег срца, не само док не до?е до трансплантаци?е срца, ве? и до кра?а животног века паци?ента. |
| Емпири?ска терапи?а | Терапи?а ко?а се да?е на емпири?ско? основи; то ?ест, она дата према образовано? претпоставци клиничара упркос неизвесности о узрочним факторима болести. На пример, емпири?ска антибиотичка терапи?а се одмах приме?у?е користе?и антибиотик широког спектра на бази добре шансе (с обзиром на истори?у, налазе физичког прегледа и присутне факторе ризика) да ?е болест бактери?ска и да ?е реаговати на та? лек (иако бактери?а врста или вари?анта ?ош ни?е позната). |
| Терапи?а златног стандарда | Терапи?а ко?а ?е дефинитивна, као што ?е ди?агностички тест са златним стандардом дефинитиван тест. |
| Истраживачка терапи?а | Експериментална терапи?а. Употреба експерименталних терапи?а мора бити етички оправдана, ?ер по дефиници?и постав?а?у пита?е стандарда неге. Лекари има?у аутономи?у да пруже емпири?ску негу (као што ?е нега ко?а ни?е прописана) у складу са сво?им искуствима и клиничком проценом, али аутономи?а има ограниче?а ко?а иск?учу?у надрилекарство. Стога ?е можда бити неопходно осмислити клиничко испитива?е око нове терапи?е и користити терапи?у само према формалном протоколу. Понекад стенографске фразе као што ?е ?лечено по протоколу” не подразумева?у само ?лече?е према плану” ве? посебно ?лечено истраживачком терапи?ом”. |
| Терапи?а одржава?а | Терапи?а ко?а се узима током ремиси?е болести да би се спречио рецидив. |
| Пали?ативна терапи?а | Терапи?а ?е подршке за конотативне разлике. |
| Превентивна терапи?а (профилактичка терапи?а) |
Терапи?а ко?а има за ци? да спречи по?аву медицинског ста?а (тако?е се назива профилакса). На пример, многе вакцине спречава?у заразне болести. |
| Спасоносна терапи?а (терапи?а спасава?а) |
Терапи?а ко?а ?е покушана након што друге нису успеле; то може бити терапи?а ?послед?е лини?е]]”. |
| Степдаун терапи?а | Терапи?а ко?а постепено сма?у?е дозу уместо да ?е нагло прекида. На пример, прелазак са интравенских на оралне антибиотике као се инфекци?а став?а под контролу снижава интензитет терапи?е. |
| Потпорна терапи?а | Терапи?а ко?а не лечи или побо?шава основно ста?е, ве? пове?ава удобност паци?ента, тако?е се назива симптоматско лече?е.[16] На пример, помо?на нега за грип, прехладу или гастроинтестиналне смет?е може ук?учивати одмор, течност и лекове против болова без рецепта; та средства не лече узрок, али лече симптоме и тако пружа?у олакша?е. Потпорна терапи?а може бити пали?ативна терапи?а пали?ативно збри?ава?е). Ова два термина су понекад синоними, али пали?ативно збри?ава?е се често посебно односи на тешку болест и негу на кра?у живота. Терапи?а се може категорисати да ?е са лековитом намером (када ?е могу?е елиминисати болест) или пали?ативном намером (када ?е елиминиса?е болести немогу?е и фокус се помера на минимизира?е тегобе ко?у она изазива). То дво?е се често супротстав?а?у (ме?усобно се иск?учу?у) у неким контекстима (као што ?е мена?мент неких карцинома), али се по сво?о? природи ме?усобно не иск?учу?у; често терапи?а може бити истовремено и лековита и пали?ативна. Психотерапи?а подршке има за ци? да подржи паци?ента ублажава?ем на?горих симптома, уз очекива?е да коначна терапи?а може уследити касни?е ако ?е могу?е. |
| Системска терапи?а | Терапи?а ко?а ?е системска. У физиолошком смислу, ово значи да утиче на цело тело (уместо да буде локална или локорегионална), било путем системске примене, системског ефекта или обо?е. Системска терапи?а у психотерапи?ском смислу насто?и да се обрати ?удима не само на индивидуалном нивоу ве? и као ?удима у односима, баве?и се интеракци?ама група. |
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ова? чланак или ?егов део изворно ?е преузет из Речника соци?алног рада Ивана Виданови?а уз одобре?е аутора.
- ^ ?A Brief History of Therapy”. 24. 2. 2020. Приступ?ено 2. 11. 2022.
- ^ ?A Brief History of Psychotherapy”. 9. 10. 2018. Приступ?ено 2. 11. 2022.
- ^ Shamdasani S. (2005). ?Psychotherapy: The Invention of a Word”. History of the Human Sciences. 18: 1—22. S2CID 146593953. doi:10.1177/0952695105051123. Приступ?ено 2. 11. 2022.
- ^ Pick, Daniel (2015). Psychoanalysis: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. стр. 3.. Kindle Edition,.
- ^ Noel Sheehy; Alexandra Forsythe (2013). ?Sigmund Freud”. Fifty Key Thinkers in Psychology. Routledge. ISBN 978-1-134-70493-4.
- ^ Kandel, Eric R (2012). The Age of Insight: The Quest to Understand the Unconscious in Art, Mind and Brain, from Vienna 1900 to the Present. New York: Random House. стр. 45–46.
- ^ Costandi, Mo (10. 3. 2014). ?Freud was a pioneering neuroscientist”. The Guardian. Приступ?ено 16. 5. 2018.
In this period he published three papers:- Freud, Sigmund (1877). über den Ursprung der hinteren Nervenwurzeln im Rückenmark von Ammocoetes (Petromyzon Planeri) [On the Origin of the Posterior Nerve Roots in the Spinal Cord of Ammocoetes (Petromyzon Planeri)] (на ?езику: немачки). na.
- Freud, Sigmund (1878). über Spinalganglien und Rückenmark des Petromyzon [On the Spinal Ganglia and Spinal Cord of Petromyzon] (на ?езику: немачки).
- Freud, Sigmund (април 1884). ?A New Histological Method for the Study of Nerve-Tracts in the Brain and Spinal Cord”. Brain. 7 (1): 86—88. doi:10.1093/brain/7.1.86.
- ^ ?therapy | Search Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ а б в Весна Трифунови?, ?Лече?е”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2019. г. Приступ?ено 04. 10. 2019. У По?мовник српске културе САНУ
- ^ а б ?What is Therapy and Will It Work? | JED”. The Jed Foundation (на ?езику: енглески). Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ а б Weinberger, Jessica (2025-08-07). ?A Brief History of Therapy”. Talkspace (на ?езику: енглески). Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ DiMarco, Franco (2018). Vulnerability to Psychosis: a Psychoanalytic Study of the Nature and Therapy of the Psychotic State. Taylor and Francis.
- ^ ?Psychotherapy: What to expect and how it works”. www.medicalnewstoday.com (на ?езику: енглески). 2025-08-07. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ National Cancer Institute > Dictionary of Cancer Terms > first-line therapy Retrieved July 2010
- ^ ?CFIDS”. CFIDS. Архивирано из оригинала 2025-08-07. г. Приступ?ено 2025-08-07.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Портал за церебралну парализу Аква терапи?а
