快递实名制遇重重阻力：收寄件人担心信息泄露

PDP-11

百度 在山东时风集团中央研究院副院长池建美代表看来，工匠精神既要有精益求精的态度，也要不断创新和突破。

Рачунарски хардвер ?е скуп физичких елемената ко?и чине ?едан рачунарски систем. Рачунарски хардвер се односи на делове рачунара као што су монитор, миш, тастатура, хард-диск, ку?иште (системска ?единица) - матична плоча, процесор, графичка картица, звучна картица, мемори?а, чипови итд. Т? све што се физички може опипати. Супротно томе ?е софтвер ко?и се састо?и из функци?а ко?е се складиште на хардверским компонентама. Софтвер ?е скуп инструкци?а ко?е су чит?иве за машину и ко?е управ?а?у процесором и операци?ама ко?е он обав?а. Комбинаци?а хардвера и софтвера ?е оно што чини рачунар употреб?ивим за корисника. Рачунари су преузели место ?удима код оних послова ко?е потребно обавити великом брзином, ко?и се стално понав?а?у, и ко?и захтева?у велику прецизност, али код послова где ?е потребна креативност и код послова ко?и су различити на?више раде ?уди. Рачунарска архитектура ко?а се користи у ку?ним рачунарима се назива Вон-Неуманн архитектура. Тако?е, посто?е и друге архитектуре, али се много ре?е користе. Могу?ности рачунара у на?ве?о? мери зависе од хардвера и ?егових квалитета.

Истори?а

Први уре?а?и ко?и су се бавили прорачунима били су ?едноставни уре?а?и попут абакуса. Потом су дошли сложени?и уре?а?и ко?и су могли да обав?а?у само ?едну рачунску операци?у попут уре?а?а астролаба. Аналогни рачунари су кориш?ени за теже прорачуне, попут оних за израду балистичких таблица. Током 1670-их Ла?бниц ?е учинио корак да?е у про?ектова?у механичких калкулатора “Недопустиво ?е да паметан човек изгуби сате обав?а?у?и рачуна?е ко?е се може поверити било коме ако се користи машина”. 1671 године Ла?бниц ?е представио уре?а? ко?и ?е поред сабира?а и одузима?а, могао да обав?а и множе?е, де?е?е и израчунава?е квадратног корена.

Фон Но?манова архитектура

Главни чланак: Von Neumann architecture

Фон Но?манова архитектура.

Intel procesor

Шаблон за све данаш?е рачунаре ?е Фон Но?манова архитектура, осмиш?ена 1945. од стране овог Ма?арског математичара. Ова архитектура опису?е електронски дигитални рачунар са процесорском ?единицом ко?а се састо?и од аритметичко-логичке ?единице и процесорских регистара, контролне ?единице ко?а садржи упутства за регистар и програмски бро?ач, мемори?е за складиште?е података и инструкци?а, спо?ну мемори?у и улазно-излазни механизам.

Различити системи

Посто?и више различитих типова рачунарских система у данаш?ем времену.

Персонални(лични) рачунари

Харвер модерног рачунара

1. Монитор 2. Матична плоча 3. CPU 4. RAM мемори?а 5. Проширу?у?а картица 6. ?единица напа?а?а 7. Оптички диск 8. Чврсти диск 9. Тастатура 10. Миш

Компоненте унутар ку?ишта.

Персонални рачунар ?едан ?е од на?чеш?их типова рачунара због сво?е разноврсности и релативно ниске цене. Лаптоп рачунари су генерално слични овим рачунарима, иако користе компоненте ма?их величина.

Рачунарско ку?иште

Рачунарско ку?иште се може посматрати као пластична или метална кути?а у ко?у су смештене компоненте рачунара. Ку?ишта су обично дово?но мала да могу стати испод радног стола. Лаптоп рачунари су у преклоп форми, могу се лакше спаковати и пренети и има?у интегрисан монитор. У ку?иште се став?а?у све основне компоненте рачунарског хардвера као што су: Централна процесорска ?единица, матична плоча, хард диск, графичка картица, напа?а?е, оптички диск итд. Ку?ишта се могу поделити на:

Десктоп (водоравна, хоризонтална, леже?а)- ова ку?ишта сто?е водоравно. Рани?е су ку?ишта била оваква, али су временом скроз потиснута.

Товер (вертикална, усправна)- ова ку?ишта сто?е вертикално, као тора? (енг. Тоwер). Оваква ку?ишта су се став?ала на сто, поред монитора, али данас се све чеш?е став?а?у испод стола. Ова ку?ишта се да?е могу поделити на микротовер,минитовер, мидитовер и Бигтовер ку?ишта у зависности од величине. Тако на пример за серверске рачунаре се препоручу?у велика ку?ишта, док се за ку?не и канцелари?ске потребе углавном користе сред?а и мала ку?ишта.Треба напоменути да максималну величину матичне плоче ко?а се може уградити у ку?иште зависи од саме величине матичне плоче.

Мултимеди?ална ку?ишта- реч ?е о специ?алном ку?ишту, буду?и да служи за разне мултимеди?алне потребе, попут пушта?а филмова. Ова ку?ишта су обично у облику коцке и има?у са пред?е стране разне дугми?е.

?единица напа?а?а

?единица напа?а?а конверту?е неизменичну стру?у у нисконапонску стру?у та унутраш?е компоненте рачунара. Лаптоп рачунари су способни да раде са угра?еним батери?ама, углавном на период од неколико сати.Степен за напа?а?е (Power Supply Unit) или извор напа?а?а, ?е основна компонента рачунара без ко?е ни ?едан интерни део рачунара не би могао да ради. Основна улога степена за напа?а?е ?е да конверту?е долазни наизменични (АЦ) напон од 220 или 110 В у ?едносмерне (ДЦ) напоне од +3.3 В, +5 В, +12 В, -5 В и - 12 В, и да их дистрибуира до компонената рачунара. Долазни наизменични напон се доводи преко кабла за напа?а?е на стандардизовани ИЕЦ-20 конектор. Након ук?уче?а рачунара, ?една од функци?а ПОСТ процедуре ?е да омогу?и степену за напа?а?е да покрене тест свих излазних ?едносмерних напона. Излазни напони мора?у да буду стабилисани и да постигну же?ену вредност, пре него што се покрене тестира?е било ко?е компоненте рачунара. Након што се постигне стабилна вредност свих излазних напона сигнал PWR_OK (Power Good) се постав?а на вредност од +5 В, након чега се ресету?е централна процесорска ?единица и почи?е да извршава инструкци?е из БИОС мемори?е. Квалитетни?и извори за напа?а?е не постав?а?у PWR_OK сигнал све док посто?и и на?ма?а могу?ност да неки од ?едносмерних напона промене сво?у вредност.

Матична плоча

Матична плоча ?е главна компонента унутар ку?ишта. То ?е велика правоугаона плоча са интегрисаним колом ко?и повезу?е друге делове рачунара, ук?учу?у?и процесор, радну мемори?у, оптичке дискове, као и све друге периферне уре?а?е повезане преко слотова. На?ве?а штампана плоча, ко?а се налази унутар ку?ишта рачунара се назива основна или матична плоча. Матична плоча, тако?е, може да буде различитих облика и величина. Приликом конфигуриса?а рачунара, неопходно ?е да се усклади тип матичне плоче и ку?ишта рачунара. Матична плоча ?е интегративни елемент рачунара и на ?о? се налазе или се преко ?е повезу?у све функционалне целине рачунара. Матична плоча ?е централни део сваког рачунара. Реализу?е се као вишесло?на штампана плоча (ПЦБ) и на ?о? се налазе к?учне компоненте рачунарског система као што су процесор, мемори?ски модули, управ?ачка кола, контролери и конектори за прошире?а. Све интерне и екстерне рачунарске компоненте се ме?усобно, директно или индиректно, повезу?у преко матичне плоче, електронским везама ко?е су изведене бакарним водовима и површинама. Елементи ко?и на матично? плочи омогу?ава?у прик?учива?е других елемената рачунара се назива?у конекторима или поднож?има (слот). Поред многобро?них интегрисаних елемената - чипова, на плочи се налазе отпорници, диоде, транзистори, заво?нице и други елементи ко?и су потребни да би се генерисали и преносили сигнали потребни за рад рачунара. Матичне плоче се производе у различитим стандардизованим облицима и величинама. Стандардом су обухва?ене укупне димензи?е плоче, распоред компоненти, типови конектора и поднож?а, потребни напони и конектори за напа?а?е, позици?е отвора за монтира?е и сл. Стандард треба да обезбеди компатибилност различитих произво?ача. Оригинални Интелов стандард под именом АТ (Напредна технологи?а) ?е 1995. године заме?ен новим, АТХ стандардом ко?и уз ма?е измене и данас одре?у?е величину и диза?н савремених матичних плоча. Очигледно ?е да ова? стандард нема вртоглаву динамику ко?а ?е сво?ствена персоналном рачунару у целини. Компоненте директно повезане на матичну плочу су :

• Процесор - обав?а ве?ину прорачуна ко?и омогу?ава?у да рачунар функционише, понекад се назива мозак рачунара, обично има вентилатор ко?и га хлади. Централна процесорска ?единица, (CPU), микропроцесор или ?едноставно процесор, различита су имена за компоненту рачунара ко?а ?е на?одговорни?а за све што рачунар обав?а. Иако у рачунару може да буде више процесора, на пример, на графичко? картици или на сложени?о? звучно? картици, под именом процесор, уколико се другачи?е не нагласи, подразумева се централна процесорска ?единица Процесор ?е сложена компонента ко?а се састо?и од више стотина милиона транзистора ко?и су интегрисани у ?едан чип. Мада функци?е процесора могу да изгледа?у импресивно, чи?еница ?е да он може да обав?а тек неколико операци?а: сабира?е, одузима?е, множе?е, де?е?е и прихват односно сла?е података. Истина, тачност и брзина су ?егове доминантне особине. Процесор ?е ?една од компонената рачунара ко?а ?е имала запа?у?у?и разво? што ?е оставило на?знача?ни?и утица? на разво? рачунарске опреме. Ипак, основни принципи рада процесора се нису ме?али од седамдесетих година двадесетог века, када се по?авио чувени Интелов процесор ко?и ?е носио ознаку 8088. Процесор се, генерално гледано, може поделити на четири главна елемента: Адресна ?единица- ко?а има задатак да управ?а приступом мемори?и и другим улазно излазним (У/И) компонентама. Приликом приступа мемори?и, ?ен задатак ?е и да провери да ли дозво?ен приступ одре?ено? зони мемори?е, што може да буде изузетно знача?но у окруже?има где се истовремено извршава више програма. Улазно-излазна ?единица- представ?а место преко кога се процесор повезу?е са спо?аш?им компонентама, ради при?ема и сла?а податка. Ова ?единица тако?е приступа инструкци?ама ко?е се налазе у мемори?и. Инструкци?ска ?единица- прихвата инструкци?е ко?е долазе из улазно-излазне ?единице и декоду?е их, па их у одговара?у?ем формату ша?е у извршну ?единицу. Извршна ?единица- обав?а све послове обраде.
• Чипсет - ко?и обухвата северни и ?ужни мост, посреду?е у комуникаци?и изме?у процесора и осталих компоненти система, ук?учу?у?и мемори?у. Главни део ко?и веже све остале делове са процесором и ша?е ЦПУ информаци?е осталим деловима, састо?и се од два дела: Северни мост и ?ужни мост. Северни мост ?е директно конектован са процесором преко сабирнице што омогу?ава брзу доступност података из мемори?е и видео картице. ?ужни мост ?е спори?и од северног моста па све информаци?е из процесора иду прво преко северног моста па тек онда на ?ужни мост ко?и ?е сабирницама спо?ен на ПЦИ, УСБ, звучни чип, САТА и ПАТА конекторе итд.Сокет одре?у?е ко?у врсту процесора можемо прик?учити на матичну плочу. Зад?и универзални сокет ко?и су подржавали сви произво?ачи процесора за десктоп рачунаре ?е био сокет 7.Данас ?е немогу?е ставити АМД процесор у матичну плочу ко?а подржава Интел сокет и чипсет. На?познати?и сокети су: Сокет 7 - Зад?и универзални сокет за ку?не рачунаре, Сокет 478 - За стари?е Пентиум и Целерон процесоре,Сокет ЛГА775 - За нове Интел Пентиум 4 процесоре,Сокет А - За старе АМД процесоре,Сокет 754 - За АМД процесоре,Сокет 939 - За АМД процесоре,Сокет АМ2 - За АМД процесоре. Данас се посто?е нови сокети за АМД као што су: АМ3+,АМ4. Нови?и сокети код Интела данас су: ЛГА1150,ЛГА1151,ЛГА1155,ЛГА2011.
• Радна мемори?а - складишти код и податке ко?има активно приступа процесор. Под по?мом мемори?а се подразумева?у рачунарске компоненте ко?е могу да привремено или тра?но чува?у податке и програме. У мемори?у персоналног рачунара се смешта?у програми и подаци ко?и су потребни за рад рачунара или су предмет обраде. Основна ?единица за величину мемори?е ?е ба?т (бyте) и означава се великим словом Б. ?едан ба?т садржи осам бита ко?и се означава малим словом б. Савремени рачунари користе различите типове мемори?е, у зависности од функци?е ко?у треба да обав?а?у, али ?е капацитет тих мемори?а далеко ве?и од основне ?единице. Капацитети мемори?а се мере у килоба?тима, мегаба?тима и гигаба?тима. У персоналним рачунарима се користи неколико врста мемори?е. Основна подела мемори?е ?е на: РОМ – мемори?а у ко?у се само ?едном упису?е садржа?, а касни?е може само да се чита и РАМ – мемори?а у ко?у подаци могу да се и више пута упису?у и из ко?е могу да се чита?у.
• Мемори?а само за чита?е - складишти БИОС ко?и се активира када се рачунар старту?е, ова? процес назива се бутова?е.

Картице за прошире?е

Картица за прошире?е ?е штампана плоча ко?а може да се убаци у слот матичне плоче у ци?у додава?а функционалности рачунарском систему.

Видео картица представ?а интерфе?с изме?у централног процесора и монитора. Сре?е се и под именима диспле? адаптер, графички адаптер, графичка картица и сл. ?ени основни задаци су: при?ем дигиталних видео и контролних сигнала од централног процесора, обрада, уобличава?е сигнала, и просле?ива?е сигнала излазном уре?а?у за приказива?е слике на монитору. У поре?е?у са осталим компонентама рачунара, видео картица има готово непрекидно ангажова?е, ?ер треба да обезбеди ажуран приказ информаци?а.

Видео картица може да се реализу?е као додатни уре?а? на картици за прошире?е или да буде интегрисана на матично? плочи. Мада ни?е доследно, уобича?ено ?е да се у оба случа?у назива видео картица или видео адаптер. Видео картица реализована на картици за прошире?е, по правилу има бо?е карактеристика од интегрисаних реше?а ?ер представ?а сложени уре?а? ко?и садржи: графички процесор, видео РАМ мемори?у, контролну логику, брзе интерне спо?не путеве, али и оне ко?е ?е повезу?у са централним процесором и монитором.

Видео картице ко?е су посто?але у првим персоналним рачунарима су биле ?едноставни уре?а?и са релативно скромним могу?ностима. У то време су се користили иск?учиво монитори са катодном цеви (ЦРТ) и задатак видео картица ?е био да конверту?у долазне дигиталне сигнале у аналогне и да их прилагоде за рад ЦРТ монитора. Централни процесор на матично? плочи ?е био задужен за обраду видео сигнала.

Уре?а?и за складиште?е

Складиште рачунарских података, често називано складиштем или мемори?ом, односи се на рачунарске компоненте за снима?е дигиталних података. Складиште података ?е ?езгро функци?а и основна компонента рачунара. Хард диск ?е електромеханички уре?а? ко?и се састо?и од више плоча пресвучених сло?ем са магнетским сво?ствима, механичких делова и електронике. Електроника ?е задужена за управ?а?е механиком диска и обраду података. Састо?и се од процесора, интерне мемори?е и додатне логике ко?а управ?а дога?а?има битним за функциониса?е ХДД. Процесор користи интерни софтвер ко?и служи за управ?а?е радом мотора, позиционира?е глава хард диска, чита?ем и писа?ем података, протоком података и сл. За сво? рад, процесор хард диска користи сопствене ресурсе: РАМ, БИОС и кеш мемори?у. Хард диск спада ме?у на?важни?е од многих посто?е?их реше?а (Флопи диск, ЦД, ДВД, магнетне траке) за тра?но чува?е ве?е количине података на персоналном рачунару. У односу на поменута реше?а на?чеш?е ?е: бржи, ве?ег капацитета и ве?их димензи?а. ХДД може да чува податке и када ни?е прик?учен на напа?а?е, мада ?е оно потребно за чита?е и упис података.

Хард диск ?една ?е од компонената персоналног рачунара ко?о? се са разлогом посве?у?е велика паж?а. Отказ било ко?е друге компоненте може да доведе до тренутног засто?а у раду и у на?горем случа?у проблем се може решити куповином нове компоненте. Отказ хард диска значи могу?ност губитака података, а то може да има несагледиве последице. Подаци су често резултат дугорочног рада и понекад ?едноставно не посто?и начин, без обзира на уложено време и новац, да се у потпуности реконструишу. Због тога ?е од изузетног знача?а редовно прав?е?е резервних копи?а и прецизно дефиниса?е процедура за реконструкци?у података из резервних копи?а. Данас се на тржишту могу на?и два основна типа хард диска: ?едан ко?и има покретне делове ко?и ?е у да?ем тексту бити означен као ХДД и други нови?е генераци?е, без покретних делова - ССД

Фиксни меди?и

Подаци се чува?у од стране рачунара користе?и разне меди?е. Чврсти дискови се могу на?и у практично свим стари?им рачунарима због свог великог капацитета и ниске цене. Али полу-чврсти дискови су бржи и снажни?и али тренутно скуп?и од чврстих дискова зато се могу понекад на?и у неким скуп?им конфигураци?ама.

Преносиви меди?и

Користе се за пренос података изме?у рачунара, у ову групу спада?у USB флеш дискови и оптички дискови. ?ихова корисност завити од тога да ли су чит?иви на другим уре?а?има. Тако?е у преносиве меди?е могу спадати и екстерни хард дискови ко?и има?у исту функци?у као и хард дискови у персоналним рачунарима, има?у исту функци?у чува?а и пренос података.

Улазно-излазне ?единице

Ове ?единице су обично смештене спо?а. Направ?ене су тако да одговара?у многим стандардима и различитим рачунарима и произво?ачима.

Улазни уре?а?и

Улазни уре?а?и омогу?ава?у кориснику да унесе информаци?у или инструкци?у у систем. Ве?ина персоналних рачунара за ову намену има тастатуру и миша. Остали улазни уре?а?и могу бити камера, ?о?стик и слични. Миш ?е улазни уре?а? и користи се за избор об?еката на екрану. Посто?е две врсте мишева: оптички и механички. Механички миш има куглицу ко?а се ротира при помера?у миша. Два сензора регистру?у ротаци?у куглице и кодира?у то у електрични сигнал ко?и се преноси до рачунара. Код оптичког миша посто?и ласер ко?и евидентира помера?е миша у односу на подлогу и то помера?е миша кодира у електричне сигнале ко?и се преносе до рачунара. Миш се прик?учу?е на ПС/2 или УСБ порт.

Скенери су улазни уре?а?и. Они преносе слику са папира у дигитални облик. Светлосни извор прелази преко папира и емиту?е светлост ко?а се рефлекту?е од слике и долази до оптичког сензора ко?и регистру?е интензитет и бо?у одговара?у?ег пиксела на папиру. Ову информаци?у претвара у дигитални облик и преноси у рачунар. Слика се у рачунару доби?а у облику растера, а посебним програмима може да се обра?у?е или претвара у знаковне или нумеричке податке и касни?е штампа. Квалитет скенира?а се изражава у ДПИ бро?у скенираних тачака по квадратном инчу.

Излазни уре?а?и

Излазни уре?а?и приказу?у информаци?е у чит?ивом облику за човека. Такви уре?а?и могу да буду штампачи, звучници, монитори и слично.

Glava hard diska

Ме?нфре?м рачунари

An IBM System z9 mainframe

Ово су велики рачунари ко?и обично заузима?у и целу собу и кошта?у више хи?ада пута него персонални рачунари. Они су диза?нирани да обав?а?у велики бро? прорачуна у секунди. Користе се за велика предузе?а, компани?е, научне сврхе и слично.

Суперрачунари

Суперрачунари су слични Ме?нфре?м рачунарима, али наме?ени изузетно тешким рачунарским захтевима. Од новембра 2013. године званично на?бржи рачунар на свету ?е Тианхе-2, у Кини.