?ура? Црно?еви?

?ура? Црно?еви?
?ура? Црно?еви?
	Грб
Лични подаци
Датум ро?е?а	15. век
Место ро?е?а	Црна Гора
Датум смрти	1514.
Место смрти	Анадоли?а, Турска
Породица
Супружник	?елисавета Ерицо
Потомство	Константин Црно?еви?, Соломон Црно?еви?
Родите?и	Иван Црно?еви?
Период	1490—1496.
Претходник	Иван Црно?еви?
Наследник	(породични поседи) Стефан II Црно?еви?

百度在权健1-0领先后，金信煜开始发威：第24分钟，他接队友右侧传中头槌破门助全北1-1扳平比分；第60分钟，他再次利用传中球撞射破门，助全北4-1领先；第64分钟，金信煜再度接传中球破门上演帽子戏法。

?ура? Црно?еви? (друга половина 15 века — почетак 16. века) био ?е послед?и владар српске сред?ов?ековне државе Зете из династи?е Црно?еви?а. Владао ?е од 1490. до 1496. године. Био ?е на?стари?и син и нас?едник Ивана Црно?еви?а. ?еговим напушта?ем Цети?а у ?есен 1496. године означен ?е кра? државности Зете, односно Црне Горе, ко?а ?е тада потпала под непосредну османску власт, а ?ено ?е подруч?е организовано као вила?ет Црно?еви?а у саставу Скадарског сан?ака. Прво се склонио код Млечана, одакле ?е током наредних година покушао да поврати власт у Зети, али без усп?еха. Потом се преселио у Османско царство, добивши од султана пос?еде у источним областима. Основао ?е Цети?ску штампари?у, прву српску штампари?у ко?а ?е радила од 1493. до 1496. године.^[1]

Биографи?а

?ура? ?е заме?ивао оца често на власти, а послед?е године Ивановог живота непрестано. Први пут се оженио ?еленом, ?ерком Карла Мусаки?а Топи?е. Шта се са ?еленом после бурних потреса у Зети и Албани?и догодило, ни?е познато. Претпоставке посто?е да више ни?е била у животу или да га ?е напустила. Када ?е ?ура? преузео престо, Паоло Ерицо которски кнез и провидур (1489—1491), нуди му сво?у ро?аку за жену, желе?и да реши црногорско—млетачке односе. ?ура? Црно?еви?, ?ула 1490. године жени се ?елисаветом дево?ком из венеци?анске властелинске породице Антониа Ерица. Кроз женидбу се осла?а на млетачку политику у Средозем?у. Дуго су Црногорци били незадово?ни ?ура?евом женидбом са ?елисаветом. Последица тог не задово?ства се огледала кроз преувеличава?е да ?е ?елисавета узрок сва?е бра?е ?ур?а, Стефанице и Станка. У?едно су ?е окривили за пад Зете.

У политици, ?ура? настав?а лини?у свога оца, ук?учу?у?и се у борбу против Турака. Он се као и ?егов отац осла?ао на Млетачку републику, али ?е касни?е тако?е морао да прихвати турско вазалство.

Владао ?е Црном Гором од 1490—1496. године. Након што ?е сишао са политичке сцене, када ?е Зета била скоро у потпуном ропству Османли?а, повлачи се на сво?е поседе у Будви, са себи на?ближима. По наводима из д?ела ?Diarii“ венеци?анског историчара Марина Сануда (1466—1536) од Шарла VIII од Валоа (1470–1498) француског кра?а, ?ура? ?е преко Млетачке републике тражио помо? у борби против Османли?а и повра?а?у при?естола у Зети. Помо? ?е тражио и од папе и Млетачке републике, у ври?еме када се са породицом налазио у Венеци?и (1496).

Против Османли?а ?е поди?и устанак 1501. године, али због неуспеха би?е приморан да се преда Турцима. Претпостав?а се да ?е умро после 1503. године, на?вероватни?е 1514, на има?у у Анадоли?и ко?е му ?е поклонио султан Ба?азит II. Лазар Томанови? наводи податак да ?е он напустио очин престо и пошао у Млетке, да тамо страда, па да се из млетачких тамница спасава б?екством у Турску. Мла?и брат Станиша ?е примио ислам, добивши име Скендер.^[2]

Петар I Петрови? ?егош у сво?о? Истори?и Црне Горе наводи писмо ?ура?а Црно?еви?а, при напушта?у Зете и одласка у Млетке. Изме?у осталога пише: ...остав?ам м?есто себе Митрополита Германа, а по ?ем буду?е митрополите, докле, еда Бог промисли за србски народ на други бо?и начин.^[3]

К?ижевни знача? и заслуге

Упркос краткотра?ности ?егове владавине и ограниченим средствима ко?има ?е располагао, ?ура? Црно?еви? ?е оставио дубоку бразду у истори?и српске сред?овековне културе. На Цети?у 1493. основао прву српску штампари?у, са штампарском пресом и алатом из Венеци?е и словима, матрицама и опремом изра?еним на Цети?у. Уз помо? седморице радника и ?еромонаха Макари?а, ко?и му ?е израдио слова и штампао к?иге (Макари?е ?е умро у Хиландару 1528, где се вратио пошто ?е штампао и прве влашке словенске к?иге у Трговишту, 1510. и 1512), ?ура? ?е наставио традици?у старе писарске вештине новим техничким средствима, наводе?и у ?едно? инкунабули као разлог свог прегну?а оскудицу у рукописним к?игама због рушилачког налета Турака. Из цети?ске штампари?е изашло ?е 5 к?ига: Октоих првогласник (1493/94), делимично сачуван Октоих петогласник (1493/4), Псалтир с последовани?ем (1495), Требник, сачуван у одломцима, и изгуб?ено Четворо?еван?е?е (1495/6). Падом Зете 1499. гаси се и зетска штампари?а. У склопу Псалтира с последовани?ем ?е и црквени календар за 1494. годину.^[4]

Превод на савремени српски ?език

?ура? Црно?еви? и мних Макари?е у поговору штампаног Октоиха, у ?Стари српски записи и натписи“, приредио Милорад Пави?, Београд, Просвета и СКЗ, ед. Стара српска к?ижевност у 24 к?иге, (1986). стр. 126–127.