什么治便秘
Алфред Клебш | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Датум ро?е?а | 19. ?ануар 1833. |
Место ро?е?а | Кенигсберг, Пруси?а |
Датум смрти | 7. новембар 1872.39 год.) ?( |
Место смрти | Гетинген, |
Образова?е | Универзитет у Кенигсбергу |
Научни рад | |
Ученици | Готлоб Фреге Александар Вилхелм фон Брил |
Ментори | Франц Ернст Но?ман |
Познат по | Клебш-Горданови коефици?енти Клебшова површина |
Рудолф Фридрих Алфред Клебш (нем. Rudolf Friedrich Alfred Clebsch, 19. ?ануар 1833—7. новембар 1872) ?е био немачки математичар, познат по знача?ним доприносима теори?и инвари?антности и алгебарско? геометри?и.
Ране године
[уреди | уреди извор]Клебш ?е 1850. уписао студи?е математике на Универзитету у Кенигсбергу. Ту ?е био под утица?ем математичке школе Карла Густава ?акоби?а и ?егових ученика Лудвига Ота Хеса и Фридриха Рихелота. ?акоби ?е умро годину дана након што ?е Клебш постао студент. Франц Ернст Но?ман ?е био главни Клебшов ментор, код кога ?е Клебш учио математичку физику. Након дипломира?а 1854. Клебш ?е отишао у Берлин где ?е био учите?. Тек ?е 1858. био прим?ен да ради на Универзитету у Берлину, ко?и ?е веома брзо напустио и исте године се запослио на Техничко? школи у Калсруеу.
Клебш-Горданови коефици?енти
[уреди | уреди извор]На почетку истраживачке кари?ере у Карлсруеу углавном се бавио проблемима из хидродинамике и теори?е еластичности. Напустио ?е 1863. Карлсруе и отишао у Гисен код Паула Гордана. Почео ?е да се бави чистом математиком, односно рачунима вари?аци?а и парци?алним диференци?алним ?едначинама. Са Горданом ?е 1866. за?еднички издао велики рад о теори?и Абелових функци?а. ?их дво?ица су први осмислили Клебш-Горданове коефици?енте за сферне хармонике.
Алгебарска геометри?а
[уреди | уреди извор]У Гисену ?е Клебш основао школу алгебарске геометри?е и теори?е инвари?анти. За разлику од Римана, ко?и ?е у то време користио геометри?ски приступ Клебш ?е користио алгебарски приступ геометри?и. ?егов рад О примени Абелових функци?а у геометри?и (über die Anwendung der Abelschen Functionen in der Geometrie) сматрали су зачетком модерне алгебарске геометри?е.
Нагла и прерана смрт
[уреди | уреди извор]Отишао ?е 1868. у Гетинген. За?едно са Карлом Готфридом Но?маном основао ?е Математичке анале (Mathematische Annalen), математички истраживачки часопис од огромнога знача?а. Умро ?е изненада 1872. од дифтери?е. ?егов рад на кривама наставили су ?егови студенти Макс Нетер и Александар Вилхелм фон Брил.
Клебшове к?иге
[уреди | уреди извор]- Vorlesungen über geometrie , То?бнер, Ла?пциг, 1876-1891, уредио Фердинанд Линдеман.
- Théorie der bin?ren algebraischen Formen (То?бнер, 1872)
- Theorie der Abelschen Functionen са П. Горданом (То?бнер, 1866)
- Theorie der Elasticit?t fester K?rper (То?бнер, 1862)