河北：发布生态文明建设年度评价结果
Панонска низи?а, ре?е Панонски басен (ма?. Kárpát-medence, нем. Pannonische Tiefebene, рум. Campia Panonic?, слч. Panónska panva, словен. Panonska ni?ina, укр. Тисо-Дунайська низовина, хрв. Panonska nizina), ?е равница у источном делу сред?е Европе, ко?у образу?е река Дунав у сред?ем делу свог тока. То ?е ?една од ?жила-куцавица” Европе и ?ена велика житница, а ?ена на?ве?а насе?а, попут Беча, Будимпеште, Београда и Загреба, спада?у у веома знача?не европске градове.
Постанак и еволуци?а Панонског басена
[уреди | уреди извор]Панонски басен настао ?е током савске фазе алпске орогенезе (олиго-миоцен) спушта?ем старог Панонског копна дуж великих раседа. Почетком миоцена басен ?е испу?ен водом ко?а ?е продрла из Тетиса и формирано ?е Панонско море. Оно ?е било део много ве?ег епиконтиненталног мора ко?е се протезало од Бечког басена преко Панонске и Влашко-понти?ске низи?е до Црног мора и Аралског ?езера на истоку. Ово епиконтинентално море познато ?е у науци под именом Паратетис. На почетку свог посто?а?а Паратетис ?е имао неколико веза са Тетисом. ?една од веза ишла ?е преко Ронског залива, Баварске и Бечког басена. На ?угу, веза ?е посто?ала преко тзв. Трансеге?ске бразде, од данаш?ег Улци?а преко данаш?е Албани?е и старог копна Егеиде до Црног мора.
Према истражива?има ве?ег бро?а истраживача, пре свега геолога и географа, Панонски басен испу?ен ?е водом пре око 30 милиона година а вода из ?ега отекла ?е средином плеистоцена т?. пре више од 600.000 година.
Панонско море допирало ?е на западу до источних падина Алпа, на ?угу и истоку до Динарских, Родопских и Карпатских планина. Оно ?е прекривало северне делове данаш?е Срби?е. О ?еговом простира?у сведоче и до данас очуване наслаге маринских, односно ?езерских седимената, уг?а, нафте, гаса. Сем тога на ?ужном ободу басена очувани су делимично абразиони облици ре?ефа.
Море ?е ме?ало облик услед честих тектонских покрета у Алпама, Динаридама и Карпатима. Вода се повлачила са неких површина док ?е на друге, до тада суве површине, надирала. На основу трагова ишчезлих организама (фосила) утвр?ено ?е 5 стади?ума у истори?и Панонског мора (по П. Стеванови?у). То су медитеран, сармат, панон, понт и левант.
У мла?ем медитерану (почетак Миоцена) море се ширило и на источне кра?еве ?угослави?е, али ?е било знатно пли?е. Трагови мора овог стади?ума очувани су на територи?и северне Срби?е у околини Београда, Голупца и Лознице. Сам Београд лежи на стенама медитеранског стади?ума. Ниво воде био ?е толики да нижи терен изме?у Авале и Косма?а ?ош увек ни?е био потоп?ен те су оне биле спо?ене и имале су изглед полуострва. У Шумади?и море ?е продирало до греде Венчац-Буку?а. У западно? Срби?и, море се ширило тамо где су данаш?е долине Дрине и ?адра. У источно? Срби?и море ?е надирало кроз Карпатске планине до До?ег Милановца, долином Млаве до Петровца и уз До?и Тимок. Из овога стади?ума потичу наслаге уг?а у Алексиначком и Млавском басену.[1]
Порекло назива
[уреди | уреди извор]
Панонска низи?а ?е добила назив по староримско? провинци?и Панони?и. Назив ?е донекле неодговара?у?и, буду?и да ?е дата провинци?а покривала само ?ужни део данаш?е низи?е. Тако?е, неки народи ко?и насе?ава?у низи?у (Ма?ари, Укра?инци) има?у сво?е, засебне називе за ?у.
Физички положа? и границе
[уреди | уреди извор]
Панонска низи?а се претежно простире у сред?о? Европи, а сасвим малим, ?ужним делом и у ?ужно? Европи (Балканско полуострво). Границе низи?е су ?асне на северу, западу и истоку. На ?угу налази склоп долина, брегова и брда, ко?и постепено прелази у планинске области Динарида. Недоумице посто?е око северозападне границе, где се Бечка котлина са градовима Бечом и Брном некад убра?а, а некад издва?а изван оквира Панонске низи?е.
Природне одлике
[уреди | уреди извор]
Ре?еф: Панонска низи?а представ?а континентално равничарско подруч?е, окружено махом планинама. Она се простире на око 600 km дужине у смеру запад-исток, од кра??е источног дела Алпа у Аустри?и и Словени?и, па до Карпата у Румуни?и на истоку. Равница ?е са ?уга затворена северним Динаридима у Хрватско?, Босни и Херцеговини и Срби?и, док ?е са севера затворена Татрама у Словачко?. ?ена ширина ?е око 400–450 km. Надморска висина Панонске низи?е кре?е се од око 60 м у области уласка Дунава у ?ердапску клисуру, до око 200-250 м на западном ободу (Прекомур?е, Градиш?е). Унутар равнице има неколико осам?ених (тзв. ?острвских") планина и гор?а, ко?е ?е деле на ма?е целине. То су Фрушка гора и Вршачке планине у Срби?и, Билогора, Псу?, Ди? и Папук у Хрватско?, те Мечек, Пилиш и Бако?ска гора у Ма?арско?.
Клима: У Панонско? низи?и влада умерено континентална клима, па низи?а има изражена четири годиш?а доба. Зиме су сред?е хладне, док су лета жарка. Проле?а и ?есени су доба са великом количином падавина.
Воде: Панонска низи?а обухвата сред?и део слива Дунава, ко?и ?е ?ена главна особина и ко?и дели равницу на североисточну и ?угозападну половину. Друге две важне реке у равници су ?егова лева притока, река Тиса, окосница источног дела Панонске низи?е и река Сава, десна притока Дунава и ?ужна окосница низи?е. Поред датих река потребно ?е споменути и Вах, Мораву, Рабу, Драву, Муру, Кереш, Самош, Мориш, Беге?, Тамиш, Велику Мораву, Колубару. Приоба?е датих река некада ?е било махом мочварно, али се изград?ом одводних и доводних вештачких канала ?ихова површина сма?ила. Ме?утим, и данас могу на?и ве?е целине у виду ритова и плавних подруч?а (нпр. Карапан?а, Копачки рит, Панчевачки рит). Од ?езера ?едино знача?но ?е Блатно ?езеро (или Балатон) у западно? Ма?арско?.
Геополитички положа?
[уреди | уреди извор]
Државе: Следе?е државе обухвата?у Панонску низи?у:
Срби?а - ?ужни део низи?е (Панонска низи?а у Срби?и)
Ма?арска - средиш?и део низи?е
Хрватска - ?угозападни део низи?е (Славони?а, ?ужна Бара?а, западни Срем)
Босна и Херцеговина - кра??е ?угозападни део низи?е (босанска Посавина)
Румуни?а - источни део низи?е
Аустри?а - западни део низи?е
Словачка - северни део низи?е
Укра?ина - кра??е североисточни део низи?е
Словени?а - кра??е западни део низи?е
Чешка - кра??е северозападни део низи?е
Средишта низи?е
[уреди | уреди извор]
У Панонско? низи?и се налази неколико веома важних градова у Европи. Посебно треба да се истакну Беч, Будимпешта, Београд и Загреб.
По државама (равница и ?ен обод):
- Ма?арска - Будимпешта, Дебрецин, Сегедин, Мишколц, ?ер, Секешфехервар, ?ире?хаза
- Аустри?а - Беч
- Чешка - Брно
- Словачка - Братислава, Кошице
- Укра?ина - Ужгород
- Румуни?а - Темишвар, Арад, Орадеа, Сату Маре
- Срби?а - Београд, Нови Сад, Суботица, Зре?анин, Панчево, Сомбор
- Босна и Херцеговина - Би?е?ина
- Хрватска - Загреб, Оси?ек
- Словени?а - Марибор
Види ?ош
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Роди?, Драган П.; Павлови?, Мила А. (1994). Географи?а ?угослави?е I. Београд, Црнотравска 7-9: ИШП ? Савремена администраци?а, д.д. ISBN 978-86-387-0410-1.
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
