聚焦客户忠诚度|2015中国汽车客户关爱奖榜单揭晓
.svg)
?амахири?а (арап. ????????) ?есте арапска ?езичка кованица ко?а означава посебан облик владавине и облик политичког уре?е?а ко?и ?е заговарао некадаш?и либи?ски во?а Муамер ел Гадафи. Термин ?е по први пут употри?еб?ен у Зелено? к?изи (1975).
Назив
[уреди | уреди извор]Ри?еч ??амахири?а“ ?е неологизам ко?и ?е настао путем зам?ене у кори?ену ри?ечи ??умхури?а“ (република). ?еднина ??умхур“ (народ) зами?е?ена ?е множином ??амахир“ (масе народа) те се стога на?чеш?е преводи као ?држава народних маса“ или ?свенародна република“.
?амахири?а се некада употреб?авала и као синоним за Либи?у буду?и да ?е ?ен службени назив гласио: ?Велика Соци?алистичка Народна Либи?ска Арапска ?амахири?а“. Либи?ска држава ?е проглашена за ?амахири?у 2. марта 1977. године. Тако?е, ?амахири?а се жаргонски погрешно употреб?ава као назив за исламску теократску државу иако ?е ?едина ?амахири?а ко?а ?е посто?ала важила као соци?алистичка и секуларна зем?а.
Теори?а
[уреди | уреди извор]Према Зелено? к?изи[1] народни конгреси су ?едино средство за остваре?е демократи?е. Сви други политички системи су недемократски. ?амахири?а се заснива на непосредно? (директно?) демократи?и ко?а се сматра за ?едину стварну демократи?у док се она представничка (парламентарна) одбацу?е као превара.
Првенствено, народ ?е организован у основне народне конгресе. Они бира?у сво?е секретари?ате, а сви они за?едно сачи?ава?у више народне конгресе. Основни народни конгреси бира?у и народне комитете ко?и су зам?ена за уобича?ену владину администраци?у. На челу свих институци?а се налазе народни комитети. Гра?ани ко?и су чланови основних народних конгреса истовремено су и чланови синдиката, удруже?а послодаваца и струковних удруже?а.
Све што претреса?у народни конгреси и народни комитети завршну форму доби?а у Општем народном конгресу ко?и ?е општи форум народних конгреса и народних комитета. Одлуке Општег народног конгреса, ко?и се саста?е на?ма?е ?едном годиш?е, прос?е?у?у се народним конгресима и народним комитетима на извршава?е кроз ресорне комитете. Општи народни конгрес ни?е збор парламентараца ко?и гласа?у у сво?е име него збор народних конгреса и народних комитета.
Либи?а
[уреди | уреди извор]?едина држава ко?а ?е проглашена за ?амахири?у била ?е Либи?а под во?ством пуковника Муамера ел Гадафи?а у сво?ству во?е Револуци?е. Зем?а ?е била административно поди?е?ена на општине (шаби?е), а основни народни конгреси су били изворни носиоци суверенитета и власти. Акти уставног карактера су били Деклараци?а о успостав?а?у народне власти (1977), Велика зелена пове?а о ?удским правима (1988), Документ о револуционарном легитимитету (1990) и у коначници Закон о народним конгресима и народним комитетима (1996, 2001, 2007).[2]
У састав основних народних конгреса су улазили сви пуно?етни мушкарци и жене. Сваки конгрес ?е бирао сво? секретари?ат (руководе?е ти?ело), а рани?е и народни комитет (извршно ти?ело). Доносили су законе и бу?ет, ратификовали ме?ународне уговоре, одлучивали о рату и миру.
Секретари?ати основних народних конгреса унутар општине су састав?али општински народни конгрес. Бирао ?е сво? секретари?ат и секретаре ресорних општинских народних комитета, а рани?е и секретара општинског народног комитета. Сакуп?али су резолуци?е, препоруке и запажа?а основних народних конгреса.
Државни Општи народни конгрес ?е био општи форум народних конгреса и народних комитета. Састав?али су га секретари свих народних конгреса и секретари бро?них народних комитета. Бирао ?е сво? Секретари?ат, секретара Општег народног комитета и секретаре ресорних општих народних комитета. Усва?ао ?е законе и одлуке основних народних конгреса.
Пуковник Муамер ел Гадафи ни?е имао званичну функци?у нити у законодавно? нити у извршно? власти. Ослов?аван ?е као во?а Револуци?е. Ме?утим, задржао ?е положа? врховног команданта оружаних снага ко?и ?е стекао након Првосептембарске револуци?е (1969). Секретар Општег народног конгреса ?е био шеф државе док ?е секретар Општег народног комитета био шеф владе. У Либи?ско? ?амахири?и нису д?еловале политичке странке. Поред во?е Револуци?е посто?але су и дви?е знача?не невладине организаци?е: Народно соци?ално во?ство и Покрет револуционарних комитета. ?ихов прокламовани задатак ?е био да чува?у Првосептембарску револуци?у и подстичу учеш?е народа у раду основних народних конгреса. С?едишта револуционарних комитета биле су тзв. матабе.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The Green Book (?mathaba.net“) Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (25. фебруар 2011), Приступ?ено 15. 10. 2015.
- ^ Рани?е Закон о народним конгресима (1984, 1994) и Закон о народним комитетима (1981, 1990, 1994)
Меди?и везани за чланак ?амахири?а на Викимеди?ино? остави
