南昌环城高速新增22个电子卡口 抓拍违法行为

Фреска Ваведе?е Богородице у Саборно? цркви (Хиландар)

Икона Патри?арха Павла у цркви у Засавици

百度 NASA正在建造名为锤子（HAMMER）的航天器，也就是极速小行星缓解任务应急反应器（HypervelocityAsteroidMitigationMissionforEmergencyResponse）的缩写。

Живопис или фрескопис ?е термин ко?им се данас углавном означава црквено зидно сликарство користе?и фреске. Порекло назива потиче од буквалног превода грчке речи зоографики (грч. ζωγραφικη; зои — ?живот” и графики — ?слика”). У сред?ем веку у Срби?и за зидно сликарство користили су се на?чеш?е називи: светими образи украсити, пописати и пописани?е, стенописани?е, украсити образом писани?а, писани?е и подписани?е.

Потреба за живописом

Рана хриш?анска уметност се заснивала на потреби слика?а ликовних представа у религи?ско? пракси (приказива?е старозаветних и новозаветних личности, као и хриш?аснких симбола), по узору на римску уметност и уметност неких источ?ачких религи?а. Функци?а живописа на Западу и Истоку се разликовала и пре одва?а?а 1054. године. На Западу ?е имала образовни карактер, док на Истоку, у Византи?и сматрана ?е као икона и увек ?е била у вези са основним догмама хриш?анске вере. Византи?ски живопис од 11. века ?е дефинитивно утвр?ен иконографи?ом и местом ликовне представе у храму ко?и су остали непромен?иви, а распоред тема ?е био подре?ен богослуже?у. То значи да ?е распоред ликовних представа, тако?е, могао се на?и и на другим местима (манастирска трпезари?а, параклисима, гробницама итд).

Српски живопис

Фреска кра?а Милутина са моделом Кра?еве цркве у манастиру Студеница

Српски живопис ?е од кра?а 12. века био под снажним утица?ем византи?ске уметности, иако ?е било утица?а Запада, на?више на примор?у и ?еговом зале?у, док се у унутраш?ости архитектура и ликовна уметност осла?ала на византи?ски стил град?е и осликава?а манастира и цркава. Као техника зидног сликарства доминатно место заузима фреска, док ?е ?език на натписима био грчки, до осамоста?е?а српске цркве. Од 1220. године натписи су на српском ?езику и данас представ?а?у важан извор за изучава?е српске истори?е. Важан извор су и представе ктитора по?единих манастира и цркава на ко?има су насликани са моделом храма у руци и оде?и ко?а ?е била заступ?ена у време подиза?а задужбине.

Епископи СПЦ на фрескама

Фрескописа?е ктитора храмова има дубоку традици?у у српском фреско-сликарству. Бро?ни су прикази српских владара ко?и на фрескама у руци држе макету храма ко?и су посветили Христу, Богородици или неком светите?у. На?стари?а таква фреска ?е приказ кра?а Михаила Во?ислав?еви?а у Стону, а готово сви владари из династи?е Нема?и?а су на та? начин приказани у сво?им задужбинама. Понекад су на фрескама нови?их храмова приказани и светов?аци, ктитори, па ?е таква пракса наилазила повремено на осуду ?авности. У нови?е време, учестали?а пракса да се живописа?у владике Српске православне цркве у храмовима ко?и су у ?ихово време изгра?ени или само живописани.

Неки од таквих примера су прикази владике далматинског Фоти?а у манастиру Крка, владике западно-америчког Максима у цркви Светог Саве у ?ексону, приказ митрополита црногорско-приморског Амфилохи?а у храму Христовог васкрсе?а у Подгорици и др.

Такве фреске се живопишу са ?ужне стране храма, ближе улазу.

Прото?ере?-ставрофор Велибор ?оми? ?е коментаришу?и фреску са ликом митрополита Амфилохи?а (и осталих архи?ере?а и мир?ана-св?етов?ака, задужбинара, ме?у ко?има ?е спорно да ли ?е и лик Мила ?уканови?а), за подгоричке новине "Ви?ести" о ктиторским фрескама рекао:

Ктиторска фреска чини саставни дио фрескописа ?едног православног храма. Оста?е као св?едочанство буду?им нарашта?има о онима ко?и су градили храм и ко?и су се уградили у та? храм. Тако ?е и у овом случа?у.

• 
  Фреска са ликом владике далматинског Фоти?а, манастир Крка, Далмаци?а, Хрватска
• 
  Фреска са ликом владике западно-америчког Максима Васи?еви?а, црква св.Саве, ?ексон, Калифорни?а, С?еди?ене Америчке Државе
• 
  Фреска са ликом митрополита црногорско-приморског Амфилохи?а Радови?а, саборна црква Христовог васкрсе?а, Подгорица, Црна Гора

Види ?ош

• Манастир Хиландар - Живопис
• Манастир Пе?ка патри?арши?а - Живописа?е храмова

Литература

• Калези?, Димитри?е М., ур. (2002). Енциклопеди?а православ?а. 1. Београд: Савремена администраци?а.  (стр. 674—676)
• С. Радо?чи?, Старо српско сликарство, Београд 1966.
• В. ?. ?ури? — Г. Баби?-?ор?еви?, Српска уметност у сред?ем веку I-II, Београд 1997.

Спо?аш?е везе

• Истори?ска библиотека/Српски живопис
• Задужбине Нема?и?а/Хиландар-живопис у Католикону