临沂芝麻墩街道:打造机关文明建设 提升发展凝

?едре?е ?е вештина пловидбе уз помо? ветра као покретачке снаге. ?едре?е данас може бити рекреативно или спортско. ?едрити се може на дасци, у чамцу или броду, на ?езеру или мору.
Посебне врсте ?едре?а су: ?едре?е на леду, где ?е пилот на клиза?кама, ски?ама или сноуборду, и ?едре?е на копну, обично на пешчаним плажама у колицима са 3 точка и ?едром.
Хи?адама година ?едре?е ?е имало велики знача? за транспорт и трговину,[1]?:9, 16 риболов и ратова?е. Кра?ем 19. века, знача? ?едре?а ?е опао по?авом моторизованих бродова ко?и нису зависили од временских прилика, ко?и су били бржи и захтевали ма?е особ?а и других трошкова.
У неким ма?е разви?еним деловима света ?едре?е ?е и до данас задржало известан привредни знача?. Рецимо, ?едре?аци и данас плове из Перси?ског залива ка Инди?и и Африци.
Кроз истори?у ?едре?аци су се ме?али по конструкци?и и величини. На?ма?е ?едрилице има?у само ?едног путника, док на?ве?е ?едре?аке опслужу?у десетине морнара. Разви?ени су и многобро?ни ?едриличарски маневри ко?и су у спортском ?едре?у досегли сво? врхунац.
Истори?а
[уреди | уреди извор]Стари век
[уреди | уреди извор]
Прва позната представа брода са ?едрима потиче са погребне урне из Луксора из 5000. године пре нове ере. За пловидбу дуж Нила, у Средоземном и Црвеном мору, Егип?ани су користили бродове са ?арболом и великим правоугаоним ?едром. ?едро се могло окретати, тако да ?е ?едрилица могла да користи и бочни ветар.
Око 3000. п. н. е. становници уз обале ?ужног кинеског мора су развили кануе ко?е су користили за насе?ава?е Полинези?е.
Феничани и стари Грци су око 1000. године п. н. е. развили два основна типа бродова са ?едрима: теретни брод са пространим трупом и великим правоугаоним ?едром, и гали?у, ко?а ?е имала ?арбол са правоугаоним ?едром сред?е величине, док би ?е за време бонаце или поморске битке покретали веслачи.
У наредним вековима бродови су ?едрили у многе истраживачке и осва?ачке походе. На пример, грчки историчар Херодот ?е поменуо да ?е египатски фараон Нехо II послао феничанску експедици?у ко?а ?е опловила Африку у смеру каза?ке на сату, 596—594. године п. н. е. Око 470. п. н. е. картагински адмирал Хано ?е отпловио на запад кроз Гибралтар и стигао све до Гвине?ског залива. До данас се сачувао ?егов извешта? о овом путова?у. Грк Еудоксос из Кизика ?е 120—117. године п. н. е. путовао ?едре?аком до Инди?е у истраживачко путова?е. Тада ?е схватио знача? монсунских ветрова за пловидбу у Инди?ском океану.
И Рим?ани су користили комбинаци?у ?едре?ака и брода са веслачима за сво?е во?не и трговачке миси?е.[2]?:297[3]?(ch. 2)[4]?:147[а] Знача?ан технички допринос овог времена ?е по?ава прамца као дела конструкци?е ?едара. Са разво?ем трговине добрима са Далеког истока изме?у Сири?е и Итали?е, у Медитерану су се по?авили гусари. Године 102. п. н. е. напади килики?ских и критских пирата су толико учестали да ?е Рим послао трупе Марка Антони?а Стари?ег на Килики?у са осред?им успехом. Римска флота ?е у доба Римског царства стално имала много ма?и знача? него копнене трупе.
Сред?и век
[уреди | уреди извор]Англосаксонци су у време позног Римског царства дошли до Енглеске користе?и дуге бродове са ?едним ?арболом и ?едним правоугаоним ?едром. Викинзи су усавршили ова? тип бродова изме?у 6. и 8. века. На?важни?е техничко достигну?е овога доба био ?е разво? система ?едара. Витки викиншки бродови могли су да достигну брзине до 20 чворова.
После ере Викинга, на Северном мору и Балтику су кориш?ени широки трговачки бродови трговачког удруже?а Ханза. До кра?а Сред?ег века разви?ени су и бродови са 2 и 3 ?арбола. Верзи?а ко?а ?е настала у Шпани?и и Португалу под именом Каравела, послужила ?е морепловцима попут Кристифора Колумба, Васка да Гаме и Фердинанда Магелана да крену на сво?а истраживачка путова?а. Почетком 15. века кинески адмирал Женг Хе ?е предводио више експедици?а ?едре?ака у Инди?ски океан до обала источне Африке.
Нови век
[уреди | уреди извор]
Од 17. века у употреби су нови, специ?ализовани типови бродова, као што су лини?ски бродови (бо?ни бродови са више палуба за топове) и фрегате (лако наоружани брзи бродови). Бродоградите?и су смиш?али све иновативни?е нацрте. Бродови су били витки?и, са ве?им депласманом и ве?им брзинама. Трговачке морнарице у 19. веку су користиле тип брода клипер, ко?и ?е достизао брзине од 18 чворова.
Употреба гвож?а (од 1890. челика) као матери?ала за бродоград?у, била ?е почетак ере оклоп?ача. Истовремено, бродови су уве?авали сво?е маневарске мо?и. Парна машина ?е почела да истиску?е употребу ?едара. Данас се бродови на ?едра користе, готово иск?учиво, за забаву и спорт.
?едрилице су се користиле за разоноду богатих у Енглеско? и Холанди?и у 17. веку. Први ?ахтинг клуб ?е основан 1720. у Корку у Ирско?. Ова? клуб ?е први организовао такмиче?е у ?едре?у (регату) 1749. У друго? половини 19. века почеле су масовно да се одржава?у трке ?едрилица по Европи и Северно? Америци. Куп Америка ?е први пут организован 1851, а Килска неде?а 1882. Прво олимпи?ско такмиче?е у ?едре?у одржано ?е на Олимпи?ским играма 1900.
Истори?а спортског ?едре?а
[уреди | уреди извор]На?стари?и ?едриличарски клуб на свету ?е "Water Club of Cork" ко?и се налази у граду Корк на ?угоистоку Ирске. Клуб ?е основан 1720. године и дан данас ?е активан. На?стари?и доказ о регати потиче из 1749. године када ?е одржана регата изме?у клуба "Greenwicha" и "Norena" на реци Темзи. Као почетак организова?а ?едриличарских регата узима се 1775. када ?е основан "Thames Club Cumberlan Fleet" клуб.
Истори?ски дан за светско ?едре?е ?е 1. ?уна 1815. године када се група енглеске господе нашла у "Thatched House Taveru" u St. James˙s Street u Londonu са ци?ем да окупи ?убите?е ?едре?а на ?едно место. Под председником Лоrda Granthama, 42 ?едриличара су основали Yacht Club (што ?е први пут у истори?и да су те две речи спо?ене за?едно). И ако ?е основан у Лондону, клуб ?е премештен у луку града Cowesa на острву Wight. 1817. године Енглески принц их ?е почастион сво?им чланство а кад ?е постао кра? 1820. godine George IV., клуб ?е преименовао у Royal Yacht Club са правом постав?а?ем ратне заставе. Тако ?е Енглеска преузела примат у ?едриличарству од Холанди?е где су настале прве ?едрилице за спорт и разоноду.
У С?еди?еним Америчким Државама службени почетак рада првих ?едриличарских клубова ?е био 30. ?ули 1844. године када ?е 9 ?едриличара на челу са John Cox Stevensom основало New York Yacht Club (NYYC). Прву службену регату у Америци NYYC ?е организовао у ?улу 1845. године на рути кроз New York. Ширу листу клубова у Срби?и погледа?те ?овде”. Архивирано из оригинала 18. 05. 2018. г. .ср на олимпи?ским играма
Срби?а на олимпи?ским играма
[уреди | уреди извор]?угословенски такмичари су до сада учествовали на осам игара са укупно 17 такмичара. Ипак, послед?е учеш?е било ?е на Олимпи?ским играма 1984. у Москви. ?едан од ретких спортиста чи?а се спортска кари?ера памти ?есте Карло Бауман, ко?и ?е трагично настрадао 1954. године, али и учествовао на чувеним Олимпи?ским играма 1936. у Берлину.
Карло Бауман ?е ро?ен 12. фебруара 1914. у Зеленици. Основну школу поха?ао ?е у Херцег Новом. ?ош као мали уз помо? у?ака Антала Машара, ?едног од пионира спортског ?едре?а у Боки, ?заразио“ се пловидбом по мору, што га ?е држало цео живот. У девето? години самостално ?е управ?ао ?едрилицом по Боки.
Доласком у Сплит 1928, Бауман се први пут сре?е са спортским ?едре?ем, ко?е ?е тада било у пово?у, на ?угословенско? обали ?адрана. Као члан Поморског-бродарског друштва ?Лабуд“, све чеш?е ?едри у различитим врстама ?едрилица. По?ава све нови?их и бржих ?едрилица, ко?е су почеле да се праве почетком 30 - их година 20. века, омогу?авало ?е да се ?угословенски ?едриличари почну да се по?ав?у?у и постижу запажене резултате и на ме?ународним такмиче?има. Године 1932. Бауман ?е у конкуренци?и 12 ?едрилица победио на данас на?чувени?о? и на?ве?о? регати источне обале ?адрана – ?Мрду?ско? регати“ од Сплита до острвца Мрду?а изме?у Брача и Шолте, ко?а се ове године (2016) одржава 85. пут.
Као ?едан од на?талентовани?их ?угословенских ?едриличара, 21-годиш?и Бауман доби?а прилику да у септембру 1935. учеству?е на Европском првенству у ?едре?у одржаном на ?езеру Балатон у близини Будимпеште. Иако ?е први пут сео у у потпуно нову класу лаких брзих регатних ?едрилица типа ?дингхy“, био ?е права сензаци?а. У конкуренци?и много искусни?их, на?бо?их ?едриличара Аустри?е, Чехословачке, Ма?арске и Француске, Бауман ?е у свих пет пловила, први пролазио кроз ци? и постао европски првак. Овом титулом Бауман ?е 1936 године, постао ?е први ?угословенски репрезентативац у ?едре?у на 9. Лет?им олимпи?ским играма одржаним у Берлину, док ?е у конкуренци?и 26 посада заузео 19. место.
По повратку у Сплит, Бауман на основу стеченог искуства ради на конструиса?у нових и усавршава?у посто?е?их типова спортских ?едрилица. Тако ?е настала ?едрилица Л-5. Као сво? да?и допринос разво?у ?едриличарског спорта у ?угослави?и, Бауман ?е превео к?игу “Регатта тактика” немачког аутора др Манфреда Кури?а, а написао ?е и сопствену к?игу “Тумач регатних правила”. Године 1938. Бауман ?е као репрезентативац ?угослави?е, учествовао на Европском првенству у Немачко? у класи “олимпи?ска ?ола” и осво?ио пето место у конкуренци?и ?едриличара из девет европских држава.
После рата Бауман не напушта сво?у велику ??убав“ — ?едре?е. Тако ?е на првенствима ?угослави 1947. био други, а 1951 и 1952. први. Првим местом на првенству 1952. изборио ?е да исте године ?ош ?едном учеству?е на Лет?им олимпи?ским играма у Хелсинки?у Такмичио се у новоуведено? класи ?Фин“. Заузео ?е 23 место од 28. учесника.
?едриличарска такмиче?а
[уреди | уреди извор]?едриличарска такмиче?а назива?у се регате. Ци? такмиче?а ?е про?и кроз задату стазу у што кра?ем временском року. Свака регата се договара на одре?еном регатном по?у, за прописану класу те ?едрилице дозво?ене за такмиче?е. На неким регатама истовремено се такмиче ?едрилице различитих класа, али ?ихова регатна по?а су или одво?ена или су на истом по?у али са размацима у стартовима и ?ихове трке се боду?у одво?ено.

?едриличарска такмиче?а се одржава?у у свим класама, у распону од малих ?едрилица за ?едну особу до великих ?едрилица са посадама од 2 до 20 чланова. За учеш?а у неким великим регатама као што ?е "America's Cup", "Sydney-Hobart" или "Volvo Ocean Race", потребно ?е издво?ити позамашне новчане суме новца за учествова?е и израду брода ко?им би се ?едрило, док посто?е регате и за стандардизоване ?едрилице ко?е су ?ефтине и може сваки ?едриличарски клуб да си приушти, на?престижни?е такмиче?е тих ?едрилица ?е Олимпи?ада. Што тиче регатног по?а, ве?ина трка се организу?е у близини обале, на по?у означеним бовама. Тако?е посто?е регате издрж?ивости где такмичари мора?у пре?едрити целе океане и мора, а некада и цели свет као што ?е "Volvo Ocean Race" .

Спортским ?едре?ем управ?а Ме?ународна ?едриличарска федераци?а (ISAF, скра?еница од International Sailing Federation). ISAF се бави прописива?ем правила такмиче?а, техничке параметре ?едрилица и итд.
Класе ?едрилица се одре?у?у по: дужини ?едрилице, квадратури и облику ?едра (кро? ?едра и матери?ал од кога ?е ?едро направ?ено), бро?у корита пловила (посто?е ?едрилице са ?едним коритом тзв стандардне ?едрилице, посто?е катамарани ?едрилице са два корита и тримарани ?едрилице са 3 корита), бро?у посаде.
?едре?е у Срби?и
[уреди | уреди извор]У Срби?и се ?едри доста класа ?едрилица, почевши од на?ма?е класе за децу до 15 година оптимист, Ласер 4.7 за децу од 15-18 година, Ласер Радиал и Ласер Стандард, ко?и су женска и мушка Олимпи?ска класа ко?е се разлику?у само по дужини ?арбола корито чамца ?е идентично, Фин ?е мушки ?едносед ко?и ?е олимпи?ска класа и 470 ко?и ?е ?едрилица са 2 члана посаде и тако?е олимпи?ска класа. Тако?е се у Срби?и ?едре класа Микротонер М550, ?едрилица од 3 члана посаде и велики крсташи од више чланова посаде.
Савез и ?едриличарски клубови Срби?е
[уреди | уреди извор]У Срби?и посто?е 3 савеза од ко?их ?е 1 главни ??едриличарски савез Срби?е”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2017. г. , и ??едриличарски савез Во?водине”. Архивирано из оригинала 18. 05. 2018. г.
Клубови у Срби?и:
?едриличарски клуб Земун
Академски ?едриличарски клуб - Београд
Наутички клуб Палилула
?едриличарски клуб Гемакс
Бродарски клуб Металац
?едриличарски клуб Ада
?едриличарски клуб Сава
?едриличарски клуб Во?водина
?едриличарски клуб Пали?
?едриличарски клуб Рефул
Заним?ивости
[уреди | уреди извор]Знате ли да ?е на?мла?а особа ко?а ?е ?едрилицом сама опловила свет имала само 16 година. Шеснаестогодиш?а Холан?анка Лаура Декер завршила ?е пут око света сво?ом ?едрилицом и тако постала на?мла?а особа ко?а ?е то успела.
Претходно ?е на?мла?и светски рекордер била Аустрали?анка ?есика Вотсон, ко?а ?е у ма?у 2010. завршила пловидбу око света три дана пре него што ?е напунила 17 година. На?стари?и олимпи?ац ко?и ?е осво?ио бронзану меда?у у ?едре?у 1972. на Олимпи?ским играма у Минхену имао ?е чак 72 године.
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gardiner, Robert J; Greenhill, Basil (1993). Sail's Last Century : the Merchant Sailing Ship 1830-1930. London: Conway Maritime Press. ISBN 0-85177-565-9.
- ^ Casson, Lionel (1995). Ships and seamanship in the ancient world. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-5130-0.
- ^ Adams, Jonathan (2013). A maritime archaeology of ships : innovation and social change in medieval and early modern Europe (First изд.). Oxford, UK. ISBN 9781842172971.
- ^ Jett, Stephen C. (2017). Ancient ocean crossings : reconsidering the case for contacts with the pre-Columbian Americas. Tuscaloosa: The University of Alabama Press. ISBN 978-0-8173-1939-7.
- ^ ?Alexandria - Civitavecchia distance is 1142 NM - SeaRoutes”. m.classic.searoutes.com (на ?езику: енглески). Приступ?ено 16. 6. 2022.[мртва веза]
Литература
[уреди | уреди извор]- "Transportation and Maps" in ?Virtual Vault”. Архивирано из оригинала 02. 07. 2017. г., an online exhibition of Canadian historical art at Library and Archives Canada
- Rousmaniere, John, (1999). The Annapolis Book of Seamanship. Simon & Schuster.
- Chapman Book of Piloting (various contributors), Hearst Corporation, 1999
- Herreshoff, Halsey (consulting editor), The Sailor's Handbook, Little Brown and Company, 1983
- Seidman, David, (1995). The Complete Sailor. International Marine.
- Jobson, Gary (2008). Sailing Fundamentals (Revised изд.). Simon and Schuster. стр. 224. ISBN 9781439136782.
- Rousmaniere, John (?ун 1998). The Illustrated Dictionary of Boating Terms: 2000 Essential Terms for Sailors and Powerboaters (Paperback). W. W. Norton & Company. стр. 174. ISBN 978-0-393-33918-5.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- ?У?беник ?едре?а” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2007. г.
- Физика ?едре?а
- ?Како функционишу ?едра”. Архивирано из оригинала 04. 08. 2008. г.
- Ме?ународна организаци?а за ?едре?е - ISAF* Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (7. ма? 2017)